JENNIFER'S BODY (2009)

**(*)

2+/ 3-

posle popriličnog hajpa na netu, pogled na dženiferino telo izazvao je poprilično skupljanje mog erektivnog tkiva. metaforički govoreći, of kors. megan fox kao henifer (ali ne lopes!) je zaista prvorazredna koktizerka, ali deo frustracija proizvedenih ovim filmom vezan je i za idiotsko prikrivanje njenog – tela. zašto se film uopšte zove heniferino telo, ako od 'naslovnog junaka' vidimo samo par kratkih fleševa golih ramenca i deo leđa (gornji!)?

javlja mi se da je ovo samo poslednji u nizu primeraka sterilnog, kastriranog američkog filma koji je gotov i pre nego što je počeo: sva kreativnost otišla je na koncept, fore i fazone, promociju, marketing, tako da se niko ne unosi previše u samu realizaciju. usa horor odavno više – NE ISPORUČUJE. usa horor je koktizer baš kao i naslovna henifer: i sve je to lepo, koktizing kao deo predigre i bla bla, ali fuck, u nekom trenutku treba ispuniti bar poneka obećanja, i odvesti igru dalje od lakog petinga.

ali ne – ameri nam već 15-ak godina unazad prodaju samo jalovu predigru bez orgazma. zadovoljavaju se time da nas napale, a taman kad se zagrejemo, sve je već 'gotovo'. po principu, ako oćeš još, plati pa gledaj nastavak. a dok čekaš na njega, kupi uncut special edition dvd sa 2,5 minuta extra neviđenih scena. na 10ak $ koje si dao za bioskop (zapravo, više, ako si jeo kokice, pio sokče i vodio curu) dodaj još 25-30$ za taj jebeni dvd u nadi da će bar on da isporuči više... oće, patka.

naravno, ima sasvim dovoljno stoke na ovome svetu kojoj se može uvaljivati mlako vaćarenje umesto jebačine, i koji će plaćati u hordama i krdima za ovakve half-assed produkte – ali ne primaju se baš svi na te fore. sreća te van amerike još uvek ima onih koji pošteno, krvavo odrađuju svoj posao i DELIVERUJU ono čime nam usa majmuni samo mašu pred očima kao ona kokoš koja bi da zavede psa u 'daj ćaći dinju' gegu iz pevac-krelac crtića.

šta nam henifer obećava?

- tinejdž tela u vrtlogu strasti.

- tinejdž komediju o srednješkolskim klasnim odnosima.

- metafore o odrastanju i mladosti.

- vrcave dijaloge, hip-reference, prepametne likove, one-linere za pamćenje.

- krvopljus u sex=death maniru.

- pametan (za promenu!) horor za tinejdžere!

šta nam henifer isporučuje?

- 5-6 sekundi obnaženih ramena i leđa megan fox, 2 sekunde njenih golih nogu (ispod kolena) i fleševe golog torza nekog emo twinka za devojčice. sve ostale scene intimnosti (među dobricama) i zavođenja (sa dženi-zlicom) iritirajuće su čedne, obučene, mračne i prikrivene.

- 'komedija' je neduhovita, providna i na prvu loptu, pretežno verbalna, i pretežno usiljena.

- metafore, aluzije i reference su površnije i neoriginalnije od neke prosečne (ne čak ni naročito nadahnute) epizode saut parka. recimo, grdne su zajebancije mogle da se izmuzu iz tog goth-emo šminkera koga džen zavodi, ali jok. usputni fazoni sa goth kids u saut parku mnogo su nadahnutiji i to the point.

- posle tolike halabuke oko navodno prepametnih i memorabilnih 1-lajnera, ja ovde ne čuh skoro ništa zaista vredno pamćenja. mislim, ima tu solidnih, ali zaista ništa posebno provala.

- jebeni američki puritanizam nesposoban je da uopšte proizvede potentan spoj erosa i tanatosa koji je u srži ovog zapleta o demonskoj devojci koja zavodi i proždire momke. ne, deco, ništa od te rabote. to moramo da prepustimo špancima, francuzima i japancima. ovi ameri su definitivno izgubljeni slučajevi kad dođe do tog lebenstoda. ovde niti ima erotskog naboja i impakta (osim vrcanja sexipila iz pretežno zakopčane megan fox, po principu daj šta daš), niti nekog visceralnog horora u smislu gadnih načina isisavanja života iz tih (ne?)srećnika i posledica toga po njihova tela.

