THE WRESTLER

***
3+

počeću da se brinem za sebe.
dopao mi se film o neopisivoj copini – rvaču, pa još ispričana kao besramna melodrama.
odmah da naglasim, kriv je miki rurk. samo zbog njega sam prihvatio, primio, poverovao. inače ne bih.
ovo je one man show. kad je taj one MAN – miki, onda ima samo da gledaš i vataš beleške. nema tu zajebancije. a nema, vala, ni glume. miki ovde igra sebe, samo je kao fol propali rvač a ne propali glumac, da se sede vlasi ne dosete. pričaj ti to nekom drugom, miki; znamo te još dok si pali anđeo bio. rođen si za uloge palih anđela. zato je meni ovo neopisivo dirljiv i potresan film, baš kao i ANĐELOVO SRCE. miki je inteligentna, samosvesna ruina koja je sačuvala tragove veličine, zajedno sa svim ožiljcima vremena i drugih elemenata koji su ga nagrizli. kao sfinga. opaljena suncem, izlizana vetrovima, slomljenog nosa a opet – can't beat that sphynx shit!
miki rurk je takva sfinga, scenario mu pruža priliku da sfinguje sve u 16, i tu svaka druga naklapanja o režiji (jao, darene, što nisi malo više ljuljao tu kameru i zezao se s montažom?) ili scenariju (jao, pa to je sve kliše do klišea, ljovisna part 3) postaju izlišna. ja ne verujem ni u porodicu ni u borbu ni u ameriku ni u regana ni u 80te. ali, ja mikiju verujem. i zato sam kupio ovaj film.
racionalno, moglo bi se raspravljati o njegovoj sumnjivoj ideologiji (apologija 80ih, i uopšte mačizma, krvi i znoja i suza, pa čak i cheesy 80ies hevi mentola naspram grandža "one pičkice kobejna koja je došla i sve to zasrala svojim plačipičkosanjem", kako se manje-više kaže u jednom trenutku filma) pa i o sumnjivim emocijama – u nekom drugom kontextu, gde miki ne igra glavnu ulogu.
ovako kako je, RVAČ je (meni) bio vanredan povod da 2 sata zurim u lice (i leđa) sfinge – i mada je to sfinga sa dijametralno suprotnim životnim putem i vrednostima, pitanja koja ona postavlja više su nego relevantna.
ko ume da gleda, tj da se pita.
zato, od mene, jaka trojka.
nadam se da će da mu daju oskara.

http://www.imdb.com/title/tt1125849/