300: The Movie

**(*)

2+

Režija: Zak Snajder

Uloge: Džerald Batler i još 300 nekih.

Film 300 govori o sukobu mnogo većem od bitke između dve armije ili dva naroda: radi se o ničem manjem od sukoba civilizacija – pa čak, može se reći, i metafizičkih principa!

S jedne strane je Sparta: mala, ali ponosna i slobodoljubiva. Militaristička disciplina jedini je način da se očuvaju tekovine slobode i pravde. Otud je najveća zamisliva slava – služiti Sparti. "Nema tu mesta za mekoću i slabost: samo tvrdi i snažni preživljavaju", kliče Leonida, spartanski kralj. Da bi osigurao tvrdoću i snagu, ovaj ponosni narod pribegava primitivnoj verziji eugenike (kasnije usavršene u Hitlerovoj Nemačkoj), što vidimo već u prvoj sceni: bebe koje ne obećavaju da će izrasti u razvijotke i kvalitetne polutke za topovsko meso državnog ratnog mehanizma smesta se bacaju niz liticu, da ne jedu 'leba upotrebljivijim, jačim bepcima. Te odabrane bebe izrastaju u mišićave muškarčine koje šetaju okolo u kožnim gaćama: vrućina u toj Grčkoj, oduvek bila; a i da se bolje vide oznojeno-mazni mišići. Čitavo društvo ustrojeno je da služi ratnoj mašini: da biste stekli bolju sliku o Sparti, zamislite vojnog instruktora iz FULL METAL JACKET-a kako maršira sa svojim polugolim regrutima dok ovi pevaju: "Ko to kaže, ko to laže da je Sparta mala? Nije mala, nije mala, stoput ratovala!" Ono što je Kjubrik (DOKTOR ČUDOLJUB, PAKLENA POMORANDŽA) kritikovao, Zak Snajder (rimejk ZORE MRTVACA) uzdiže kao ideal.

Ali nije sve u sili i oružju: ovi snagatori najvoliju slobodu! Svaka peta reč u dijalozima filma je "freedom". Npr: "Cena slobode je – krv!" viče Leonida. On, inače, stalno viče; ne zato što je ljut, nego "takva mu vreva". Jaka pluća, izvežbana tvrdom vojničkom disciplinom. Spartanci najavljuju novo doba (nju ejdž) – "doba slobode!" Neće slobodu samo za sebe, no i za sve ostale. Oni sebe vide kao baklju svetlosti u mraku varvarstva.

Kad smo kod varvara: to je onaj drugi element u pomenutom sukobu civilizacija. Ako Sparta sebe predstavlja kao svetionik slobode i pravde i zdravog razuma, na sasvim suprotnom polu nalaze se njihovi potencijalni osvajači. Gnusni i ogavni Persijanci totalni su antipodi svega lepog i časnog: oni su nastrani (umesto zdrave heteroseksualne mačo-kulture oni su, recimo, polno fluidni), umesto zdravog razuma oni nude misticizam (Satanizam), umesto slobode – tiraniju! Njihov kralj, Kserkses (kasnije reinkarniran kao zmija-ljubimica u 'Alanu Fordu') izgleda kao perverzna dekadentna transgender nakaza, našminkani pederljivi mišićavi tetovirani frik sa milion body-piercinga na svom razvratnom telu. Umesto da viče punim plućima (ispunjenim spartanskim vazduhom slobode), on pati od sindroma začepljenog grla karakterističnog za karikirane filmske zlikovce, tako da je njegov govor spoj glasova Fredija Krugera i Darta Vejdera. Kserksesov logor je leglo razvrata i bluda najizopačenije vrste: satansko leglo u kojem vidimo jarce (Satanine mezimce), Panove frule (Satanin instrument), nakazne lezbejke, pedere i evnuhe... ukratko, bagru koju bi svaki pošteni 'Obrazovac' ne trepnuvši spalio napalmom.

Iranci, današnji potomci Persijanaca, uzalud su se bunili da "to nije baš tako bilo". Holivud zna bolje. Uostalom, film je baziran na STRIPU: ne očekujete valjda istorijski autentičan prikaz od... jednog stripa?

