THE STRANGERS

**(*)

2+

predugo vremena je bila dostupna samo CAM verzija (koju nisam hteo da gledam), a evo sad solidnog VHS ripa da najzad overim ovaj naslov.

phih, šta reći?

ima tu nešto malo jeze i par jump scareova, i to je to. bez veće poente. da se malkice naježite i malkice prodrmate, i aj zdravo. bez trajnijeg dejstva ili većih ambicija bilo koje vrste. pristojna exploatacija doba nesigurnosti i nepoverenja u kome živimo, exploatacija paranoje i besciljnih zločina, terorizma.

a horror for the age of terror.

eto.

sad, moj problem sa filmovima ove sorte (kao npr ILS) jeste taj 'based on real events' zamajac + ljucki faktor vezan za zlikovce.

prosto, ILS me izgubio kad se otkrilo da iza svih jezivih zvukova i nestanaka i nagoveštaja stoji - banda dečurlije!

STRANGERS me izgubio još mnogo ranije, jer je ubrzo na početku jasno da su iza maski samo neki obični ljudski krvomesnati ludaci.

mislim, OK, dobri su i ludaci, kad su batshit insane kao u TCM, ili ludo-lucidni kao u FUNNY GAMES (original), ili čak i umereno psihopatski exloatatorski, kao u SAVAGE WEEKEND.

ali ovi mi nit smrde nit mirišu. sugerišu nešto creepy (maske!), a ipak su samo ljudi.

sorry, meni su maskirani manijaci uvek beskrajno zabavniji & strašniji kad su MORE THAN HUMAN (majkl majers, džejson i sl.). borba sa njima uvek ima nekakav klimax.

a u ovim 'based on real events' torture pornićima – klimaxa nema, no samo antiklimax. zato su mi oni horror ekvivalent soft pornića.

nadražuju, al (u krajnjem saldu) - ne plaše.

STARSHIP TROOPERS 3

**
2-

STARSHIP TROOPERS 3 je jedan sramotno jeftin i srednjački film; neznatno gledljiviji od bednog II dela, ali još uvek daleko od preporuke a kamo li poređenja s verhovenovim remek delom.

scenario je bedno providan u svojim klinačkim pokušajima satire, gluma je skoro uniformno loša (blagi izuzetak: general-pop zvezda: dobar kasting, i dobra for a), akcija je bedasto usnimljena i sasvim pokopana zaista sramno lošim CGI efektima (a ni maske nisu bogzna šta).

znači, OK za najzadrtije fanove, ali zaista ne verujte pohvalama koje se ponegde mogu čuti: ovo je sasvim zaboravljiv filmić koji je svojim jeftinim resursima i neambicioznim scenarijem protraćio nekoliko odličnih ideja (npr. buba koja zauzima 1/5 planete; fore i fazoni sa 'mozak-bubom'…)

jeftino on so many levels.

ipak BEZ KRALJA (verhovena) NE VALJA.

http://www.imdb.com/title/tt0844760/

100 FEET

**(*)

3-

100 FEET bi svakako bio bolji film da nije toliko nesnosno cheesy, da duh u njemu ne izgleda kao Maniac Cop blurovan nekim vrlo jeftinim efektom, da su moći i nemoći te planovi i namere duha iole precizniji a njegova zloba (pa time i pretnja) žešća, da je drama potentnija i da se više izmuzla ta fora sa 100 feet (iako, strogo gledano, kad ti život zavisi i kad te goni raspomamljeni duh, jebeš tu zujalicu koja ti meri odstojanje – ima da begaš što dalje, no matter what)!

kraj je posebno bezvezan, sa banalnom pirotehnikom vatre i explozija umesto emocionalne pirotehnike, a ta fora sa prstenom je mnogo komotnije bila smeštena u horor-komedije (lančić u EVIL DEAD i SHOCKER, npr.) nego li u ovo što pretenduje da je kao ozbiljan scary flick.

za poštovanje su neki momenti u kojima red izbegava klišee i preskače obavezna mesta, ali koncept je u startu ograničen i on nema gde drugde nego u neke druge, skoro podjednako predvidive klišee, što film čini prilično predvidivim.

kao što već drugde rekoh, moja ocena je 2+, što ga smešta u rang malkice iznad BAD MOONa, a zbog većeg entertejment veljua, čak i BODY PARTS mi je draži (tamo je CHEESE bolje uklopljen u priču, u samom startu, i svaka pretenzija na 'dramu' i 'likove' je preteknuta samim posezanjem za taim prastarim B-movie klišeom još iz ORLAKOVIH RUKU).

for my money, iako sam i ja nestrpljivo dočekao ovaj film sa velikim očekivanjima, meni sasvim sigurno neće biti u top-20 za ovu godinu.

ja razumem idolatriju e. reda, budući da je to čovek koji je pisao neke fine filmiće k. bajglou, ali realno, jedino njegovo što bih ja nazvao epohalnim jeste scenario za film koji nije ONA režirala – HITCHER.

kad govorim o masterplanu i duhovim moćima mislim na nešto što je moj GENERALNI problem sa filmovima o duhovima, ili bar većinom njih, a ovde je on samo potenciran.

naime, ništa me ne izluđuje više nego scene tipične za azijske ghost flickove, mada ih ima i na zapadu, a koje imaju apoteozu u meni nesnosno debilnom i precenjenom originalnom THE EYE: naime, duh je u istoj prostoriji sa živom osobom: mi ga vidimo kako se leluja oko nje, izvija se, pruža ruke ka njoj; brrr, baš strašno, nešto nevidljivo je tu i jebaće joj kevu: i taman kad kandže duha priđu vratu potencijalne žrtve, BAM! u sobu uđe 'žrtvin' prijatelj ili rođak, i duh se POVUČE, nestane, ostavi mejhem za kasnije.

ALI FUCK, ZAŠTO?!!!

pa ti si jebeni duh, šta ti može bilo ko: ako si krenuo da nekom jebeš mamu, sky is the limit!

