Izaberite život

  

            Narode moj! Znam da bi neki sad ovde radije čitali rivju nekog filma ili knjige, možda stripa, ili barem divanili nad listom najboljeg ovoga ili onoga. 

Žao mi je, ali ovih dana se odlučuje o tome kako ćemo i da li uopšte živeti u narednih pet godina – da li će ovom zemljom i dalje vladati najgori ološ i šljam koji je ikada viđen izvan kanalizacije ili će možda, ipak, doći nešto pristojnije...

...i ja zato ne mogu sad da vam nudim eskapizam u čudesni svet mračne mašte i horora, jer HOROR daleko većih magnituda već vlada nama, i biće još veći ako mu se sada, odmah, odnosno u nedelju 2. aprila, ne stane za vrat!

Deco, Đavo je odneo šalu!

Ako ovaj PSIHO nastavi da vlada sa svojom progresivnom patologijom i sa svojom kamarilom lažnih doktora, lopova, falsifikatora, neznalica, ubica i prevaranata još pet godina...

 – kažite zbogom i horor književnosti, i izdavaštvu, i filmu, i SMISLU bavljenja bilo čime što nije vezano za EMIGRACIJU iz kloake u koju su Srbiju pretvorili ovaj bolesnik i njegov otpad sastrugan sa dna kace.

Jeste, lakše je zabiti glavu u pesak i praviti se da nas se sve to ne tiče. 

Ili pevati neki od retardiranih refrena:

„Svi su oni isti!“

„Ja sam apolitičan!“

„Baš me briga ko će da bude predsednik – isto sranje!“

„Ne verujem u demokratiju!“

„Politika me ne zanima!“

„Pokušao sam da glasam ranije, i ništa se nije promenilo: naravoučenije – ne vredi više ni pokušavati!“

„Predsednik je ionako samo protokolarna funkcija, nebitno je ko će da bude!“ itd.

Pa, ne bih da vam bilo šta popujem – kome nije BOLNO OČIGLEDNO koliko je poražavajuće štetna ova armija skakavaca predvođena klinički bolesnim manijakom i tiraninom, i koliko je VAŽNO da se toj zmiji stane na glavu ŠTO PRE (iako je već zatrovala i oterala toliko toga vrednog) – ja vam to ne mogu sada nacrtati.

Ako mislite da možete da se zabijete u svoje sobe i da čitate stripove, knjige, skidate filmove s neta i tako životarite a da vam onaj PSIHO svojim slinavim pipcima ne upada u taj mehur sreće i zadovoljstva 

– ako mislite da život zatrovan psihovim izlučevinama, i izlučevinama njegovih satrapa, može da traje i cveta u senci njihovog besramnog i bahatog ZLA 

– onda OK, iskoristite nedelju 2. april za šetnju u prirodi, igrajte se sa svojim kučetom ili decom (ako ih imate), sa svojom curom ili momkom, ližite sladolede, pijte pivo u nekom kafiću ili kafanici, stavite slušalice u uši i pravite se da sve ovo ne postoji 

– i da ne može i neće da utiče i na život vas i vašeg potomstva, ili na to što životom, sada i ovde, zovete.

Šansa je mala, ali ne i nerealna – da se GMAZOVI sklone mirnim, civilizovanim, legalnim putem: putem izbora. ISKORISTITE jebenu šansu sada, u nedelju, i glasajte PROTIV ZLA, a ZA život. 

Bolje sada, olovkom, kulturno i fino, nego kasnije pištaljkama, šerpama i ko zna čime. Mada, javlja mi se... ali, o tom potom...

Sitni procenti će odlučivati o tome da li ćemo, možda, svrgnuti trapavo presvučenog psiho radikala i sav onaj šljam koji nam ispija život još od 1990-ih a koji se sad zalepio uz njega, ili ćemo njihove odvratne njuške morati da gledamo i njihove bedne demagogije da slušamo bar još pet godina!

Zato, SVAKI glas protiv tog OLOŠA je važan.

A, što se mene tiče, na ovim izborima najzad ima i ZA koga da se glasa (a ne samo protiv koga)!