- na kraju, nismo dobili 'pametan' horor za tinejdžere, nego samo jednog praznoglavog POZERA koji bi da nas ubedi da je strašno cool, pametan, vickast, pronicljiv, a zapravo niti ima šta da kaže, niti ume da priča kako treba, niti njegova priča (sa tupavim 'twistom') zaista ima ikakvu poentu.

jennifer's body je jedan dobar horor-peting, i ništa više od toga. ako pođete na dejt sa henifer, slobodno ostavite kondom kod kuće – neće vam trebati.

PS: Ovaj film je režirala žena (KARYN KUSAMA) po scenariju koji je pisala žena.
Nijedna od tih žena ne zove se Ketrin Biglou.
Prema tome...

U BRDIMA, HORORI: VESTI I ODJECI

Evo nekoliko vesti vezanih za knjigu U BRDIMA, HORORI, koja tiho i bez mnogo buke, ali ipak - proizvodi izvesne odjeke i 2,5 godine od izlaska iz štampe.

VEST BR. 1:

U BRDIMA – U VRANJU!

U okviru Revije dokumentarnog filma “Dokument 09” – Život nije laž, u VRANJU, u PETAK 25.9.2009. u 18h

desiće se -

Predstavljanje knjiga U BRDIMA, HORORI: SRPSKI FILM STRAVE Dejana Ognjanovića, (Niški kulturni centar, 2007) i NOVI KADROVI (Clio, 2008) priređivača Ivana Velisavljevića i Dejana Ognjanovića. O knjigama govori autor Dejan Ognjanović.

Mesto: Pozorišni klub “Talija”

Lokacija: Pozorište „Bora Stanković“, Vranje

Ako ste u Vranju ili okolini, svratite!

Program ostatka te večeri – dakle, u petak 25.09. – čine:

20.00 Sala Pozorišta

Projekcije filmova

-21. sekund (56 min.) =Režija: Željko Mirković

-Bajne vile (48 min.) =Režija: Marko Jeftić

-Trifun Bombaš (12 min.) =Režija: Sladjan Stojanović

VEST BR. 2:

U BRDIMA – U SANU!

Knjiga U BRDIMA, HORORI pominje se u radu:

Vesna Jezerkić, "Filmske, televizijske i radijske adaptacije Glišićevih fantastičnih motiva", otisak iz publikacije Glišić i Domanović 1908-2008 (Naučni skupovi Srpske akademije nauka i umetnosti, knj. CXXIII, Odeljenje jezika i književnosti, knj. 19), Beograd, 2009, strane 349-361

(fusnota na strani 350 – vidi fotku-sken)

Knjiga se pominje u još par navrata, i citira se iz nje, tj. iz mog teksta o LEPTIRICI, i Kadijevićeva izjava o njoj, iz intervjua koji sam vodio s njim, takođe u toj knjizi.

Rad je tek skica za temu koju je sebi postavio, i nema naročite dubine niti naučnog utemeljenja. Ima i nekoliko materijalnih grešaka, npr: 1) kaže da je 2005. proslavljeno 100 godina filma (što se ipak desilo 10 godina ranije, tj. 1995.), 2) kaže da "u filmskoj priči radnju pokreće Živan dajući Strahinji zadatak…" – što je netačno: Živan ne želi ništa da ima sa Strahinjom, tera ga sa svoje tarabe i ne daje mu nikakav zadatak sem da se gubi što dalje; zadatak mu daju kmet i seljani…; 3) pisac Vilijem Piter Bleti navodi se samo kao Piter Bleti.

Pored toga, vrlo je proizvoljna tvrdnja da LEPTIRICA za čitavih 5 godina prejudicira apsolutni i nedvosmisleni trijumf zla u filmu NOĆ VEŠTICA, sa implikacijom da je ta vrsta završetka u hororu postala dominantna tek od tog filma. Ovo je, naravno, vrlo daleko od istine: iako postoje i stariji primeri (najčešće ambivalentni, ne apsolutni), trend negativnih krajeva po glavne junake i čovečanstvo uopšte otpočeo je 1968. u filmovima NIGHT OF THE LIVING DEAD odnosno ROSEMARY'S BABY, i imao grdne druge istaknute predstavnike u hororima nastalim pre NOĆI VEŠTICA (npr. THE TEXAS CHAINSAW MASSACRE, THE OMEN, itd.). Prema tome, LEPTIRICA kasni 5 godina za svetskim trendom, ali to uopšte nije loše imajući u vidu da srpski filmovi za svetom obično kaskaju više decenija…

Rad se pretežno iscrpljuje u opisima i prepričavanjima to malo ekranizacija Glišića, a zaključak je prilično prozaičan, i glasi:

"Prilagođavanje Glišićevih fantastičnih motiva medijima filma, televizije i radija pokazuje da postoje samo dva osnovna pristupa: ili ćemo natprirodne pojave objašnjavati racionalno, ili ćemo se prepustiti mašti i poverovati da u fantastici ima isto toliko smisla koji se drugačije očituje."