NIKO, a naročito niko ŽIV, ne može ti ništa.

sad, red nema baš takvu scenu ovde, ali budući da ne može da potroši praktično jedinu potencijalnu žrtvu, duh se zadovoljava njenim 'plašenjem', koje se – za moj groš- proizvoljno prekida. a najsmešnije u sceni na stepenicama u podrumu, u kojima se ona BUKVALNO šutira s njim, tj oslobodi ga se tako što ga ŠUTNE u bradu, iako je on, kao što rekoh, paperjasti prozračni blurovani nematerijalni entitet.

to šutiranje duha mi je bilo esencija cheesy + silly pristupa sablasnom u ovom filmu.

kao i njegovo odustajanje od daljeg napada onda kada ga ona šutne.

bezveze. da sam ja duh, tek onda bih pritisao kučku!

takođe, glede nedostatka pravila, koje plot svode na anything goes:

(SLEDI SPOJLER, NEK NE ČITA KO NIJE GLEDO)

kad strada femkin novi dečko (u jedinoj meni BAŠ zabavnoj sceni, iako je i ona parafraza prvog ubistva u A NIGHTMARE... + MALEFIQUE) ja sam se ponadao da će red imati muda da bude dosledan i da tu sad ubaci i NJEGOVOG (dečkovog) DUHA, kao zaštitnika.

naravno, te se ne dešava, ali ne znam zašto.

mislim, mrtav je, kao i njen muž, i ima emotivnih i svakih drugih razloga da se javi na tom mestu.

ali, ne javlja se.

sablasti se javljaju selektivno, i po nekim proizvoljnim pravilima (uključujući to sa prstenom, za šta prvi put sad čujem)

mislim, film je OK; ali zaista u krajnjem saldu, a naročito nakon nadasve razočaravajućeg kraja, to zaista nije ništa posebno.

ROVDYR

**
2

nordijski torture porn.

kompetentan, na 2-3 mesta čak i prilično gnusan, ali zaista BOLNO NEPOTREBAN!

film koji nema nikakvog razloga da postoji – nema nikakvu priču, nikakve likove, nikakav stil, nikakvu poentu, duh, gimmick, ništa! grupica generičke mladeži zaglavi u šumi, gde ih love, muče i ubijaju 3 rednek lovca.

mnogo krvi i još više suza, mnogo urlanja i još više plakanja – a sve to ni oko šta.

stvarno mi je muka više od ovih tortura! ovo je zaista jedan sadizam i patologija bez ikakvog opravdanja!

http://www.imdb.com/title/tt1054115/

JACK BROOKS MONSTER SLAYER

**

2+

        ovo je još jedan mediokritetizam koji neprobirljiva rulja sa fangorije i aicn-a oće da vas ubedi da je ne znam šta. pa, nije.

        kao što mendi lejn nije bila baš neka riba, kao što lesli vernon nije bio baš neki sleš-ubica, tako ni džek brux nije neki naročit monster slejer.

        da se razumemo, film nije previše loš – baš kao ni prethodna dva navedena: samo, baš kao i oni, pati od spoja miskoncepcije sa mediokritetstvom, ili nedostatkom nadahnuća.

to je tek jedno pristojno napravljeno, zaboravljivo MEH. recimo, kao slither, ali sa slabijim efektima.

        pre svega, glavni junak nije uopšte originalno osmišljen.

        zatim, igra ga neki dženerik dud, potpuno prosečan, neharizmatičan, običan, kao da je prvi 20-something koga je kasting agent sreo na ulici. dobro, nisam očekivao da će da otkriju novog brusa kempbela (mada sam se potajno nadao!), ali ovaj baja je zaista oličenje osrednjosti! i gore: iritira!

         zatim, previše džeka, premalo monstera. treba da prođe više od sat vremena dok ne krene ta neka kao monster akcija, a u međuvremenu treba da se unosim u džekove traume iz detinjstva (familiju mu pobio trol!) i ljubavne probleme (ženska mu zagleđuje momka koji NE nosi odrpani džins, mada izgleda kao da je sin rona perlmana).

        zatim, monster akcija je – MEHHH! em su sami monstrumi vrlo problematično dizajnirani (previše karikaturalno), em su osrednje izvedeni (sa premalo mrdajućih delova, suviše statične maske), em glavni big monster izgleda užasno jadno i jeftino čak i za jednu horor komediju. (hej, momci: pogledajte ponovo evil dead 2, pa nađite tamo nešto ovako nakaradno! fuck, čak i killer klowns from outer space ima bolje zamišljene i bolje napravljene monstrume – a to je film od pre 20 godina! what's your excuse?) a ako to nije dovoljno, čak i ono što ti i takvi monstrumi RADE je krajnje nenadahnuto: ta akcija je klasično pesničenje, bedasto koreografisano i tek kompetentno uslikano. ništa više od toga.

zatim: kraj – sasvim predvidiv plug za nastavak i seriju ovoga.

         ok, nisam bio sasvim nezabavljen u poslednjih pola sata, pa iako im ne opraštam uvodnih sat vremena ničega, ako bude nastavka, pružiću mu šansu.

EDEN LAKE

***(*)

3+

 

torture porn at its (almost) best.

ne samo što su muke i torture ubedljive i upečatljive (jer imaš likove za koje te je briga + zlikovce koji su, na žalost, svima nama prepoznatljivi i od sorte koju imamo i u komšiluku), nego još postoji i POENTA u svemu tome, tj socijalni angažman i respektabilna svest o aktuelnom trenutku ovog sjebanog sveta u kome zaglupljeni roditelji nesmetano prenose svoje glupavo zlo na svoju decu i dopuštaju im da od malih monstruma rastu u velike.

površno gledano, struktura i dešavanja su rutina za ovaj pod-žanr i uglavnom predstavljaju déjà vu (zbog toga ocena nije prevelika, iako je to sve pristojno osmišljeno i realizovano); ali ono KO su ti zlikovci, ZAŠTO rade to što rade, i ŠTA biva s njima na kraju neki su od elemenata koji ovaj dobro režiran, napet i na 2-3 mesta baš žešće grozan film izdiže iznad standarda uobičajenih za torture porn. ovo je angažovani torture porn!

uprkos čvrstoj oslonjenosti na žanr, ovo uspeva da sve do kraja održi realističnost i ubedljivost čak i kada stvari odu vrlo daleko u preterivanje. možda zato što je ovo ENGLESKI film, pa izbegava debilno holivudsko preterivanje – pravci u koje ovo preterivanje zalaze vredni su istraživanja!

ovo je svakako 1 od boljih horora ove godine – nešto kao DESCENT u šumi, sa teen-bandom umesto albino-ljudi-pacova iz pećine! a to i ne čudi jer dolazi od scenariste DESCENTA 2 i vrlo pristojnog MY LITTLE EYE od pre nekoliko godina.