Čak i ako vam je do zajebancije – i ona, ovog puta, može da pomrsi konce psihopati gladnom moći! Ako su vam svi ostali mrski, izađite barem pa glasajte za BELOG.

Najvažnije je samo da bude što veći % onih koji NISU glasali za CRNOG – odnosno, za Smrt, Laž, Prevaru, Falsifikat, Potemkinova sela, Bezbudućnost, Pošast i Propast koje PSIHO neminovno nosi sa sobom.

Psiho iza sebe ima relativno stabilnu armiju potkupljenih, zastrašenih, ucenjenih, zaslepljenih i zaglupljenih; sve što treba da se desi sada jeste da brojčano nadvladamo tu rulju koja „prodaje vjeru za večeru“...
...odnosno prodaje budućnost svoje dece za neki privid „sigurnosti“ i „stabilnosti“ koji će prvi povetarac da oduva; za izmišljeni posao, za neku platicu, za dva kila šećera i kilo zejtina, za par crvenih novčanica milostinje, za trideset srebrnjaka, za sendvič...

Bitno je samo da Psiho NE dobije podršku veću od 50% ONIH KOJI IZAĐU DA GLASAJU.

Zbog toga je vredan i Beli, da povuče apstinente i „apolitične“. Ako vas je ranije mrzelo da mrdnete guzicu iz kreveta samo kako biste na glasačkom mestu na listiću nacrtali kurac, dignite je sad barem kako biste tamo zaokružili BELOG, i na taj KONSTRUKTIVAN način 1) povećali broj onih koji NISU glasali za ZLO i 2) dali jasnu i rečitu poruku da vam je MUKA od političara i njihovih floskula i da ste gladni PROMENA.

Ako Psiho firer u prvom krugu dobije 50% glasova IZAŠLIH građana – Srbija će definitivno biti pretvorena u spaljenu zemlju (ili, Lavkraftovim rečima, BLASTED HEATH), ne samo u ekonomskom smislu, nego pre svega u moralnom i duhovnom!

Jer nakaradne bezvrednosti koje ovaj ŠLJAM širi oko sebe truju DUŠE, truju mladost i lepotu i pamet, truju dobrotu i poštenje, ovaj kancer podriva sam ŽIVOT kao kakva „Boja izvan ovog svemira“ – a vi imate način da sprečite dalje TRULJENJE i mutacije ovog ionako već dobrano načetog naroda jednim kratkim i lakim potezom. Bolje olovkom nego mačem.

Imate opciju ako hoćete da glasate za ozbiljnost, a imate i za zajebanciju; ali bilo ovako ili onako, SAMO NEMOJTE ZA 6-6-6!

Izbori u nedelju 2. aprila dešavaju se na svetski dan borbe protiv autizma.

Slučajnost?

Ne bih reko!

Znakovitost? 100%!

JEBENO IZAĐITE I GLASAJTE PROTIV CRNOG!

Jer, ako šljam i ovog puta odnese pobedu – odneće i Đavo šalu, a doneće horor pred kojim će i horori kojima se bavi ovaj blog postati bledi, blentavi i bespredmetni.

Ako PSIHO pobedi – ovaj blog više neće imati smisla.

Mislite o tome.

I GLASAJTE! ZA ŽIVOT!

Strašne ženske i poetična strava (Foto-audio izveštaj)

  

            Za sve one koji iz (ne)opravdanih razloga nisu mogli ili hteli da naživo prisustvuju horor-dešavanjima u kojima sam učestvovao prethodnih dana, evo kraćih izveštaja, praćenih fotkama i audio-zapisima.   

             Promocija edicije POETIKA STRAVE 

Ponedeljak, 27. mart

Kafe-knjižarica Ljubimac

 

            Veče strave u klubu Ljubimac prevazišlo je moja najoptimističnija očekivanja – savršeno organizovano i vođeno, sa odličnom posetom i interesovanjem publike, sa sjajnim fidbekom i odličnom prodajom knjiga iz edicije Poetika strave!

