IN THE MISO SOUP – Ryu Murakami

U MISO SUPI

Ryu Murakami

najvažnija stvar koju treba znati o ovoj knjizi: napisao je autor romana po kome je miike snimio svoj najbolji film, AUDITION. ako neko pomisli: 'to mi je dovoljno, ne treba mi tvoj rivju, kupujem!' – mogu da razumem. jer, slično sam i ja reagovao: čim sam doznao da je zagrebački PLAYBOY uz jedan od novijih brojeva magazina prodavao i ovaj roman, bez ikakve provere, guglanja, raspitivanja, smesta sam ga naručio. bila je to akcija internacionalnih razmera: alexandar janjić (banjaluka, RS/BiH) doznao, pročitao i javio; arminio grgić (požega, HR) kupio za mene i poslao; miki lakobrija (beograd, SR) doneo i predao mi.
svima njima dugujem zahvalnost što sam pročitao jednu odličnu knjigu, a sada želim da je preporučim još ponekome ko za nju i njenog autora možda nije znao.
APDEJT: u međuvremenu je objavljena i na srpskom. izdala BOOKA.

pre svega, ovo nije onaj murakami koga čitaju pomodari, domaćice i devojke-fenserke. ovo nije 'magični realizam' niti lagana literatura za one koji laganu literaturu ne vole da priznaju da vole. ovo je murakami po čijem je romanu miike snimio svoj najbolji film. isti onaj murakami koji je, sam samcit, prema svojim kratkim pričama režirao kultni film TOPAZ (aka TOKYO DECADENCE) – jedan od retkih japanskih erotskih filmova koje sam gledao a da su istovremeno vrlo pametni i vrlo erotični.

MISO-SUPA je triler-horor koji me je zgrabio na prvoj strani i vozao me kroz svoj pažljivo i ubedljivo građeni noćni svet na način toliko majstorski da ga ne znam sa čime od skoro pročitanog uporediti. nije to onaj pomalo vulgarni, direktni akcioni horror-rollercoaster poput prvih 100ak strana kingovog DESPERATION ili maltene celog COME OUT TONIGHT richarda laymona. ovde na delu imamo nešto suzdržanije grabljenje, koje kreće lagano, a onda postepeno biva sve misterioznije i napetije dok ne explodira na 2/3 knjige u spektakularno-krvopljusnom set-pisu, samo da bi se, nakon toga, sve razvilo u još neočekivanijem smeru i završilo na nekonvencionalan, anti-klimaktičan i kingo-lejmerima možda pomalo i razočaravajuć način.

ceo romančić ima sasvim humano trajanje od 170 strana, i ispričan je ekonomičnim, bogatim ali ne-prepotentnim jezikom: čisto meso, vrlo malo slanine i kožurice. isti ovaj zaplet neki USA bestseler-smarač rastegao bi na 800 strana i proizveo kiklopsku cigletinu - hladno oružje od knjižurine u kojoj bismo bili zatrpani pred-istorijama svakog jebenog sporednog lika koji se u knjizi javi, kao i nebitnim pod-zapletima nebitnih likova koji filuju i 'obogaćuju' glavno jelo. ovde, srećom, nema toga. tu je samo najbitnije: među-igra između dvojice glavnih junaka.

narator je 20-godišnji momak koji se već 2 godine izdržava kao vodič stranim (pretežno američkim) turistima kroz noćni život tokija – odnosno kroz peep-show striptiz drkaonice i jebaonice za usamljene i zagorele posetioce megalopolisa. on je, za te godine, možda i previše perceptivan i pronicljiv, i ima deonica u kojima nisam baš poverovao da neko tako pametan i samosvestan i dalje svake noći ponovo uranja u tu kaljugu – bukvalno, u podzemlje sexa. niti je toliko glup, niti mu je toliko dogorelo.

njegova najnovija mušterija je drugi glavni lik – isprva čudan, pa onda sve čudniji i sumnjiviji baja za koga naše momče ubrzo počne da sumnja kako baš on stoji iza nekih gnusnih ubistava u gradu. možda jeste, možda nije, ova knjiga tajnu krije – tačnije, ja neću da spojlujem. roman je ionako otvoren za različita čitanja i tumačenja, mada će ona najverovatnije ostati neprimećena svima onima koji su, recimo, bukvalno i doslovno shvatili elisovog AMERIČKOG PSIHA.

dakle, prve 2/3 romana su prvorazredan triler-horor, sa dva upečatljiva i intrigantna lika i sa ubedljivim, životnim, uverljivo predstavljenim situacijama u kojima su zlokobni nagoveštaji razmešteni sa vrhunskim majstorstvom tako da se bez greške postižu neizvesnost i saspens, ti činioci tako retko dosegnuti u novijoj žanrovskoj prozi. međutim, u poslenjoj trećini murakami napušta koketiranje sa žanrom i potpuno razularuje svoje ambicije da zapravo piše roman ideja.

jer, ovo je pre svega roman o usamljenosti, otuđenosti, ličnom bolu i praznini te mrakovima duše koji se materijalizuju u telu i zločinu. kao takav, on pruža retko upečatljiv i složen portret psiho-ubice i njegove motivacije, dat na ambivalentan način, tako da ga možete barem razumeti ako već ne i opravdati.

usamljenost, praznina i bol ogledaju se i na licima 'radnika' i mušterija sex-distrikta, i murakami ih opisuje životno i ubedljivo, baš kao i smrdljivi ambijent u čijoj kužnoj auri plutaju kao poluzatrovane ribe blizu kloake. veštim opisima zateći ćete se i sami u tim mračnim uličicama i sumnjivim barovima i rupama, i videti i čuti i omirisati sav taj polusvet. ali ovo nije roman o jednoj skrajnutoj 'privrednoj grani' kakav je to najastariji zanat na svetu, koliko je tu prostitucija metafora za većinu međuljudskih i međukulturalnih transakcija – uključujući tu i vrlo prisutnu i pronicljivo oslikanu temu odnosa amerike i japana.

sve u svemu, ovo je vrhunski napet, mestimično i vrlo originalno, imaginativno gnusan roman koji nam slika predapokaliptični, otuđeni, monstruozni japan poljuljanog, nesigurnog identiteta i mrtve duše – u kome jedan američki psiho nalazi svoje prirodno i logično utočište. ovo je b.e. ellis meets c. palahniuk meets takashi miike, a ni fore i fazoni maznuti iz romana NAŽIVO nisu tako sitni da ih pažljiviji čitalac ne bi mogao primetiti. znači, rasan i vrstan roman za sve ljubitelje japanskih sicko-weirdo (non)horrora.