O OCENAMA I INTERPUNKCIJI

Možda ipak nije zgoreg reći par stvari ovde u vidu uputstva za upotrebu ovog bloga:

 

1) Vezano za interpunkciju: namerno sam ostavio netaknute RIVJUE – pisane za forume i sl. mesta- sa svim njihovim sočnostima, neuglađenostima, sirovostima, uključujući i jezičke, pravopisne i druge. Vremenom ću ovde kačiti i KRITIKE (objavljivane u raznim medijima), pa da ne pomešaju ljudi sirove impresije RIVJUA od nešto organizovanijih (i pismenije sročenih, promišljenijih) KRITIKA.

Eto, osetio sam potrebu da te dve vrste mog pisanja jasno razdvojim, tako da ih čak ni vizuelno ne možete pomešati.

Znam da će, uprkos ovom upozorenju, mnogi i dalje ostati u uverenju da je autor ovoga nepismen ili polupismen, ali frankly, dears, I don't give a damn. Ko zna, znaće, ko ne zna, neznaće!

2) Što se tiče ocena: one se kreću u rasponu od 0+ (za tvorevine JEDVA vredne pomena, maker i po zlu) do 5 za REMEK-DELO u najstrožem smislu reči (film koji pomera granice i ima trajne, epohalne vrednosti koje prevazilaze žanr; klasik).
Ostale ocene su: 1 za vrlo loše filmove bez ikakvih iskupljujućih kvaliteta,
2 za manje ili više gledljivi mediokritetizam (uglavnom nevredan truda, sem za fanove),
3 je već vrlo dobro i pristojno,
4 je odlično i (skoro) izvanredno.

Toliko za sada.

SPLINTER

**(*)

3-

lepo to počinje, likovi su bolji nego što ova vrsta materijala zahteva, ali kad stvari krenu da se dešavaju… to dešavanje prosto nije na nivou potencijala te genijalne premise o parazitskom lišaju (?) ili tako nekom čudu koje se hrani krvlju i opseda tela, praveći od leševa bizarne slomljene rag-doll zombije; likova je malo (brzo se svedu na 3), lokacija je banalna i dosadna (benz. pumpa) a dešavanja vrlo brzo zastanu i malo toga se zapravo DESI sve do predvidivog i nespektakularnog kraja.

šteta, ima tu OK efekata, mada su pretežno morali (?) da ih kriju prebrzom montažom koja češće iritira nego što fascinira svojim blink-and-miss cutovima: to nisu kadrovi, to su treptaji; mestimično to deluje, ali vremenom dosadi i čovek poželi da ljucki osmotri ta čuda – kad ste već imali mašte da zamislite nešto dosad neviđeno, daj ga onda i pokažite! ali ne, jok. sve do kraja to ide u tim žk-žk-žk prebrzim prizorima, i to dodatno nervira.

postoje hintovi skriming med džordža u tim efektima, ali tvorci su nesrećno i krajnje pogrešno odabrali opciju less is more, i proizveli puki LESS IS LESS.

ako imaš šta da pokažeš – POKAŽI, jebote – to je moj moto. na žalost, ne i tvoraca ovog filma.

zbog toga im je i 3- mnogo, ali ajde, biću blag jer u krajnjem saldu ovo jeste za nijansu bliže 2+

END OF THE LINE

***
(3-)

ovo je kanadski film od pre nekoliko godina koji jurim još otkad sam o njemu čitao kada je igrao na Fant-Asiji, i tek sad je postao dostupan na divxu.

čekanje se isplatilo: kupio me od prve scene (vrlo efektan i neočekivan ŠOK), i u prvih pola sata nastavio da me raduje ne samo odličnim krvavim scenama (adrien morot je majstor prostetike) nego i neočekivanim dozama STRAVE, jeze i šokova.

kasnije se to malkice razvodni, ali do kraja ipak održi respektabilno prisustvo dobrih set-pisova.

budući da se dešava u metrou, neizbežna su poređenja sa kita murom: MEAT TRAIN izgleda beskrajno lepše, ali ga hiperstilizacija umnogome i sterilizuje za pravu stravu; END OF THE LINE, pak, uslikan je sub-standardno, boje su gotovo isprane, textura slike je prilično ravna i banalna, ali zato lokacije deluju autentično, prljavo, jezivo (ne bi me čudilo da je ovo STVARNO snimano u podzemlju železnice, a ne u studiju!) i to doprinosi atmosferi nepredvidivosti i strave. splatter efekti su odlični (uključujući jedno od najboljih rezanja grla IKADA) a muzika je okrepljujuće orkestarska, a ne synth-crap.

zapravo, ovo je po svemu old-school horror, pravcati blast from the past, i mada ja nisam preterani fan 80ies horora (za mene su 70te zakon!), ovo je kao kvintesencija tih dobrih low-budgetera iz te decenije, otprilike linija od ALLIGATORA preko CHUD-a do DEMONS i BAD DREAMS: znači, pošteno odrađeno, bez praznog hoda, bez zamajavanja (npr. u DONKEY PUNCHU moraš, kao i u HOSTELU, da istrpiš bar pola sata tih kretena kako se zajebavaju pre nego što horor ispuni preostalih sat vremena; ovde horor kreće od prve scene, i ne posustaje do kraja). po priči (grupa ljudi izolovana i spopadnuta amorfnom, masovnom pretnjom), po strukturi zapleta (epizodičnoj, sa izolovanim set-pisovima posvećenim pogibijama brojne ekipe topovskog mesa), po tretmanu likova, nasilja, efekata, itd. ovo je potpuno 80IES, po duhu savršeni rođeni brat gorenavedenih (i dr. sličnih) filmova.

možda je malo passe praviti tako nešto na početku XXI veka, ali bože moj, ako se dobro uradi – kao ovde – ko se još žali? (moglo bi se reći, zapravo, da je najbliži brat ovog filma T.T. SINDROM; zaista mogu da zamislim zeku, pa i konjevića, kako seku vene na ovo. OVO je vrsta horora kakve oni najviše vole i da gledaju i da prave. samo što je bolje napravljen od SINDROMA.)