            Da budem iskren, bio sam pomalo skeptičan oko ovog eventa jer radi se o prostoru koji još uvek nije dovoljno razrađen za ovu vrstu dešavanja, pa sam se pribojavao da neće baš mnogo ljudi doći. Pokazalo se da moja skepsa nije utemeljena – večeri je prisustvovalo bar tridesetak ljudi i žena, i što je najlepše, to očigledno nisu bili slučajni posetioci kafića, nego ljudi koji su ciljano došli baš ovde da bi slušali baš ovo.

            To se videlo po pažnji sa kojom su slušali: uprkos ambijentu kafića, nije bilo razgovora, ćeretanja, kikotanja i sličnih zvukova tipičnih za takva mesta – bilo je kao da smo u nekom kulturnom centru, samo sa daleko prijatnijim ambijentom.

            Da su došli ljudi koji znaju šta hoće videlo se i po pitanjima koja su postavljali nakon razgovora (koji je stručno ali nenametljivo, opušteno ali skoncentrisano vodio Igor Stanojević); nepisano pravilo je da na ovakvim dešavanjima u publici obavezno bude i neki frikšou-kripšou sa apsurdno-smešno-promašenim pitanjem koje nema blage veze s temom. Ovde nije bilo ništa slično; čula su se isključivo razumna pitanja i komentari i predlozi koji su bili sasvim na mestu. Stvarno sam ponosan na svoju publiku! Hej, pa gradilo se to godinama!

            Prisutni su bili i neki moji prijatelji, poznati žanrovci, kao što su Nenad –Šok koridor– Bekvalac, Dušan – Veseli četvrtak– Mladenović, Pavle –Peščana hronika– Zelić, Momir – Otvorena – Milošević kao i neki drugi, čija imena javnosti neće biti toliko poznata...

            Najzad, poslednje ali nikako najmanje bitno, interesovanje za knjige iz edicije POETIKA STRAVE prevazišlo je sva moja očekivanja: ne samo što sam prodao skoro sve primerke koje sam doneo, nego je oko pojedinih bilo i nešto malo blage i kulturne „borbe“ među zainteresovanima. Konkretno, nisam imao KARMILE dovoljno za sve koji su je hteli, pa sada pozivam ljude da mi pišu na mejl i traže šta im iz ove edicije fali (imam još po nekoliko komada od svake od 6 knjiga), po ceni koja je za 30-40% manja od one u knjižarama.

            Ukratko, ne pamtim kad mi je bilo prijatnije i lepše na nekom dešavanju ove vrste a prema fidbeku vidim da je i publika uživala. Sad mi je žao što sam, u svojoj skepsi prema ovom iventu, propustio da ga usnimim diktafonom. ALI, zato, umesto snimka te promocije možete poslušati moje gostovanje na radio „Aparatu“ gde sam tog istog dana, uoči dešavanja, imao opušten i zabavan razgovor sa voditeljicom, Cecom, u kojem smo zapravo pokrili mnoge od tema o kojima sam pričao i te večeri, tako da vašoj pažnji preporučujem ovaj snimak, a Ceci zahvaljujem na dobro spremljenim pitanjima, živahnom, srdačnom i dinamičnom razgovoru – i naravno, na snimku koji ću sada podeliti s vama.

            Dakle, taj fajl (zipovani wav, 68 Mb) možete skinuti preko mediafajra OVDE.

            Inače, atmosferi promocije doprineo je i film koji smo preko video-bima pustili u pozadini, tj. iznad nas – morbidno-mračni BEGOTTEN. Ovaj izveštaj ilustrovan je fotkama koje je na licu mesta usnimila Ana-Marija (hvala!). Zbog polumraka u kojem smo bili fotke nisu najsjajnije u umetničkom smislu, ali kao dokument – poslužiće!

 „Strašno žensko“ u hororu: književnost i film 

Utorak, 28. mart

Klub-knjižara Magistrala

Dom kulture Studentski grad

            Ovde je intrigantna tema privukla takođe sasvim zadovoljavajući broj posetilaca (30-40, otprilike), i što je najlepše – bilo je mnogo, mnogo novih, drugih lica u odnosu na promociju od prethodnog dana. Bilo je i znanih i neznanih, i prijatelja i poznanika i fanova, neke face prepoznajem iako njihove vlasnike nikad nisam upoznao, neke „znam“ samo preko fejsbuka...

