UNMAN, WITTERING AND ZIGO

***

3+

1971. izgleda da je bila najjača godina u istoriji engleske kinematografije.

poglejte samo ovaj skor: A CLOCKWORK ORANGE, STRAW DOGS, IF, THE DEVILS, TRAGEDY OF MACBETH, THE ABOMINABLE DR. PHIBES, AND NOW FOR SOMETHING COMPLETELY DIFFERENT, GET CARTER, 10 RILLINGTON PLACE itd.

a sad, evo, najzad pogledah zadugo nenalažljivi UNMAN, WITTERING AND ZIGO, koji je sjajan dodatak na prethodnu listu s kojom ne deli samo puku godinu i zemlju proizvodnje, nego i preokupaciju temom bezrazložnog, nekontrolisanog nasilja, kako institucionalizovanog tako i individualnog i grupnog.

ovo je košmar svakog učitelja ili profesora, te je stoga meni, iz očiglednih razloga, bio još prijemčiviji i bliži nego nekome ko ne jede prosvetarski hleb: dakle, mladi i dobroćudni (da ne kažem naivni) profesor dolazi u jednu englesku školu za dečake, smeštenu vrlo blizu preteće litice pod kojom se lome grdni talasi, kao zamena profi koji je nedavno stradao baš na tom stenju kraj okeana. nema tu mnogo cile-mile: vrlo brzo učenici profi stave do znanja da su ubili prethodnog profu jer se mnogo kurčio, a da će isto tako i njega, ako samo ne udovolji njihovim zahtevima… ne bih dalje otkrivao plot jer se uživanje krije u neizvesnosti odličnog triler zapleta, samo ću reći da je profa, iako mlad, već sebi oko vrata okačio nakovanj matrimonije, te sa sobom vuče i ženče koje će, kao i u STRAW DOGS, biti poprilično umešano u komplikacije koje ubrzo uslede.

dejvid hemings je savršen za ovu ulogu: sitan i pomalo bebi-fejs, on i fizički deluje nemoćno pred punom učionicom izdžigljalih i obesnih tinejdžera, a da horor bude još veći, ne može da računa ni na kakvu institucionalnu pomoć – upravnik škole je bezosećajna svinja koja ne želi da se meša ni u šta, koja mu ne veruje, i koja samo želi da bude neuznemiravana bilo kakvim glupostima, a među kolegama jedino profesor likovnog ima nešto malo razumevanja, mada i on svoje beznađe pred poslom na tom mestu pretežno utapa u alkohol, potpuno rezigniran. zapravo, kompletan set-up je toliko inspirativan i aktuelan, nimalo vremenom pregažen (naprotiv: danas je još aktuelniji) da bi se ovo, recimo savršeno moglo rimejkovati i preneti u srbiju. zamislimo mladog i ambicioznog profesora koji, ne mogavši da nađe posao u beogradu (gde je potrebna veza i politička tj stranačka pripadnost za bilo kakvo nameštenje), odlazi u provinciju, u neki gradić tipa knjaževac ili kruševac, da tamo predaje u nekoj gimnaziji – gde ga takođe ne jebu ni učenici ni 'kolege' profesori… mmm, ovo bi lepo bilo kad bi neko razvio u modernizovani, autentično srpski plot!

nazad u englesku: UWZ savršeno hvata osećaj bespomoćnosti i usamljenosti čak i usred 'društva' – koju će, par godina kasnije, još bolje da prenese takođe engleski masterpis, THE WICKER MAN, a koja se i te iste godine osećala, recimo, u STRAW DOGS. pretnja je u vazduhu, paranoja je iza ugla, nasilje je besmisleno i besciljno, neuhvatljivo razumom, i šta sad usamljeni pojedinac može da uradi tim povodom?

retko kad je maloletna balavurdija bila prikazana sa ovako efektno postignutom aurom iracionalne, skoro hororične pretnje, a da to opet ne sklizne u neko glupiranje i usiljenu demonologiju a la CHILDREN OF THE CORN. dakle, film me je kupio od prvih svojih kadrova, sjajnom scenom pogibije i sahrane prethodnog profesora, i nastavio da isporučuje sa narastajućom pretnjom i neizvesnošću sve do kraja – koji je mogao da bude i malo bolji, mada ga ne bih nazvao razočaravajućim.

sve u svemu, vrlo, vrlo dobar triler iz jednog doba kada su se hrabri, nekonvencionalni, žestoki i nadahnuti filmovi pravili kao na pokretnoj traci… ah, te sedamdesete, najbolje doba koje je filmska umetnost ikada spoznala…

PS: JOHN MACKENZIE, reditelj ovoga potpisao je još najmanje jedan film vredan pažnje, nekonvencionalnu i nasilnu krimi-triler dramu THE LONG GOOD FRIDAY (1980).