gluma je mogla biti bolja, čak i kasting je slab (obilje nefilmičnih, banalnih faca pokupljenih ko zna odakle), ali najveće zamerke imam na neinspirisanu fotografiju (kadriranje je OK, ali svetlo, sočiva, sama slika – ostavljaju mnogo za žudnju!) i na završetak koji nije dovoljno apokaliptičan i koji vezu gl. junakinje sa tim zbitijama ostavlja sasvim arbitrarnim.

http://www.imdb.com/title/tt0494224/

DONKEY PUNCH

***
(3)

ovo je nešto kao HOSTEL sreće NOŽ U VODI sreće SHALLOW GRAVE: ne baš thrill-ride kao DEAD CALM, ali bliže njegovim nego dometima polanskog.

ukratko, studija sebičnosti i samoživlja današnje mladeži (a i šire), kroz priču o 3 eng. cure na letovanju u španiji koje upoznaju 3 zgodna momka koji, zgodno, imaju brodić tu u luci; na njemu je i četvrti, i tih 7 moralnih patuljaka, bez snežane, upusti se u uobičajeni sled alkohola+droge+sexa (neuobičajeno explicitnog!) ali im ničim izazvana potreba za sex-experimentisanjem pokvari užitak na vrhuncu – u nameri da isproba legendu o sex-zahvatu koji proizvodi neviđeni trzaj u partnerki, jedan priučeni jebač uspe da ukrasu oko pičke u kojoj je – slomi vrat.

nastaje uobičajeno šta ću-kuću slično bojlovom filmu, pri čemu su raslojavanja među novopečenim poznanicima još brža i žešća no MEĐU PRIJATELJIMA budući da su se ovi ovde tek upoznali – ali krize zahvataju i one koji se odavno znaju, uključujući čak i 2 brata.

sve to rezultira eskalacijom nasilja i krvopljusa, uz pristojnu dozu nepredvidivosti i saspensa da se krajnjem rezultatu može mirne duše dati jedna fina trojka.

ubedljivost likova i dešavanja je uglavnom očuvana, uz par nepotrebnih preterivanja (ubistvo motorom od čamca – na suvom!), a iako su svi uključeni u plot – stoka, film ima odličan tempo i intrigantne situacije da se može pratiti i bez nužnog navijanja za bilo koga; čak mu ta moralna ambivalentnost u kojoj NIKO nije nevin dodaje na draži.

za sve one spremne da traće život i na najveće đubre samo zato što u njemu neka fufa otkrije svoje sise na sekund-dve, naglašavam: ovo je najsenzualniji mejnstrim horor u skorije vreme (ne računam jeftine soft-core bullshit 'hororčiće') sa obilatom golotinjom i obilatim scenama sexa koje se po explicitnosti ne mogu meriti ni sa čime što sam video u hororu u XXI veku.

http://www.imdb.com/title/tt0988849/

GONE

***
(3-)

rešen da kompletiram filmove za koje je james watkins (eden lake) piso scenario, pogledah i ovaj horor-triler; pre mesec-dva sam propustio priliku da ga skinem zbog rivjua koji su potencirali da je do generički triler, ništa novo niti posebno. međutim, sada, kad shvatih da je to watkins pisao, a da psiha igra simpatični i talentovani skot mehlovic (mean creek), reših da proverim o čemu se tu radi – i zatekoh jedan ne previše ambiciozan hororčić, ali odlično odrađen u okvirima svojih ambicija, sa zadivljujućom dozom realne drame, ubedljivih i zanimljivih likova i situacija.

u suštini, ovo je kao jedna mnogo jednostavnija, australijska KALIFORNIA u kojoj se broj junaka brzo svede na 3, i sva tenzija se postiže između njih – usred pustinje.

nema tu mnogo originalnosti, ali je film pitak i gledljiv zbog dobrih likova i glume, te fine fotografije, a na kraju to dostiže i sub-HITCHER akciju.

u suštini ovo je ipak pre svega drama o (ne)poverenju – kako opšteljudskom (da li i koliko verovati onome ko se predstavlja kao prijatelj?) tako i među-heterosexualnom (da li i koliko verovati devojci/momku?). to je provučeno kroz žanrovske matrice tako da ne smara nego je integralni deo priče koja ipak ne gubi mnogo vremena već okreće svoje žanrovske točkiće manje-više uhodani mstazama, prema finalnom (krvavom) odredištu.

u kontextu ostalih watkinsovih scenarija, ovaj je najviše generički, i najblaži – ali samo u poređenju s ostalima; ipak, ni ovde nema mnogo milosti, i visoke cene se plaćaju: pred kraj videćete, pored ostalog, najmanje jednu inovativnu metodu dranja i bušenja kože te krvoprolića.

sasvim pristojan mali horor-trilerčić!

http://www.imdb.com/title/tt0482374/

DEAD SET

***
(mlaka trojka)

pogledah englesku TV seriju sa zombi tematikom, emitovanu pred nedavnu Noć veštica nekoliko dana uzastopno (sve ukupno ima oko 2,5 sata materijala).

preciznije, radi se o hiperbrzim, sprint-zombijima – ali za razliku od bojlovih ZARAŽENIH, ovi prvo (kao kod romera) UMRU, pa tek onda tako skaposani – trče i čereče kog stignu!

uzrokom pošasti se u ovome uopšte ne bave (sem usputnim nagađanjima, još proizvoljnijim i indirektnijim od romerove venerine sonde) – tek, odjednom, mrtvi spopadaju žive, ujedaju ih, i šire pošast dalje. svet se raspada vrlo brzo, nema ni nagoveštaja od vojske, policije ili vlade – TV brzo utihne, sporadično i indirektno se vide vesti iz drugih delova sveta u 1. fazi zbivanja (haos), ali kasnije nema ni nagoveštaja dokle je to otišlo, i ima li ikakve šanse da se neka vrsta društva uspostavi. kad se 2 izolovana pajkana s patrolnim kolima pojave u II polovini serijala – čovek se upita šta ovi uopšte traže ovde kad je sve otišlo dođavola, što nisu sa svojim familijama? jer, ne postoji nikakav nagoveštaj da društvo u bilo kom smislu i dalje funkcioniše. svako za sebe, i jebeš sve ostale, to je sindrom koji smesta zahvata sve.

