DIRECTED BY JOHN FORD (1971/2006)

Peter Bogdanovich

**** 

4

ha ha, baš je taj ford bio šaljivdžija. odnosno, neviđena svinja od čoveka, kako se već uzme. arhetipsko čangrizalo i gunđalo + sadista hičkokovskih proporcija (ne mislim na telesne, mada ni tu nije bio sitan). ima ovde insert iz pokušaja intervjua u kome ford briše patos pustinje mlađahnim i drčnim piterom bogdanovićem, koje izgleda otprilike ovako:

pera: kako ste snimili tu i tu scenu u filmu XY?

ford: kamerom.

pera: kako ste se opredelili za vestern žanr?

ford: ne znam.

pera: da li biste se složili da u poznijoj fazi vaše karijere provejava izvesna skepsa prema starom zapadu u odnosu na vaše ranije filmove?

ford: CUT!

DIRECTED BY JOHN FORD je potpuno savršen primer oslikavanja jedne vrlo zajebane ličnosti, pri čemu nema previše ublažavanja niti je ono moguće, jer SVAKO koga su pitali bilo šta o fordu, pored neskrivenog, iskrenog divljenja i obožavanja tla po kome je hodao, obavezno iznosi i poneku anegdotu u kojoj je ispao grbav zahvaljujući fordovim iživljavanjima – a toga nisu bile oslobođene ni najveće zvezde i glumci s kojima je često radio, npr. džon vejn, džimi stjuart itsl.

iz ovog dokumentarca se pomalja svakako fascinantna, kontroverzna ličnost, ali se takođe vrlo pametno osvetljavaju i njegovi ključni filmovi i nalaze se tajne niti koje ih povezuju. zaista vrhunski primer dokumentarnog filma u kome su maximalno ispoljeni ljubav i poznavanje predmeta sa iscrpnošću njegove pokrivenosti. sve je to mega dinamično, živo, sočno, bogato ilustrovano arhivskim materijalom (razgovori s glumcima koji danas nisu više živi – vejn, stjuart, hepbern, h. fonda... – potpuno prajsles materijal) kao i razgovorima sa nekim od najvećih reditelja na koje je ford uticao, koji s unikatnim pijetetom govore o njemu – spilberg, milijus, hil, istvud, skorseze... + iluminativni inserti iz njegovih filmova, pa čak i jedan pomalo diskutabilni audio snimak načinjen kada ford nije znao da ga snimaju: dirljivo svedeni izraz ljubavi katarini hepbern, suzomameći upravo u svojoj konciznosti i jednostavnosti i direktnosti (što su, ionako, osnovni kvaliteti njegovih filmova).

potpuno su genijalni delovi u kojima se govori o tome kako je ford skraćivao scenarije kako bi na minimum smanjivao taj jebeni bla-bla-bla, jer je savršeno kapirao film kao vizuelni medijum, pričanje slikom, što je maestralno i na primeru stalno iznova dokazivao – a u vezi s tim ima i prajsles anegdota o tome šta je rekao mladom spilbergu kad mu je ovaj, još kao potrčko i student, došao u kancelariju, a čiča mu tražio da opiše neke slike sa fordovih zidova... bezbroj je takvih otkrovenjskih detalja koji osvetljavaju ne samo čoveka i njegove nazore, nego i neke od esencijalnih principa filmmejkinga & what it's all about!

nebitno da li i koliko volite vestern (ja baš i nisam neki fan, ali sam se nedavno upustio u postepenu reprizu nekih klasika tog žanra, počevši baš od fordovih), ovo je vanredno dobar film o jednom od nesumnjivo najvećih reditelja svih vremena, pa zato nema alibija da se ovo ne overi.

tako se to radi! mislim time i na čiča forda, a i na peru bogdanovića koji je sve ovo započeo '71, a dovršio i dopunio '06. siguran sam da bi čak i matori prdekanja bio zadovoljan ovim portretom.

a, kao što ja to uvek ponekad kažem – genije je opravdanje sam po sebi; delo je to koje ostaje, a ako je čovek i pomalo zajeban, fuck it, oprostiće mu se, ako su te njegove zajebancije prevladane i nadoknađene remek-delima koja je ostavio iza sebe. što se mene lično tiče, dovoljno je bilo da snimi samo SEARCHERS pa da time uđe u legendu koja u debelu senku baca sve njegove druge idiosinkrazije!

ford je esencija filmmejkinga, i svako ko voli film ne može da ovog majstora barem ne poštuje (ako ne i – voli)!