MIRRORS (2008)

**(*)

3-

Ana voli Milovana

Ažina Ogledala prate trend amerikanizacije azijskih horora utoliko što se i ovde napuštaju istočnjačka suptilnost i spori ritam i nagoveštaji zarad spektakularnih i vrlo direktnih učinaka, ali u ovom slučaju time se unapređuje original. Reditelj izbacuje kosti, slaninu i kožuricu, i ubacuje meso i krv.

Scenario: Alexandre Aja, Grégory Levasseur

Uloge: Kiefer Sutherland, Paula Patton, Amy Smart, Jason Flemyng...

Žanr: Horor
Trajanje: 110 min
Proizvodnja: SAD, 2008.

Alexandre Aja (Aža) je na horor scenu stupio furiozno-genijalnom apoteozom slashera filmom Krvava Romansa (Haute Tension, 2003). Svojim božanstveno krvavim i potmulo romantičnim horor debijem zasjao je kao mesija ovog žanra. Dva rimejka kasnije, ta uloga postaje duboko upitna.

Njegova "reimaginacija" Cravenovog klasika Brda imaju oči (original 1977; redux 2006) pojačala je brutalnost i stilizaciju, ali zatupila intelektualnu i satiričku dimenziju potentne storije, svevši je na pristojan Grand Guignol. U svom trećem horor pokušaju, Aja se hrve sa južnokorejskim hororčićem Into the Mirror (2003) gde ne mora da strepi od aure klasika, ali bi itekako trebalo od opravdano visokih očekivanja fanova. Avaj, Ogledala donose novu naprslinu u karijeri nekadašnjeg vunderkinda (rođen 1978.).

Into the Mirror je tek prosečan primerak korejskog horora: odličan koncept sveden je na dobru uvodnu i završnu scenu, između kojih je previše praznog hoda i neiskorišćenih mogućnosti. Ažina adaptacija mudro preuzima početak i kraj, a još mudrije baca sve ono između.

Ono što je isto je potka o bivšem policajcu zaposlenom kao noćni čuvar u robnoj kući sa mutnom istorijom gde odrazi iz ogledala počinju da ubijaju ljude. Od samog početka američke verzije jasno je da ovo neće biti fotokopija: posekotinu na vratu i stilizovano curenje krvi po pločicama iz uvodne scene korejske verzije Aža pretvara u zjapeći prorez iz koga mlazevi šikljaju pravo u kameru a dinamična i efektna špica koja sledi praćena je mnogo impresivnijim, bombastičnim skorom Javiera Navarretea.

U suštini, Ažina Ogledala prate trend amerikanizacije azijskih horora utoliko što se i ovde napuštaju istočnjačka suptilnost i spori ritam i nagoveštaji zarad spektakularnih i vrlo direktnih učinaka, ali u ovom slučaju time se unapređuje original. Reditelj izbacuje kosti, slaninu i kožuricu, i ubacuje meso i krv. Otud Ogledala nisu toliko rimejk koliko jedno novo i donekle zabavnije korišćenje istog koncepta.

Ono gde problemi počinju i završavaju jeste - lenjo napisan scenario, sa klišeima koji ne uspevaju da budu prevladani ili bar zamaskirani: izmučeni pajkan sa traumom iz prošlosti koji se kljuka pilulama, njegova bivša (?) žena bez trunke razumevanja - koja ga ipak još voli (!) i njihova preslatka dečica (uh!) dodatno su buđavi zbog Ažinog nesavršenog engleskog, pa zato dijaloge čine cut&paste fraze iz već viđenih filmova.

Žanrovski je svakako zabavnije (ali i predvidivije) zameniti ambijent renovirane, bleštavo bele robne kuće iz korejske verzije njenog spaljenom, pocrnelom ruševinom u američkoj, ali taj trijumf zlokobne scenografije sa poluspaljenim maneken-lutkama i čudno-očuvanim ogledalima brzo se istroši kada shvatite da likovi koji se tu kreću nisu ništa življi od rečenih lutaka. Kiefer Sutherland je, ipak, jednodimenzionalan glumac, i prtljag serije 24 je neizbežan: on prečesto izgleda i zvuči baš kao Jack Bauer.

Publici za zabavu preostaju dve upečatljive krvolipteće scene, nekoliko pristojnih šokova, te dobar kraj, i malo šta drugo. Nenadahnuti scenario ih vodi kroz klasičnu Krug-rutinu: junak istražuje bekgraund ženskog duha, otkriva loše postupanje prema njoj za života (sasve ludim naučnikom!) i na kraju mora da se pesniči s njom po podrumima ruševine. Sve je to režirano po PS-u, Aža zna svoj posao, ali izlizanost materijala je tolika da tu ni De Palma ne bi mnogo mogao. Ogledala ostaju jedna od solidnijih amerikanizacija azijskih horora i sasvim gledljiv hororčić, ali je neizbežan utisak da je Aža svoj talenat protraćio na materijal koji ga ne zaslužuje. Trebalo je izmusti više vizuelnih i konotativnih potencijala iz klasičnog arhetipa ogledala i dvojnosti ljudske prirode, ali ambicije za to nije bilo, a prema tome je i učinak. Krc!

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6767