GRACE (2009)

**(*)

3-

GRACE je još jedan pokušaj u večitom pod-žanru 'nešto nije u redu s mojim detetom'; istina, počinje mnogo bolje nego većina svojih novijih kolega, ali pada oko polovine, i više se značajnije ne pridiže do kraja.

na osnovu prvih pola sata mislio sam da će ovo dobaciti možda čak i do oko 4- ali to se pokazalo preoptimističnim.

smisao za gadost i gnusobu trudnoće, majčinstva i porađanja popriličan je, i natapa nekoliko sasvim finih grozo-prizora. sve je tu: krvava međunožja, bolne kontrakcije, strah od mrtvorođenja (zamalo ispunjen), lice iskrivljeno u bolu, splatter-porođaj… reditelj PAUL SOLET se prilično uspešno poigrava ne samo gimmick scenama vezanim za tabue oko trudnica, nego solidno skicira i međupolne odnose, naročito kroz lik majke glavnog junaka (ako tako mogu nazvati tatka na bebu, pošto strada relativno ubrzo), koja je she-bitch mega-proporcija. sjajna je scena u kojoj kaže svom pičkom-bičevanom mužu: 'ova soba je pravi svinjac!' humor je u tome da je taj 'svinjac' savršeno uredna i čista soba, u kojoj je jedini 'nered' kravata koju je ovaj ostavio na krevetu.

nešto kasnije, držeća baka bukvalno doji svog muža, što je sjajan, koncizan prikaz muško-ženskih odnosa (dete kao zamena za falus; falus kao zamena za dete; ženina sisa kao zamena za maminu sisu; muškarci kao stvorenja koja nikada zaista ne odrastu, i kroz ceo život ostanu zavisna od sise, itd.). sve scene sa tom babom su odlične, i gadne na vrlo inovativne načine: kreću se od prikrivene groze u neprijatnoj sceni porodične večere u kojoj njena nametljivost i želja za kontrolom nailaze na hladan zid buduće mame, pa do tabu-shocka kakav smo navikli kod miikea, ali ne i u američkom filmu – kada baba na svoje usahle dojke prikači aparat za mužu trudnica i počne da cedi mleko…

onda se desi problematični porođaj u kome naizgled mrtvorođeno žgepče naprasno prodiše (oživljeno majčinom molitvom?). tata je prethodno već bačen u kanalizaciju, metaforički govoreći: konkretno, reditelj ga (na žalost, lenjo) odbaci u nagloj sceni sudara, slično kao u A L'INTERIEUR (iako bi bilo beskrajno zanimljivije da taj lik nije tek tako bačen, već da je ostao živ, pa da pratimo i njegove reakcije na kasnija sranja oko porođaja i novorođenčeta koje bi da sisa krv). jedina razlika u odnosu na francuski horor je što novopečena mama u GRACE na svog oploditelja istog trena zaboravi i više ga niti pomene niti ispolji neku emociju glede njegovog odsustva do kraja filma.

onda film kao da bi neosetno da pređe na BABY BLOOD teritoriju, ali nema muda niti pameti da do kraja osmisli šta je tačno loše s tom bebom: da li je ona monstrum, mutant, živi mrtvac ili šta koj đavo? suzdržan u svom supernaturalizmu (ako je bebino oživljavanje i kasniji apetit uopšte to), film se zadovoljava nizom izolovanih 'gegova' vezanih za roditeljske strahove glede novorođene dece (npr. zašto se muve zunzare u tolikom broju okupljaju iznad kreveca novorođene Milice?) ali te scene postaju suviše nepovezane, repetitivne i suzdržane, tako da oko polovine film postaje čak pomalo i dosadnjikav kada pokuša da bude REPULSION sa bebetom. počinje značajno da gubi na uverljivosti u ponašanju novopečene mame, i da rastače do tada građeni realizam sa zaista preteranim horor varijantama bebećeg ojeda kože (koji izgleda kao lepra), izgriženih majčinskih vimena (preterano raskrvavljene dojke) itsl. GRACE iz nejasnih razloga zaobilazi gross-out koji se u ovom kontextu sam po sebi nudi, a to su – usrane pelene. no, ne očekujmo previše od jednog američkog filma!

motivacije likova se rastaču, rupe u zapletu se šire (šta je kog đavola bilo sa veganskom babicom? gde je i zašto je nestala tokom pola filma?), a onda sve kulminira jednim skoro INTERIEUR-ovskim naletom neželjenih gostiju koji svi zapnu da dođu u goste tokom loše odabranih 15 minuta, kada se krv samo širi po podu a sranje poprima efekat lavine… ipak, to je jedna low-profile lavinica, vrlo skromna i neklimaktična, neuporediva sa INSIDE, a završetak i pančlajn su izrazito lejm, i srozavaju film za koji se činilo da ima nešto na pameti na nivo tek solidnog gimmick-driven žanrovskog flicka koji je, barem meni, bio više inspirativan nego li u krajnjem saldu zadovoljavajući.

GRACE ima dovoljno pameti i smisla za detalje (naročito u prvoj polovini) da nam pokaže koliko je to KRVAV posao roditi i odgajati dete, ali - ultimativni trudnički horor još uvek očekujemo. BROOD i ROZMERINA BEBA ostaju na tronu, neuzdrmani.