Oliver Hirschbiegel ****
Oliver Hirschbiegel posle fijaska njegove američke avanture igrom okolnosti se obreo u Britaniji, i manje-više iskupio se i vratio na teren kvalitetnih naslova iz svoje nemačke faze; sa jasnim autorskim pečatom.
Ne znam kako to da baš on režira film, ili još bolje priču iz Belfasta o susretu teroriste protestanta i žrtve katolika, u nekoj vrsti reality showa; bilo kako bilo, on se sjajno snašao u ulozi nevinog i neutralnog posmatrača iza kamere, ostavljajući gledaocu da sam donosi subjektivne zaključke koji isplivavaju na površinu. Bez obzira na bogat set-piece, ovenčan landskejpovima i viktorijanskim dvorcem na početku, film nosi pozorišnu kamernu atmosferu gotovo celim svojim tokom. Hirschbiegel uspeva da dinamičnom rotacijom scena i eksplozivnim monolozima i dijalozima stvori hičkokijansku napetost pred sam susret dve stigmatizovane duše.
Nažalost, katarza biva sprečena naprasno, napuštanjem jednog od učesnika. Međutim, u nastavku kontakt van oka kamere organizuje sam "dželat". U samom finalu, i neminovnoj i bespoštednoj borbi, u praznom stanu koji simbolično budi gorka sećanja, obojica ne doživljavaju ispunjenje. Autor postavljajući pitanje ko je ustvari žrtva, daju mnogo širi spektar nevidljivih potencijalnih odgovora.
Bez obzira na učinak velikog Neesona, Joe Nesbitt očarava i osvaja kritiku svojim maximalno nategnutom i opsesivno-komplusivnom i indigniranom ulogom katolika, koji sticajem srećnih okolnosti preživljava napad teroriste kao dete, samo da bi bio žigosan i anatemisan čitavog života od strane sopstvene porodice zbog indolentne uloge u nemilom događaju.
Нема коментара:
Постави коментар