            Od „povratnika u zločin“ tu su, od selebritija, opet bili Dušman, Zelić i Momir a njima se ovog puta pridružio i Goran Skrobonja, koji se pred kraj razgovora uključio s nekim zanimljivim komentarima, pitanjima i dodacima temi. Bili su tu još i Joca –Jorfest– Ristić, Miloš –Emitor– Cvetković, Vlada –Nevidljivi– Todorović, itd.

            Voditeljka razgovora, Marija Stanojević, bila je solidno pripremljena ali je zahvatila preveliku materiju, odnosno bogata i opširna tema mogla je biti svedenija i preciznije usmerena, kako u samoj najavi i definiciji ove večeri, tako i u vođenju razgovora, kojem je mestimično nedostajala jasna struktura i smislen redosled, što je očigledno zbunilo i publiku. Uostalom, čućete i sami kako je to zvučalo na snimku dole...

            Možda je najbolje da ja što manje pričam o ovoj večeri, a da opis prepustim Nevidljivom, koji je na svom blogu ovo veče opisao ovako.

Tribina “Strašno žensko u hororu” je održana u knjižari “Magistrala” u Domu kulture Studentski grad, koja je bila skroz popunjena, a publici je ponudila interesantnu priču za koju su bili zaduženi gosti – dr Dejan Ognjanović i Mladen Milosavljević.

Voditeljka programa Marija Stanojević je napravila uvod – od antičkih vremena preko romantizma i pričom o “strašnom ženskom” da bi dr Ognjanović bio zamoljen da navede neke primere iz anglo-američke književnosti. On se tu fokusirao na Edgara Alana Poa, “od koga sve počinje” i gde je naveden njegov motiv “mrtve drage” uz priču o ambivalentosti kao ključne reči koja će često biti korišćena tokom večeri jer je u startu i najavljena kao bitan termin u samoj temi, što je posle pokazano i na primeru “Karmile” Šeridana Le Fanua.

Mladen Milosavljević je upitan šta, vezano za temu večeri, imamo u srpskoj književnosti što bi korespondiralo sa temom, tako da se prvo priča usmerila na motiv veštice, koji je najzastupljeniji kako u narodnoj tako i u folklornoj fantastici. “Ima dosta zavičajnih pisaca koji su stvarali sa tim motivom”, rekao je Milosavljević, navodeći kao primere priče Radeta Vučićevića i Zlatimira Pantića. Pošto je Milosavljević etnolog po profesiji, onda je govorio i o radu Slobodana Zečevića i njegovom delu “Mitska bića srpskih predanja” u kojoj je naveo 24 vrsta bića među kojima su i veštice, a iako se uglavnom kao demoni smatraju ženska bića, ispostavilo se da je tu devet ženskog porekla i 15 muškog.

U srpskoj pripovetci naveden je Milorad Jakšić, čiji je stric bio Đura Jakšić, kao jedan od dobrih pripovedača ali i čovek koji se raspopio kada se oženio i onda posvetio pisanju gde je opisivao gatanje iako je to motiv koji crkva osuđuje. Tu je naveden i Radovan Kazimirović sa delom “Tajanstvene pojave u našem narodu” (1939) gde se opisuju običaji vračara iz vlaških krajeva koje razgovaraju sa demonima.

Priču o ženama u domaćem hororu preuzeo je dr Ognjanović sa delom Momčila Nastasijevića “Darovi moje rođake Marije” koju je ekranizovao Đorđe Kadijević. Naš poznati reditelj je pionir filmskog horora i u svoj opusu ima pet dela koji se mogu podvesti pod ovaj žanr, a samo u “Štićeniku” nema bitniji ženski (demonski) lik. Svakako je najupečatljivija “Leptirica”, ali njegovo “Sveto mesto” pokriva širi dijapazon zlih žena.