To je sve. Ipak, SANU je to!

PS: zahvaljujem koleginici MARIJI ŠAROVIĆ na ovoj dojavi te na poslatom textu!

VEST BR. 3:

U BRDIMA – U KINOTECI

Tokom oktobra će u beogradskoj Kinoteci biti održana revija srpskih horor i fantastičnih filmova – kako dugometražnih tako i kratkih. Evo programa:

Muzej Jugoslovenske kinoteke
7. – 13. oktobar 2009

Sreda, 7. oktobar

16.00
MOĆ – Vlatko Gilić (1973) 28'
KIČMA – Vlatko Gilić (1975) 91'
18.00
SVETO MESTO – Đorđe Kadijević (1990) 90'
BERNISA: JAČA OD SMRTI – Dinko Tucaković (1990) 17'
20.00
Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike 1991-1999 (124 minuta)
• ARS LONGA VITA BREVIS – Marko Stojanović i Nikola Majdak (1991) 8
• IGRA PIONA – Igor Jeknić (1993) 5
• LIFT – Srđan Stojanović (1993) 10
• HIPNOTISANA – Marko Kostić (1993) 7
• PACOVI U ZIDOVIMA – Milan Konjević (1994) 20
(pauza)
• USKE STAZE – Igor Jeknić (1995) 18
• PISMO – Dinko Tucaković (1997) ?
• SREBRNI METAK – Srđan Radojković (1999) 32
• DUEL: STAR WARS – Stevan Filipović (1999) 4


Četvrtak, 8. oktobar

16.00
VARIOLA VERA – Goran Marković (1982) 110'
18.00
VEĆ VIĐENO – Goran Marković (1987) 104'
20.00
Čuda izvan Beograda (184 minuta)
• ČUDOVIŠTE IZ TAMIŠA – Nebojša Nenadić (2006) 77'
• VEŠ – Dunja Foljan (2008) 6'
(pauza)
• KNJIGA SENKI – Petar Kovačević (2007) 65'
• DEVOJAČKI BUNAR – Marko Backović (2008) 13'
• PETLJA – 7 Samuraja SKOJ-a (2006) 7'
• ZVEZDAN: EPIZODA «STUDENT» – Filip Markovinović (2003) 16'


Petak, 9. oktobar

16.00
TT SINDROM – Dejan Zečević (2002) 105'
18.00
ČARLSTON ZA OGNJENKU – Uroš Stojanović (2008) 100'
20.00
Lica promene (119 minuta)
• ZVEZDA TRI [special edition] – Nebojša Nenadić (2009) 14
• RAKETE – Vladimir Mančić (2006) 23
• SLATKI MIRIS NAFTALINA – Jelena Tvrdišić (2004) 18
(pauza)
• DEČAK KOJI JE BIO SUVIŠE NEVIN – Danilo Bećković (2006) 8
• PENA ZA BRIJANJE – Mladen Đorđević (2000) 25
• DOSIJE PACOV – Mina Đukić (2005) 15
• MINUS – Pavle Vučković (2006) 16


Subota, 10. oktobar

16.00
ČUDOTVORNI MAČ – Vojislav Nanović (1950) 87'
18.00
ŠEJTANOV RATNIK – Stevan Filipović (2006) 94'
20.00
Treš ili smrt! (127 minuta)
• PROKLETSTVO IKONE SV. TEODORA – Nebojša Nenadić (2005) 57'
(pauza)
• MICKEY'S BIG WORKSHOP OF HORRORS – Miroslav Lakobrija i Stevan Aleksić (2009) 7'
• STAR WARS FAN – Relja Trajković (2004) 1'
• ONI SU – Mladi kadrovi (2001) 6'
• OH, NE! – Srđan Stojanović (1987) 9'
• THE TERMINAROSCH – Marko Cvetković, Stevan i Dimitrije Stevanović (2008) 5'
• PACIJENT – Mladi kadrovi (1997) 4'
• PACIJENT 2: POVRATAK PACIJENTA – Mladi kadrovi (1999) 5'
• PACIJENT 3 – Mladi kadrovi (2000) 7'
• PACIJENT 4 – Mladi kadrovi (2001) 4'
• PACIJENT 0 – Miroslav Lakobrija (2003) 14'
• PACIJENT PROTIV REKETARA IZ PAKLA – Velimir Grgić (2006) 5'
• MIKI EX MASHINA – Mladi kadrovi (2003) 3'


