THE SLAYER

*
1+

jedini razlog što sam se podvrgao gledanju ove tvorevine jeste tlapnja u krugovima nekih horor fanova da je ovo film iz koga je navodno krejven pokrao ideju za A NIGHTMARE ON ELM STREET – a dodatni razlog što sam to učinio jeste to što ga potpisuje J.S. CARDONE, koji je pored gomile budalaština potpisao i meni simpatični monster-flick SHADOWZONE.

naravno, nijednog trena nisam poverovao u tlapnju, i naravno, nakon gledanja jasno je kao dan ne samo da krejven nije odavde ništa ukrao, nego i da teško da bi bilo ko u ovom sočinjeniju našao nešto inspirativno za pozajmicu, omaž ili blatantnu krađu!

u pitanju je film toliko amaterski napisan i pešački režiran da više podseća na produkt 10-ak fanova koji su skupili neku crkavicu i zajebavali se preko vikenda (ali, pokušavajući da naprave psihološki horor sa nekoliko kratkih gore scena) nego li na profesionalni rad nekih ljudi koji znaju svoj posao. dijalozi su nesnosno škripavi, a vrište još više zbog slabe, recitatorske glume koja ubija i to malo potencijalne ubedljivosti u njima. likovi su klišei, a zaplet o ženi čiji se snovi obistinjuju i koja dolazi na ostrvo u kuću iz svojih snova koju je već naslikala – mogao je, možda, da bude zanimljiviji u rukama nekog sa malo talenta ili ambicije. pošto potonjih nema ni za lek, ovo je zaista film koji nema nikakvog razloga da gledate – iako slike koje sam odabrao iz njega možda u izolaciji deluju primamljivo.

monstrum koga vidite javlja se u kulminaciji, samo na 2 sekunde, i predstavlja twist ending, nakon što junakinja banalno sredi naizgled ljudskog počinitelja zločina iz njenih snova. a nakon toga sledi bezvezni flešbek koji teško da ima ikakve veze s mozgom, a kamo li sa filmom koji mu prethodi.

znači, ja sam hristoliko patio umesto vas: zaobiđite ovo čudo i bolje da slušate nego da gledate SLAYER-a.