Bilo je vremena i za pitanja publike, a jedno od njih je bilo zašto je preskočen veliki period – faktički ceo XX vek, gde bi itekako imalo šta da se priča o “strašnom ženskom u hororu”, ali je ipak ideja tribine bila da se akcenat da na ono što je domaći film i književnost imalo da kaže. Stoga ćemo sa nestrpljenjem da sačekamo jednu antologiju folklorne fantastike gde će aktuelni autori da daju svoj doprinos na najrazličitije teme, a što sprema Mladen Milosavljević, dok se očekuje i knjiga o Đorđu Kadijeviću koju je, na osnovu razgovora sa čuvenim rediteljem, napisao dr Dejan Ognjanović.

Eto. Uverite se i sami ko je bio strašniji ove večeri, ženske ili muški, i šta se o tome (i o drugim srodnim temama) govorilo te večeri jer sve je to uredno usnimio moj verni diktafon.

Taj fajl (zipovani wav, 28 Mb) možete skinuti preko mediafajra OVDE.

Još jednom hvala svima na pažnji, interesovanju i podršci. Idemo dalje, samo jako!

Dve večeri strave u Beogradu

  

            Stiglo je proleće, priroda zeleni, cveće cveta, ptičice cvrkuću... Ukratko, kucnuo je čas da opet malo propovedam stravu i užas naživo, međ' narodom otvorena uma. Konkretno, imam zadovoljstvo da najavim dve horor večeri u kojima ću ovih dana učestvovati u Beogradu, pa ko je slobodan, voljan i raspoložen – neka svrati!

Promocija edicije Poetika strave

PONEDELJAK, 27. MART

20H

Kafe-knjižarica LJUBIMAC
Pop-up knjižara je mesto promocije alternativnih izdavača čiji rad ne treba prećutati a Ljubimac je prostor (kafić) za takvu intervenciju.

Cetinjska 15

Gde mu je sad pa to? U centru grada, u ljupkim starim zgradicama oko velikog parkinga – ovde:

 

Učestvuju: Dejan Ognjanović, urednik edicije,

i Igor Stanojević, novinar i reditelj

Govoriće se o knjigama iz ove edicije, o predstojećim izdavačkim planovima i o hororu u književnosti. 

Na promociji će knjige ove edicije moći da se kupe po najpovoljnijim mogućim cenama (30-40% nižim nego u knjižarama).

            Da se podsetimo:

„Poetika strave“ je naziv edicije koju objavljuje izdavač „Orfelin“ iz Novog Sada. Urednik edicije je dr Dejan Ognjanović, a ona je svojevrsni produžetak njegove kapitalne studije Poetika horora (Orfelin, 2014), nastale na osnovu doktorske teze koja prikazuje nastanak i razvoj angloameričke horor književnosti od 18. veka do današnjih dana. 

„Poetika strave“ je edicija koja se odlikuje znalačkim i stručnim izborom vrhunskih predstavnika horor književnosti, kako klasičnih tako i modernih, koji do sada nisu bili prevođeni kod nas. Ova dela praćena su kvalitetnim, anotiranim prevodima te iscrpnim biografijama autora i izdašnim, stručnim pogovorima. Knjige (šivene, u tvrdom povezu) se takođe odlikuju vrhunskim dizajnom koji rade neki od najistaknutijih domaćih ilustratora. 

Prva dva kola, od ukupno šest knjiga, čine sledeći naslovi:

- VRBE – Algernon Blackwood

- ŠAPTAČ U TAMI – H. P. Lovecraft

- ZAZVIŽDI I JA ĆU TI DOĆI – M. R. James

- HLADNA RUKA U MOJOJ – Robert Aickman

- UKLETA KUĆA NA BRDU – Shirley Jackson

- KARMILA i druge priče strave – Sheridan Le Fanu

Do kraja aprila izlazi i sedma knjiga – VELIKI BOG PAN Artura Makena…

Uzgred, kratki film fantastike Časovnik Igora Stanojevića možete pogledati OVDE.