sve je to već viđeno u mnogo boljim filmovima (a 2 najuticajnija na ovo su –ako ništa drugo – barem među najboljima: romerova ZORA i bojlovi 28 DANA KASNIJE, uz dvije žlice ZORA-RIMEJK trčećih zombija i tamošnjih prozaično-banalnih, neikoničnih likova), a glavna 'originalnost' tiče se toga da su gl. junaci ovde uglavnom učesnici (i zakulisni radnici) 'VELIKOG BRATA'. to deluje kao potencijalno moćni satirični momenat, možda i najjači još otkad je romero svoje preživele smestio u TRŽNI CENTAR – ali, relativno malo je izvučeno iz tog ambijenta, i žanrovski, i konotativno, a i to što jeste, najviše na samom početku i na samom kraju, dok tokom najvećeg dela zbitija ne čini nikakvu razliku da li su junaci u kući velikog brata ili u napuštenom hangaru ili u šoping molu – a mikrokosmičke tenzije i problemi su isti: barikade, očuvanje granice između Njih i Nas, nužne akcije na Neprijateljskoj teritoriji (OK, ovde bar idu za lekove a ne da spasavaju kuče, mada je još uvek to usiljeno!) i neminovni prodor Njih u Naš zabran… sve su to opšta mesta zombi-plota koji ilustruju moju tezu da se u današnjem zombi-hororu autori pretežno bave reciklažom, sa vrlo malo šminke i friziranja davno viđenih modela.

to ne znači da film nije gledljiv i umereno zabavan za ljubitelje ove vrste stvari: dinamičan je, nema nimalo smaranja; akcija je žestoka i napeta te osvežavajuće krvopljusna; ima dobrih gross-out momenata, ne samo vezanih za splatter, nego i za sranja druge vrste (he he); ima solidnog humora i saspensa. naravno, to je sve déjà vu, ali so what, pitko i glatko je odrađeno, i za fanove se skroz preporučuje kao vredno pažnje.

stilski je to jaka overdoza shaky cama - ponegde bojlovski efektna, ponegde prosto zamorna, sa tim 'verite' stilom koji navodi na pomisao da danas SVAKO može da snimi film koristeći taj pristup kao izgovor da ne mora da frejmuje šotove, postavlja svetlo i radi sve one stvari kojima su se zamlaćivali ti neki drejeri, hičkoci, de palme i slične zamlate; to je sad prevaziđeno, sad svako u svojoj avliji može da snimi apokalipsu za nedelju dana svojom video kamerom. ja, kao starovremenski čovek koji voli da ispoštuje pažnju i trud unesen u nastanak kako scenarija tako i slike ne mogu da imam veliko i iskreno oduševljenje za ovaj reciklirani scenario (sa njegovim half-assed i obvious satiričkim mometima vezanim za celebrity culture i velikog brata) niti za taj prežvakani i devalvirani 'verite' stil doveden do svoje negacije i smaračke sveprisutnosti čak i u najkonvencionalnijim TV serijama u kojima kamera mora da se mrda i drhti čak i dok snima porodični razgovor za doručkom:

-sine, evo ti tost (MRD! MRD! ŠEJK!)

-mama (MRD!), dodaj mi mleka (ŠEJK! ŠEJK!)

-draga, ja odoh na posao (CIM! MRD! ŠEJK! VRLUD!)

znači, zavisno od vašeg raspoloženja, tolerancije prema neoriginalnoj ali dinamičnoj reinterpretaciji ustaljenih zombi konvencija i odnosom prema ovoj temi, ovo se može opisati kao 1) koga je briga za još jedan been there done that got the zombie t-shirt?; 2) odlična zombi zabava; 3) ništa revolucionarno, ali se svakako može pogledati… ili sve to zajedno.

PS: najbolja cura u ovome pokazuje sise u sceni tuširanja!

http://www.imdb.com/title/tt1285482/

WHISTLE AND I'LL COME TO YOU

***

(3-)

M.R. James je izrazito nefilmičan pisac, i sve dosadašnje adaptacije njegovih dela koje sam video samo potvrđuju tu tezu: on je sav u suptilnim nagoveštajima i minuciozno građenoj atmosferi i internalizovanom užasu i stravi – a film kao medij zahteva slike, konkretne prikaze, i neminovno banalizuje jamesove duhove koji funkcionišu na papiru.

WHISTLE je školski primer toga: taj izgužvani čaršav na kraju, i ta pocepana krpa koju nosi vetar na morskome plavom žalu gde ćarlija vjetrić mio zlokobnu krpu ja sam snio itd itd – to je smešno, a ne strašno, there's no two ways about it!

Filmska verzija ove sjajne priče sastoji se iz dve vrste scena: 1) prozaične, čak preterano humoristične, u kojima gl. junak, ali i mnogi oko njega bukvalno mumlaju i trtljaju kao neki degeni (profa je valjda kao neki rasejani profesor jednom nogom u senilnosti? tako barem deluje - što je bezveze, u svim filmskim adaptacijama ove priče, iako je kod Džejmsa on mlad, na početku svojih tridesetih) i obavljaju nesnosno prozaične radnje – tako da ubeskraj imamo da gledamo tog dekicu kako jede i jede i jede, kako namešta krevet, kako se šeta po plaži, itsl. 

i 2) kao jezive, u kojima se 'nešto' manifestuje na poziv pištaljke (koju deda izvadi bukvalno iz načetog groba, očisti malo od zemlje, i smesta krene da duva! e, moj profesore! pa to li je higijenski? iz groba pa u usta?!!!) – a manifestacije su, kao što već rekoh, suva krpa na dnu plaže, i čaršav pomeran strunama.

Ponavljam, priča je odlična, ali na filmu to deluje smešno i nestrašno.

