BEWARE THE NON-HORRORS! (1)

a da ne ispadne da gledam samo loše horore, evo i nekoliko osrednjih ne-horora na koje sam u skorije vreme traćio – vreme! :(

PROVIDENCE
ALAN RESNAIS
**(*) 3-

ovo je neka kao, 'meditacija o' – ovog puta, o stvaranju, o nadrkanim matorima autorima koji se prisećaju svojih likova (pretežno zasnovanim na parazitskom ispijanju osobina svojih bližnjih). ima tu fascinantno uslikanih momenata, utopljenih u močvari opštih mesta i prozaičnih dijaloga te napadno 'umetničkih' i 'dubokih' situacija. ovo je svakako jedan od onih filmova koji su poslužili kao uzor za američke parodije na evropske, najčešće francuske dosadne artsy hermetične filmove sa zamišljenim likovima i predugim opskurnim dijalozima. ne mogu poreći da povremeno tu ima određene 'uklete' atmosfere i ugođaja koji nije neprijatan, ali za većinu normalne publike ovo je – tu mač.

FRISK
**(*) 2+

gay serial killer: wow, em je peder, em ubija pedere, ali ne znamo zašto. još kao tinejdžer se napali na fotku kvazi-snuff orijentacije, sa nekim momkom s kesom preko glave… kasnije odraste u ubicu, ali njegovi pothvati su nesnosno nezanimljivi, a nelinearno i epizodično 'pripovedanje' je iritirajuće jer nema nikakvu 'kičmu' koja bi ga povezala, dok same izolovane epizode nisu dovoljno zanimljive same za sebe pa da se ovo gleda kao niz set-pisova. ima nešto zbrzane golotinje i nešto malo krvi koja može biti šokantna za ne-horor publiku, ali u principu ovo je prilično mlako i neubedljivo. u jednoj sceni jednu od žrtava igra alexis arket.

TRUCK
*** 3-

za korejske standarde uobičajeno dobro uslikan triler sa uobičajenom dozom uobičajenih sastojaka: patetika, bolesna ćerkica, siroti otac, zli kriminalci, preterano nasilje, zli psiho-ubica, nagli izlivi krvi, trule lešine koje neće da ostanu sakrivene/zakopane… sve je to déjà vu, a ovaj rutinski filmić rutinski preslaže izlizane kockice u jalovoj nadi da će njihov novi aranžman da sam po sebi proizvede novu triler senzaciju. umesto toga, dobijamo samo jedan kompetentan, prema kraju sve neverovatniji, usiljeniji i gluplji film, koji se ipak, u nedostatku boljeg, može nekako podneti do kraha, mada twistovi i mehanička vaskrsavanja na kraju totalno ubijaju svaki involvement.

CHOKE
**(*) 2+

nije me bilo briga niti za jedan 'lik' ili dešavanje u celom filmu; niti me je nasmejao ijedan pokušaj šale, niti me je na razmišljanje naterao ijedan od all-too-obvious satiričnih momenata na današnju konzumersku ameriku (fuck, više, bolje i pametnije to sve ima u 22 minuta south parka!), ukratko, bio sam na ivici dosađivanja i gašenja filma sve vreme, ali nekako ga izdržah do kraja, a da u meni nije ostavio nikakvog traga. možda je bar donekle problem u meni: zaista ne mogu da se unesem u priče o IMBECILIMA određene sorte, pa to ti je! po svom couldn't care less efektu na mene, ovo je uporedivo sa, recimo, većinom ekranizacija romana breta istona elisa.

LEY LINES
TAKASHI MIIKE
** 2

joooj, miike, imaš li dušu?! ala si ga smorio!

miike je ionako notoran po slabom osjećaju za ritam, čak i njabolji njegovi filmovi su predugi, a oni osrednji, poput ovog, zbog tog trajanja postaju još gori. ovo je u suštini nekakva koljevićevska soc-drama o imigrantima u japanu: sitne duše, izgubljene na ulicama grada, sitni kriminalci, sitne kurve, sitni prestupi, sitno mi bre za sve to, miike! osim nekoliko ljuto začinjenih miikeovskih scena silovanja i nasilja, sve ostalo se može propustiti ili fast-forwardovati.

TORA! TORA! TORA!
R. FLEISCHER & K. FUKASAKU & T. MASUDA
** 2

ovo sam gledao po zadatku, jer sam piso o njemu za 101 WAR FILMS knjigu koja izlazi najesen. a prijavi osam se jer sam ionako hteo da ga nekad pogledam, pošto je k. fukasaku radio na njemu. eh, malo je ovde bilo prostora za dodir starog majstora. ovo je jedna rutinska demonstracija američke sile – ovog puta, holivudske, ali začudo – sa vrlo malo holivudizovanja kakvo bi se dalo očekivati u storiji o perl harburu. nema ni traga romanse, ili romansiranja: nimalo individualizma, ništa likovi, ništa drama, samo ladno, bezdušno, kvaziobjektivno plasiranje 'fakata' kroz puppets u vidu 'likova': general taj-i-taj rekao je to i to; a onda idemo u japan da vidimo šta je admiral taj-i-taj rekao na to. taj ping-pong vremenom postane prilično zamoran, a pay-off u vidu pirotehnike dolazi prekasno i nedovoljan je da iskupi gledanje 2 sata ovog produkta američkog vojnoindustrijskog kompleksa. ako ste se ikada pitali kako bi izgledao film koji bi napisala, režirala i producirala VOJSKA – trebalo je samo da pogledate neki od domaćih partizanskih epika. a ako hoćete da to isto vidite na američkom jeziku, evo vam. torax3! smaračina.