"Strašno žensko" u hororu: književnost i film

UTORAK, 28. MART

19H

Klub-knjižara Magistrala

Dom kulture Studentski grad

Bul. Zorana Đinđića 169

Gde mu je sad pa to? Na Novom Beogradu – ovde:

 

Učesnici: dr Dejan Ognjanović, Mladen Milosavljević

Moderatorka: Marija Stanojević

Seminar o fantastičnoj književnosti "Fantastika u fokusu" ima za cilj da problemima žanrovske književnosti pristupi na stručan način, kritičkim aparatom kojim se proučavaoci služe pri analizi kanonskih dela, u želji da se ukaže na umetničke vrednosti marginalizovane i mejnstrim žanrovske književnosti, ali i pokrene na interaktivnu debatu. 

Na trećoj tribini ciklusa "Strašno žensko" u hororu: književnost i film, želimo da ukažemo na do sada nedovoljno obrađivan aspekt ženskog u srpskom hororu i izbegnemo uobičajeno razmatranje skopofilične sudbine ženskih žrtvi koje se dakle prikazuju samo kao pasivni predmeti nasilja. Sada će u fokusu biti žena kao nosilac strave, tzv. „strašno žensko“ koje podriva podrazumevane majčinske osobine, te se ukazuje kao neprijateljski i zastrašujući, ali često privlačni eros od koga najčešće strada upravo „jači pol“. U skladu sa temom razgovora, učesnici će se osvrnuti na novine u svetu horora na lokalnom nivou u odnosu na globalni, u književnosti i na filmu, te razmotriti budućnost njegovog razvoja kao žanra na našim prostorima.

Mladen Milosavljević je diplomirani etnolog i antropolog na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Glavni je i odgovorni urednik časopisa Omaja, jedinog časopisa u Srbiji koji je u potpunosti posvećen promovisanju folklorne fantastike. Autor je brojnih folklornih priča, kao i filma Naprata, jednog od prvih horora iz tzv. „found footage“ podžanra kod nas. 

KUĆA NA GRANICI – Korben (Jezovnik)

Kuća na granici

Prema romanu THE HOUSE ON BORDERLAND Vilijama Houpa Hodžsona (William Hope Hodgson)

Scenario: Ričard Korben i Sajmon Revelstrouk

(Richard Corben and Simon Revelstroke)

Crtež: Ričard Korben

Predgovor: Alan Mur

Darkwood, Beograd, 2016

Br. strana: 96 / Boja: Kolor
Uvez: Tvrdi / Format: A4
Puna cena: 1490 dinara

Šta kaže izdavač?

Da li strah dolazi spolja ili iz ambisa u nama? Šta da radimo kada se nađemo na rubu, u graničnom području? I može li se sve pripisati opsenama uma ili postoji nešto što istinski vreba u opipljivom svetu? Ko bi bolje znao odgovore na takva pitanja od majstora strave – Ričarda Korbena!

            Šta kaže Lavkraft?

The House on the Borderland (1908) -- perhaps the greatest of all Mr. Hodgson's works -- tells of a lonely and evilly regarded house in Ireland which forms a focus for hideous otherworld forces and sustains a siege by blasphemous hybrid anomalies from a hidden abyss below. The wanderings of the Narrator's spirit through limitless light-years of cosmic space and Kalpas of eternity, and its witnessing of the solar system's final destruction, constitute something almost unique in standard literature. And everywhere there is manifest the author's power to suggest vague, ambushed horrors in natural scenery. But for a few touches of commonplace sentimentality this book would be a classic of the first water.

Šta kaže Alan Mur u Predgovoru?

Taj fascinantan čovek i njegovo nezemaljsko delo ne bi smeli biti pokopani, ostati nepredstavljeni na policama knjižara, netraženi u bibliotekama. Niti bi bilo koji znameniti pisac fantastike smeo biti isključen iz kulturološkog zaleđa, da mu ugled skuplja prašinu iz isključivog razloga što je tako dekretom odredio samoproglašeni, svojom koristi usmeren literarni establišment. Pročitajte ovu knjigu, a onda krenite tragom originala.

            Šta kaže dr Ghoul?