Od adaptacija M. R. Džejmsa pogledao sam još i NUMBER 13 (simpatičan gl. junak i dobre lokacije, ali takođe efekat značajno narušen banalizacijom teme) i THE LOST HEARTS (simpatično pedofilske note o dirty old manu koji se obraduje svom 12-godišnjem nećaku čije bi srculence da proždere na Noć veštica da bi bio večito mlad i glup – ali, izuzev tih vrlo ovozemaljskih creepy momenata, ono natprirodno je inscenirano prilično nenadahnuto; npr. neko je trebalo da klepi po lubanji klinca koji igra 'duha' da se ne ceri kao kreten dok treba da izgleda 'jezivo').

Inače, obe ove vrhunske priče možete čitati na srpskom, u Orfelinovom izdanju koje sam ja priredio a četiri priče i preveo.

Da podvučem: ovo su kratki i intrigantni filmići najvredniji zbog snimanja na nekim autentičnim, starinskim i starostavnim lokacijama kojekakvih opatija, zamkova, kućerina, bilioteka, crkava i sl. i to je uvek lepo videti; avaj, scenario, režija i gluma jedva služe svrsi, ništa više od toga – puke ILUSTRACIJE tih sjajnih priča, umesto njihovog punog i učinkovitog PRENOŠENJA I OVAPLOĆENJA u filmskom medijumu.

Vredi to gledanja samo ako se ne primate suviše na preterane pohvale (kojima internet obiluje) i ako ne očekujete previše od ovih TV filmova.

Moram reći da u poređenju s ovima, Kadijevićevi i Plešini TV filmovi deluju znatno filmičnije i estetski ispunjenije – da i ne govorim o žanrovskim efektima koji su, naročito kod Kadije, izvanredno postignuti. Strava, jeza i zlokobnost njegovog ŠTIĆENIKA je zapravo prilično bliska sugestivnosti Džejmsovih najboljih priča, i dobar je pokazatelj da se TA VRSTA STRAVE u dovoljno pametnim i talentovanim rukama MOŽE preneti na film; avaj, ono što je Kadija hteo i umeo, Englezi uglavnom nisu.

Jedini PRAVI (bioskopski) film po Džejmsu ostaje NIGHT OF THE DEMON –  prema priči „Čaranje runama“ („Casting the Runes“). To je izvanredno ostvarenje kome čak ni banalizacija sa tim demonom na kraju nije uspela da mnogo naudi (vidi moj FAUSTOVSKI EKRAN za detaljnu analizu tog remek dela).

ESCALOFRIO aka SHIVER

**(*)

(3-)

evo još jednog solidnog španca: ne kao TRES DIAS, ali ipak vrednog pažnje.

počinje odlično, naročito u prvih pola sata dok traje misterija: šta to pravi sranja po komšiluku, tj ko to demolira šumu. dal je vukodlak, dal je zombi, dal je duh…?

kad postane jasno šta je, to je prvi letdown.

spojler: jedno dete, ma koliko divlje bilo, prosto nije toliko opasno. par šamara, i gotova stvar.

ipak, likovi su umereno prijemčivi – tačnije, gl. lik, tinejdžer koji pati od fotofobije; ipak, i to s njim vrlo brze krene u pravcu rutine i klišea: nova sredina, nerazumevanje, bullies, sama od sebe mu prvog dana prilazi najbolja cupi u školi i da mu na artiški svoj br. telefona (ona je, naravno, ćerka šefa policije u selu) itd itd.

onda je on nevino osumnjičen za klanje po okolini, pa nema druge nego da usred noći sa ovom curom i svojim drugom iz grada (klasični sidekick geek bez personalnosti, puki plot device) ide da se smuca po šumi u kojoj iza svakog žbuna vreba klopka za međede il bar divlje svinje; naoružani su SPREJOM SA OKUSOM PEPERA (!) i – video kamericom (čisto da zelena noćna vizija podseti na superiorniji REC)!

bravo, klinci: tako se love divlja đeca po šumama i gorama!

naravno da u procesu lova više iskrvare sebe nego svoju lovinu, ali ne brigajte – pošto je ovo SAMO film, taj isti klinja koji je noću žešće zasekao svoju nogu u klopci već idućeg jutra preskače ograde, skače kroz prozor i dočekuje se na obe noge bez i najmanjeg trzaja, a kamo li bola il drugog problema. pa dobro, ko koga ovde zajebava?

tu je i obavezni subplot – let's investigate the spooky girl's past (poslednji put viđen u ažinim OGLEDALIMA), koji kao i kod aže – vodi u manastir, među opatice. kad bolje razmislim, i začetnica pošasti u REC je takođe na neki način proizvod crkve… hmm, zajebani ti španci, odnosno njiov katolicizam.

film inače bestidno primenjuje u americi političkom korektnošću i idealom 'nove, jake žene' sasvim izbrisan kliše TRAPAVE ŽENE. pazi samo ovo: kad idu u manastir, i preskaču ogradu sa slomljenim staklom na vrhu, ko će da se poseče? glavni baja? njegov drug? cura? pogodili ste! pišulja ne samo što se poseče, nego potom ne može da umukne sa svojim lelekanjem, i naravno da privuče opatice. kasnije, u šumi: ko će da se oklizne u mraku i srolja se niz padinu? fotofob? geek? cura? ima li uopće dvojbe oko toga? drugim rečima, i ova curica (preslatka, btw) nije lik nego plot device. kad bolje razmislim, ni ovaj glavni teen nije neki LIK u ozbiljnom smislu: jedino što ga karakteriše jeste ta fotofobija, zbog koje je kao neki autsajder, ali i to je samo plot device da ga se odvede u kantrisajd: osim što je izgovor za odličnu početnu scenu sna (jednu od najboljih, a možda i najbolju u celom filmu), od te fotofobije se ništa posebno ne izmuze kasnije. mogo je, recimo, i da ima astmu, pa da ga zato odvedu u šume i planine…

e, sad: zašto sam relativno blagonaklon prema ovim klišeima?

evo:

-prvih pola sata je vrlo zabavno i jezivo;

-ima sjajnih prizora iz lost in the woods podžanra, a to je ipak jedan od temeljnih arhetipova na koje sam slab – šuma, sam, u sumrak ili u noći… šta ćeš više?