Nego, šta hoće ti Persijanci? Kaže nam Leonida: "Da zgaze jedinu šansu ovoga sveta za razum i pravdu!" To se mora naglasiti: nije ovo rat za ovozemaljska blaga, za zlato, za teritorije, za naftu... Ne! Ovo je rat dijametralno suprotstavljenih principa. Sparta je jedina nada da svet postane razuman i pravedan. To znači rat do uništenja, bez mesta dogovoru. To lepo zapaža Leonida: "Oni se neće zaustaviti dok naše jedino sklonište ne budu ruševine i haos!" Zato im ovaj kralj kreće u susret, u nešto što će kasnije američki stratezi nazvati "pre-emptive strike", a što bi se po leskovačkim stratezima reklo: "tepaj gi dok ti nesu ušli u avliju".

Zapravo, Iranci su pomalo promašili temu u svojim pritužbama, budući da 300 uopšte ne govori o sukobu njihovih čukun-čukundedova-vračeva od pre dva i po milenijuma, već o jednom malkice aktuelnijem. Eno ga, u dnevnim novinama.

Ako to do sada nije već jasno, oslušnite dirljivi govor kojim kraljica Gorgo, verna Leonidina ljuba, u Skupštini brani principe za koje ginu njen muž i odabrana Legija specijalaca (njegova lična telesna straža koja umesto crvenih beretki ima crne speedo gaćice!). Ovaj govor je u potpunosti dodat filmu, nema ga u stripu (a vi razmislite zašto):

"Ja nisam ovde da predstavljam Leonidu: njegova dela govore glasnije nego što bi moje reči ikada mogle. Ja sam ovde umesto svih onih glasova koji se ne mogu čuti: glasova majki, ćerki, sinova – tri stotine familija koje krvare za naša prava, upravo za one principe na kojima je ova prostorija (tj. Skupština – prim. D.O.) sagrađena. Mi smo u ratu, gospodo. Moramo da pošaljemo čitavu spartansku armiju da pomognemo našem kralju u očuvanju ne samo nas samih, već i naše đece. Pošaljite vojsku za očuvanje slobode. Pošaljite je zbog pravde. Pošaljite je zbog reda i zakona. Pošaljite je zbog razuma. Ali najvažnije, pošaljite našu vojsku zbog nade – nade da naš kralj i njegovi ljudi nisu protraćeni na stranicama istorije – da bi nas njihova hrabrost povezala zajedno, da bismo se učinili jačim putem njihovih dela, i da bi vaše odluke danas reflektovale njihovu hrabrost."

Ova tirada eksplicitna je apologija rata u Iraku, i poziv familijama hrabrih ratnika stacioniranih u daljini da izdrže, a široj zajednici da podrži svoje junake, i da ih pošalje još, jer oni se, tamo daleko, bore za njih, za njihovu udobnost, za njihova prava, za njihovu slobodu, za njihovu naftu – za to da mogu do supermarketa da odu svojim kolima, a ne gradskim pervozom, biciklom ili pešice. Putem njihovih dela, u Iraku, svi Amerikanci se čine jačim, kaže Gorgona. Bez njih, preplaviće nas bliskoistočne horde nerazumnih, neslobodnih i nepravdoljubivih!

Ovaj republikanski politički pamflet upakovan je sa profesionalnošću i tehničkom kompetencijom na koje ne vredi trošiti reči. Kompjuterizovane šarene laže –putem kojih se film već dodvorio milionima nepovratno retardiranih konzumenata stripova i video-igrica – ne treba da malo pažljivije gledaoce spreče da od drveća vide šumu: šumu simbola i aluzija koji uopšte nisu naivni. Ovaj film oslikava utopiju po meri Džordža Buša, Mela Gibsona, R. Li Ermija, 'Obraza' i Tome Nikolića. Vrli novi svet Pravde za one koji prežive Totalni Rat, i Slobode za one koji se pokore Vojnoj Mašini.

Kada persijski glasnik Leonidino ponašanje opiše kao "ludilo", ovaj ga šutne u bunar i drekne:

"Ludilo? OVO JE SPAAAAARTAAAAAAAAAA!

Očito, ludilo za jedne je utopija za druge.