            The House on the Borderland je verovatno najčudniji horor roman koji sam pročitao. Nedavno sam mu se ponovo vratio, i moram priznati da i dalje nisam pametan šta da radim s njim. Nosio sam se mišlju da ga uvrstim u ediciju „Poetika strave“, ali previše je prokleto nekonvencionalan i ekscentričan na načine koji su mestimično fascinantni (barem meni i verovatno manjinskom čitateljstvu) ali, mestimično, moram priznati, to postaje opasno izluđujuće proizvoljno u svojim kosmičkim fantazmagorijama, kojom prilikom je izlazak i iz samog horor žanra i prelazak u nešto bliskije Olafu Stejpldonu negoli H. F. Lavkraftu još i ponajmanji problem.

            Prva polovina romana je, uslovno govoreći, klasičan gotski horor sa jezovitom kućom i njenim izolovanim stanovnicima posednutim zlim silama. Međutim, već tu nastaje odmak od konvencije – jer, umesto duhova i demona njih spopadaju nedefinisane svinjolike kreature (!) za koje se do kraja knjige ne sazna šta su i odakle su i kakve veze imaju sa propašću Zemlje i maltene čitavog svemira (ups – spojler!) pred kraj knjige!

     Jedna od fascinantih stvari u vezi s ovim romanom je njegova potpuna nezainteresovanost za konvencionalnu psihologiju, motivaciju, pa na kraju i naraciju. Čovek dođe u zlokobnu kuću o kojoj kolaju jezive priče – eto, tako. Do kraja knjige ostaje nejasno KO je taj čovek zapravo, šta ga pokreće, zašto je uradio ijednu od stvari koje je uradio... Dovede sa sobom i sestru, s kojom je u čudnom, dominantnom odnosu; ona pasivno i ćutke trpi njegova ludila, eto, tako.  

Odjednom krenu da iz obližnje „jame“ naviru svinjolika čuda i napadaju ih, eto, tako. Zašto? Da ih pojedu, pojebu ili nešto treće? Ne se znaje. Tokom čitave prve polovine romana autor ubacuje snažne dvosmislene aluzije da te kreature postoje samo u naratorovoj svesti, da on zapravo gubi razum i da sestra postaje zatočenica tog manijaka, ali kasnije se ispostavi da su te natuknice tu samo eto, tako, ko zna zašto, jer kreature su „stvarno“ tu. Ili možda ipak nisu? Ali to je još uvek „konvencionalni“ deo romana.

            Čekajte da krenu vizije, koje počinju eto, tako, ničim izazvane, iz čista mira, ne kao posledica bilo čega što je narator rekao ili uradio, nego, kažem, eto, tako, because fuck you, that's why! On sedi u sobi i odjednom se u jednom kraju sobe javi „procep“ i kroz njega on počne da vidi neke stvari... A onda kreću predugačke, zamorne deonice u kojima naš narator luta ovim i drugim svetovima kao bestelesni duh, lebdi tamo-vamo i zapaža niz umereno zabavnih kosmičkih fenomena i pojava – ali njihova proizvoljna priroda i niđe-veze veza sa bilo čime postaje izluđujuća, frustrirajuća, a u krajnjoj instanci, povremeno, zaista i dosadna (iako je roman vrlo kratak, jedva nekih 150-ak strana; subjektivni osećaj je drugačiji).

            Ono što je bizarno jeste da bi meni, u načelu, trebalo da imponuje taj aspekt kosmičke strave i da mi to bude draži deo knjige; ali sreću mi kvari njegova totalna proizvoljnost, ali i narativna nezanimljivost, jer u tom delu knjige narator postaje pasivni posmatrač prolaska nesagledivih vremenskih perioda, vekova i milenijuma koji jure oko njega dok on stoji i gleda... i gleda... i gleda... a to vrlo brzo postane zanimljivo koliko i gledanje farbe kako se suši na zidu. OK, za 1908. su svakako bili revolucionarni i neviđeni ti prikazi Sunca koje mahnito juri po nebu s kraja na kraj horizonta a dan i noć se smenjuju u jednoj sekundi; ali nama koji smo milion puta videli te ubrzane snimke dan-noć-dan-noć-itd. stranice i stranice toga i varijacije na to zaista mogu vrlo brzo da dosade.