-kamera je SAVRŠENA! i pritom ne mislim na onu prezašećerenu i sirupom prelivenu novokorejsku oversaturizovanu kameru (a la HANSEL & GRETEL, recimo, pošto se i on zbiva u šumi) – ne, ne mislim na ono kad odvrnu kolor do 11 da to sve vrišti od pastelnih boja kao sladoledi u šiptarskoj poslastičari; mislim na fotografiju odličnih kontrasta, oštru, jasnu, preciznu, fino obojenu ali nenametljivo stilizovanu, sa savršenim osvetljenjem i sa nekim odlično uhvaćenim subliminalnim blink'n'miss prizorima; i dnevni i noćni snimci su potpuno savršeni i savršeno stavljeni u službu SUGESTIJE, bez previše otkrivanja; snimanje u mraku, a opet uvek se vidi ono što treba onoliko koliko treba!

-ritam je dobar, nema tupljavine, sve to klizi svojim (avaj, prema kraju sve predvidivijim) tokom, ima i nešto malo krvi, tako da je krajnji rezultat –iako u zbiru jedva u plusu – ipak gledljiv i zabavan za fanove žanra, iako ništa novo u isti ne donosi, a oni koje horor ne zanima svakako nemaju razloga da ga gledaju bez preke potrebe pošto nema neku priču (kao TRES DIAS, recimo) koja transcendira žanr.

http://www.imdb.com/title/tt0896927/

BLOOD & ROSES (1960)

**(*)

(3-)

najzad pogledah pionirski, ahetipski, predugo-nenabavljivi vampiros-lezbos flick, ET MOURIR AVEC PLAISIR rožea vadima: biću blago suzdržan u svom sudu, jer je verzija koju sam gledao, jedina trenutno dostupna, VHS rip english-dubbed i SEČENA za kojih 15ak minuta.

ono što je jasno u svakom slučaju jeste da je i ovo jedan u suštini vadimovski heavy-handed tretman tematike koja traži suptilnijeg reditelja (kakav je, npr. harry kumel); taj sudar moderniteta i arhaizma (vatromet-pirotehnika koja oživi vampiricu iz groba!) izveden je baš sirovo – ovo je priča koja traži poetu tipa georges franju, a vadim nema umeće da prenese lirizam i erotičnost premise (što se, uostalom, vidi i u njegovom METZENGERSTEINU u omnibusu SPIRITS OF THE DEAD, po pou), pa to pred kraj pokušava da nadomesti nekakvim sub-koktoizmima. 

pokušaji strave su SMEŠNI (naročito kad se dvometarska copina od predradnika na imanju prestravi od žene u belom koja ide ka njemu, a ona čak i ne izgleda kao duh!), a o erotici ćemo da sudimo kad vidimo uncut verziju: lezbo hintovi su jedva prisutni u ovoj puritanskoj verziji.

istorijski vredan kao prvi, ali svakako ne jedan od boljih u svom podžanru: damn, čak i onaj blentavi jean rollin je mestimično uspevao da ove varijacije na CARMILLU izvede veštije, tj da objedini erotične i stravične FRISSONS!

http://www.imdb.com/title/tt0053802/

THE WOMAN IN BLACK (1989)

***
(3)

vrlo jaka trojka je maximum koji mogu da dam za ovaj TV film, ako ga merim istim kriterijumima kao regularne, bioskopske filmove; ili, pak, jaka četvorka ako bih bio blaži i merio ga kao TV produkt.

u svakom slučaju, velika je šteta što ovaj odličan scenario i standardno sjajna engleska gluma nisu uslikani kako priliči, filmski, nego su samo 'ravno' fotografisani, televizijski. lokacije su sjajne, slikovite, bogate atmosferičnim potencijalima, bilo je i kostima i scenografije za prvoklasan eye candy: na žalost, i kamera i režija su tek funkcionalni, što bi se reklo, 'workmanlike', zanatski korektni, ali ništa više od toga.

ravna fotografija značajno narušava atmosferu i opšti ugođaj: da je iste ove glumce i lokacije slikao fredi frensis, npr. (koji je otprilike u ovo vreme slikao rimejk rt-a straha) – ovo bi bilo moderno remek-delo horor filma. avaj, moramo da se zadovoljimo s tim što imamo – jednim od najboljih TV filmova horor žanra.

ugođaj gledanja ovog filma uporediv je sa čitanjem nekih od najboljih klasičnih priča o duhovima: likovi i stuacije predočeni su polagano, odmereno, sa adekvatnim hintovima, baš kako treba; i mada vidim da se neki ameri na netu žale da im je film mestimično bio prespor, ja to nisam osetio: tih 100ak minuta je sjajno tempirano, i jedinu zamerku u tom smislu imam na malo prerazvučeni post-klimax – odnosno, na deonicu nakon što se gl. junak vrati iz uklete kuće u london.

sve do toga je baš kao vintage ghost stories, samo bez adekvatnog vizuelnog rafinmana: ubedljiv i zanimljiv gl. junak; upečatljive i efektne lokacije zabačenog priobalnog sela i sjajno-zlokobne kuće u močvarama, starinska groblja, zapuštene sobe, jezivi duh itd. itd.

osećaj za detalje je sjajan, ne samo u vanredno pametnom i nadahnutom scenariju mahera najdžela nila (nije ga slučajno karpenter obožavao i svog PRINCA TAME potpisao po imenu nilovog najslavnijeg junaka, m. kvotermasa!) nego i u scenografskim detaljima i upotrebi perioda kakvu sam retko na filmu viđao (fonograf, rani generator za struju i sl.). ukratko, sve deluje vrlo autentično, skoro da možeš da nanjušiš slani morski vazduh i osetiš u kostima morsku izmaglicu.

sad, mora se reći da je sama misterija oko tog duha žene u crnom krajnje jednostavna, linearna i predvidiva; ali u ovom slučaju to ne smeta previše – čak je i sjajno to što 'junak' prilično pasivno istrpi radnju a da ništa zapravo ne uradi, i čak prilično pičkasto reaguje na sve to (razboli se, padne u groznicu, kao svaki normalan čovek u tim okolnostima, umesto da kao neki punokrvni amer sekirom razbuca kuću i toljagom istaba duha). to mi je bilo baš onako lavkraftovski, starinski, psihološki realan prikaz suočenja sa onostranim (koje se u modernom hororu najčešće uzima kao datost: šta, duh? ok, pa šta, slegnemo ramenima i idemo dalje).