Nedelja, 11. oktobar

16.00
SABIRNI CENTAR – Goran Marković (1989) 98'
18.00
DAVITELJ PROTIV DAVITELJA – Slobodan Šijan (1984) 91'
20.00
Priče iz mračnih kutaka (178 minuta)
• BELI ŠUM – Marina Stefanović i Goran Skrobonja (2009) 25'
• KONCENTRAT – Marko Milović (2007) 10'
• POČELO JE – Filip Acović (2007) 3'
• UBICA SA MASKOM – Nebojša Nenadić (2009) 5'
• UBER SOLDAT – Vladimir Milošević (2005) 12'
(pauza)
• GEJ KILER – Vanja Čanković (2005) 7'
• THE DUNWITCH HORROR - Marko Milović (2004) 10'
• THE DUNWITCH HORROR: ENDGAME – Marko Milović (2004) 4'
• THE DUNWITCH HORROR: BLOODLINE – Marko Milović (2005) 14'
• TUNEL SMRTI – Miroslav Lakobrija i Vladimir Milošević (2002) 7'
• MORA – Momčilo Preradović (2006) 15'
(pauza)
• SHUFFLE – Mladen Kovačević (2001) 15'
• ŽUR ŽIVIH MRTVACA – Siniša Dugonjić (2005) 15'
• I BI LICE KOŽNO – Vladimir Petrović (2004) 14'
• ŽIVI MRTVACI – Mladen Đorđević (2000) 22'


Ponedeljak, 12. oktobar

16.00
LIJEPE ŽENE PROLAZE KROZ GRAD – Želimir Žilnik (1986) 94'
18.00
TREĆI KLJUČ – Zoran Tadić (1983) 81'
20.00
Ispod fasade (166 minuta)
• GLAD – Mladen Đorđević (2002) 52'
• SEKTOR – Nenad Pavlović (2008) 30'
(pauza)
• SLUČAJ ANDRIJE E – Marko Cvejić (2005) 32'
• LICE U STENI – Marko Kaćanski (2006) 52'



Utorak, 13. oktobar

16.00
SLUČAJ HARMS – Slobodan D. Pešić (1987) 93'
18.00
ČOVEK KOGA TREBA UBITI – Veljko Bulajić (1979) 105'
20.00
Oni su se usudili (202 minuta)
• 33. DAN – Andrej Boka (2008) 65'
• JET SET – Nenad Mitić (2006) 42'
(pauza)
• ZABRANJENA LJUBAV – Momčilo Preradović (2009) 95'

U BRDIMA, HORORI: SRPSKI FILM STRAVE

U brdima, horori: srpski film strave je studija koja se bavi recepcijom horor žanra u Srbiji, kao i ovdašnjom žanrovskom produkcijom u rasponu od kultne Leptirice (1973) do Šejtanovog ratnika (2006).

U knjizi se detaljno obrađuje čak 14 naslova sa jakim elementima horora, uključujući i neke umetnički vredne TV filmove (San doktora Mišića, Štićenik, Prokletinja...) uz nezaobilazne naslove kao što su Davitelj protiv davitelja, Variola vera, Već viđeno, T.T. sindrom itd. 

Pored analize pomenutih dela (praćene obimnom faktografijom i detaljnim filmografijama za svaki naslov), uvodni deo knjige analizira prisustvo žanra u srpskoj kulturi, kao i kritičku svest o njemu u poslednjih nekoliko decenija (od početnog nipodaštavanja do današnjeg relativnog prihvatanja).

U trećem delu knjige nalaze se i intervjui sa tri za srpski horor značajna imena: reditelj Đorđe Kadijević, kao pionir horora kod nas i predstavnik 'klasične' struje; reditelj Dejan Zečević, kao predstavnik mlađe, 'žanrovske' struje, i filmski kritičar i scenarista Dimitrije Vojnov, kao predstavnik žanrovski orijentisane kritike, koji govori o potencijalima i o recepciji horora kod nas.