            Tim pre što, ponavljam, u svim tim pasivnim posmatranjima i pasivnim lebedenjima po ovom i drugim svemirima narator ne vidi bogzna šta zaista upečatljivo i zanimljivo – ne, ne očekujte nešto nalik fanastičnim vizijama koje Lavkraft opisuje (verovatno i pod uticajem ovog romana, ali u daleko unapređenom, superiornijem vidu, na svakom nivou) u pričama kao što su „Snovi u veštičjoj kući“ i „Kroz kapije Srebrnog ključa“. 

Lavkraft je umeo da ode u apstrakciju, u ONOSTRANO, u totalno tuđinsko nezemaljsko, a da održi pažnju i dinamiku i zanimljivost i vizuelno bogatstvo opisanih prizora; Hodžson se hrabro trudi u tom pravcu ali, uglavnom, ili ne uspeva ili ne doseže ni izbliza tako daleko. Ipak, njegovi pionirski pokušaji u tom smislu vredni su hvale i pažnje. Međutim, za ediciju „Poetika strave“ mislim da ću ovog svakako značajnog i dobrog pisca predstaviti kroz njegove kratke priče i novele...

            E, sad – kako je sa svim ovim nakraj izašao Korben?

            Ukratko rečeno, sasvim junački i respektabilno.

            Podrazumeva se – pošto je ovo strip, i pošto je ovo Korben – da će akcija na svakom mogućem mestu biti naglašena, a gde je izvorno nema – izmisliće se (npr. makljaža i jurnjava s irskim seljacima na početku); da će krvopljus biti daleko detaljniji i razrađeniji nego u izvorniku; da će se ubaciti golotinja i tamo gde je u originalu nema ni u nagoveštaju.

            No, mora mu se čestitati što je uspeo da prenese većinu važnih scena iz romana na svoj urođeno genijalan način, sa unikatnim smislom za pompezno i spektakularno i veće od života (što ovaj roman svakako traži!); što je drugu, apstraktniju i dosadniju polovinu knjige uspeo da sažme i očisti od ponavljanja i rastezanja, a da ipak prenese ponešto od kosmičkog ludila i onostranosti; i što je sve to zaokružio na način koji možda jeste nešto konvencionalniji (ludilo!) nego što je to u knjizi, ali barem ova strip verzija ima početak, sredinu, kraj i nekakav privid uzročno-poslednične i konotativne veze između disparatnih događaja, likova i lokacija, što se za roman ne može baš reći.

            Ipak, u zaključku, moram nacrtati ovo: ne treba iz ovoga zaključiti da je Korben nužno unapredio roman, odnosno da je roman slab a strip odličan. Istina je negde oko sredine. Bolje bi bilo reći da je Korben pružio vrednu alternativnu verziju (ili varijaciju) na Hodžsonove teme, filovanu bogatim dozama svoje standardne sklonosti grotesknom ali, takođe, i svojim unikatnim talentom da pruži upečatljive (i vrlo opipljive, telesne) ekvivalente čistog košmara. I jedna i druga KUĆA imaju ozbiljne kvalitete i nezanemarljive mane, i stoga se zapravo odlično nadopunjuju umesto da se uzajamno poništavaju. 

Zato vam preporučujem da ne padate u standardne ograničavajuće ILI/ILI okove, nego da prihvatite I/I filozofiju, tj. da čitate i roman i njegovu strip verziju. I jedan i drugi nude obilje košmarnih ideja i prizora i ludila kakvi moraju da imponuju svakom ljubitelju strave i užasa, a ona se ovde ispoljava u punoj paleti, u rasponu od „najprizemnijeg“ klanja i kasapljenja i krvoliptanja i pesničenja sa čudovištima pa do rečima skoro nedostupnih, neopipljivih kosmičkih vizija onostran svega ljudskog... 

Inače, ovo je drugi od nedavno izašlih albuma iz Darkvudove horor edicije JEZOVNIK. O prvome, posvećenom LAVKRAFTU, već sam pisao na blogu OVDE.

            Ako nekome moje reči i slike nisu bili dovoljni, privju sa prvih 20-ak strana ovog albuma možete pogledatiOVDE.