uživao sam u svakom minutu ovog filma, sem malo pred kraj kad je postao prerazvučen, ali svaka čast na postignutim rezultatima koji su, za jedan TV film, više nego visoki. čak i sablast uspeva da izgleda jezivije od mnogih svojih bioskopskih srodnika, i ovo je jedan veoma prijatan, sablastan film starinske jeze, urađen skoro perfektno i preporučuje se čak i onima koji nisu zadrti fanovi žanra: priče o duhovima su arhetipska stvar, i SVAKO može da uživa u dobro ispričanoj, a ova to svakako jeste.

http://www.imdb.com/title/tt0098672/

A CALAMITY OF SNAKES

***
(3)

odmorih mozak uz jedan izvanredno trashy, ali zabavan komad vintage HK exploatacije.

da se razumemo, ovo nije dobar film; ovo je apsolutno simplicistički napisan i krajnje kasapski režiran film.

ALI! on savršeno deliveruje! njegova namera je jednostavna, a metodi njenog sprovođenja još jednostavniji (zumovi unapred i unazad, krupni planovi, brza montaža…), ali na nekom nivou moram da poštujem film koji svoju osnovnu nameru USPEVA da ostvari: arhetipski, urođeni strah od zmija ovde je exploatisan 101%! nema ovde ni jeze ni tihe strave, ni suptilnosti bilo koje vrste: ovo je 1 sirov film koliko to samo HK produkti umeju da budu, ali na svom sirovom planu delovanja on savršeno funkcioniše. zapravo, veliki je plus što ovde nema dosadnih 'karakterizacija', nebitnih sabplotova, nasilno ubačenih romansi i sličnih holivudskih pizdarija za hinjenje respektabilnosti: ne, bato – ovi ovde znaju zašto je publika došla, znaju šta publika očekuje, i to joj isporučuju u lopatama i u kamionima!!!

zmije, deco, ZMIJE! bukvalno HILJADE njih! svih oblika, boja, rasa! sitne, tanke, zelene! srednje, šarene! crne! ogromne boe! sve ima!

i što je najlepše – sve su žive, prave, kakve ih je bog u svojoj nedokučivoj mudrosti napravio – kakva animatornika, ko još ima para za to, tj ko je lud time da se zamlaćuje kad u dvorištu imaš desetine zmija sasvim besplatno!

znači, zaista, ne preterujem kad kažem da su ovde iskorišćene hiljade i hiljade ovih ogavnih gmizavaca, i da film –beskrajno uspešnije i uverljivije – uspeva da prenese njihovu gadost i da proizvede šok, pored ostalog, i vrlo neholivudskim, čak tipičnim HK nepoštovanjem kako za životinje (desetine njih, živih, očito nelutkastih, ubija se pred kamerama!) tako i za ljude! da, to je najlepše: glumci imaju nedvosmislene interakcije sa PRAVIM živim zmijama! one se omotavaju oko ljudi, pužu po njima, kidišu na njih, ujedaju ih (?), ovi se valjaju po gomilama uspalacanih gmizavaca – nema laži, nema prevare, a kamo li CGI-ja (ovo je iz ranih 80ih, kakvi crni CGI – ostavite ta sranja za one pičkaste holivudske CGI zmije u fejk avionu!)!

zaplet je smešan (klasično nepoštovanje tradicije, tj. Bude izaziva gnev prirode koja uzvraća udarac – u vidu najezde na soliter izgrađen na mestu zmijskog genocida), likove nazvati karikaturama bio bi nezasluženi kompliment, ovo jedva da su čiča-gliše, a neki od za HK-tipičnih neukusnih gegova moraju se videti da biste verovali, dakle slapstick usred splatter mayhema, groteskni sidekickovi, debele žene itd itd. LU-DI-LO! a tek da vidite bendove koji sviraju, da vidite žurku u soliteru tokom koje izbija pošast zmija…

ipak, ovo je film koji se trudi da udovolji, i to uveliko uspeva.

zato, uprkos svim realnim nedostacima, od mene blagonaklona trojka.

http://www.imdb.com/title/tt0100472/

MY NAME IS BRUCE

**(*)

2+/3-

biću velikodušan prema ovome: ipak je ovo by far najmanje loš film u kome se kempbel pojavio još od ARMY OF DARKNESS. ocena jeste velika, budući AofD od mene ima neku kao kilavu trojčicu koja teži ka 3- a ipak je značajno bolji film od ovoga, ali what the hell!

scenario na mikro-planu (dosetke, aluzije, one-lineri) nije potpuno hrđav, iako se pretežno iscrpljuje u svojoj aluzivnosti i nema potpuno originalnih memorabilnih prijava (sem jedne, koja ide ovako: -but bruce, it's a suicide!; a on će: –only if I die!); avaj, na makro-planu to je jedva podnošljiva orgija prediktabilnosti, pri čemu je najveći nedostatak taj demon. on je puki izgovor za plot, praktično mekgafin koji služi kao alibi za to da se kempbel malo šegači sa svojom personom (btw, šale na svoj račun su prilično surove!) 

...ali je po sebi savršeno nebitan: počev od dizajna (izgleda užasno! kao neka pokretna debilna halloween lutka) pa do toga šta i zašto radi. te scene sa demonom su by far najslabiji delovi filma, mlitavo, kilavo režirani, nenadahnuto zamišljeni, potpuno neupečatljivi i bezvezni. kraj je, takođe, ravan i neuzbudljiv, i ne samo to nego i neduhovit – mada je barem dosledan u svojoj (u filmu sveprisutnoj i skoro iritirajućoj) auto-referencijalnosti.

ipak: za neprobirljive brusove fanove (is there any other kind?) ovo je sasvim prihvatljiva doza vintage brusa, značajno zabavnija od nesnosnog zaboravljivog bugarskog MAN WITH THE SCREAMING BRAIN: sirov humor, jeftine fore, vatanje za dupe, vatanje za sise, padanje na glavu, samoponižavanje, kreveljenje itd. itd. 

intonacija je krajnje benevolentna i sa max. 1 minutom isečenih psovki i minornog krvoprolića ovo bi mogao da bude pg-13 film.

lame, but this is the best we can get. so, enjoy, if you like it simple.