Autor knjige je niški filmski kritičar i pisac, Dejan Ognjanović, ljubiteljima horora već poznat po romanu Naživo (Prosveta, Niš, 2003) i studiji o Đavolu na filmu Faustovski ekran (Matična Biblioteka 'Svetozar Marković', Zaječar, 2006).

Knjigu U brdima, horori: srpski film strave izdao je 2007. godine Niški Kulturni Centar u ediciji 'Eldorado' koju uređuje Zoran Ćirić - Magični Ćira.

Foto: alternativna korica u kućnoj izradi (c) by Ghoul, Inc.

 

SADRŽAJ:

UVODNO SLOVO

1. STRAVA SRPSKOG FILMA

1.1. HOROR U SRBA

1.1.1. Istorija i svakodnevnica kao neizbežni horor

1.1.2. Kultura ironije i sumnjičavosti prema fiktivnoj stravi

1.1.3. Politika kao sveprisutni horor

1.1.4. Jadna ekonomija kao horor po sebi

1.2. RECEPCIJA HORORA I KRITIČKA SVEST O NJEMU 

1.2.1. VEĆ NEVIĐENO: Filmovi kojih nema

1.2.2. STRANA NAM JE STRAVA: Guske u 'Magli'

1.2.3. HOROR NAŠE STRAVE: Invazija kradljivaca žanra

1.2.4. ZORA ŽIVIH KRITIČARA: Svetlo u tami

2. FILMOVI STRAVE:

2.1. FOLKLORNI HOROR

LEPTIRICA, 1973 (TV)

2.2. MRAČNA FANTASTIKA

ŠTIĆENIK, 1973 (TV)

2.3. GOTSKA ROMANSA

DEVIČANSKA SVIRKA, 1973 (TV)

2.4 . SRPSKO-HRVATSKI GOTIK

SAN DOKTORA MIŠIĆA, 1973 (TV)

2.5. SRPSKI METAFIZIČKI HOROR

PROKLETINJA, 1975 (TV)

2.6. SRPSKA EGZISTENCIJALNA JEZA

KIČMA, 1975

2.7. U BRDIMA, ĐAVOLI

ČOVEK KOGA TREBA UBITI, 1979

2.8. BOLEST KAO METAFORA

VARIOLA VERA, 1982

2.9. KOMEDIJA STRAVE I UŽASA

DAVITELJ PROTIV DAVITELJA, 1984

2.10. LUDILO KAO NORMALNO STANJE

VEĆ VIĐENO, 1987

2.11. VISOKI GOTIK

SVETO MESTO, 1990

2.12. PROKLETNICI RATA

PUN MESEC NAD BEOGRADOM, 1993

2.13. SRPSKI SLEŠER

T.T. SINDROM, 2000

2.14. RATNICI PODZEMLJA

ŠEJTANOV RATNIK, 2006

2.15. KROJAČEV FLERT

FLERT, 2006 + KROJAČEVA TAJNA, 2006

3. STRAŠNE PRIČE 

3.1. ĐORĐE KADIJEVIĆ: Čovek je pre svega zastrašeno biće

3.2. DEJAN ZEČEVIĆ: Horor - esencija filmskog izraza 

3.3. DIMITRIJE VOJNOV: Samo strava Srbina spasava

Evo šta je o knjizi napisao Ilija Bakić u tekstu "Pokretne slike demona", Kvartal br. 008, leto 2008, Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, str. 95-97

U BRDIMA, HORORI

Ono što je započeto «Faustovskim ekranom» Ognjanović nastavlja knjigom «U brdima, horori» kojoj u podnaslovu stoji «Srpski film strave». Mada je i u pregledu svetskog horor filma pominjao dela nastala na prostorima bivše SFRJ odnosno sadašnje Srbije, bilo je jasno da će Ognjanović morati da se, pre ili kasnije, fokusira na 'domaći teren', i to se - na zadovoljstvo kako ljubitelja horora tako i svih posmatrača ovdašnjih marginalizovanih umetničkih scena - desilo vrlo brzo (što je potvrda upornosti i marljivosti ovog autora).

U uvodnom eseju vrlo gorljivo se iscrtava stanje u (mal)tretmanu horora (i filmskog i literarnog) u ovdašnjim akademsko-teoretičarskim krugovima, sa konačnim zaključkom da horor nije bio ni poznavan ni razumevan ali je zato rado kritikovan i proglašavan za šund; izuzeci od ovog pravila su retki i među njih spadaju, iz starije garde, Ranko Munitić (mada i on ima svojih propusta) i Bogdan Tirnanić, među srednjom generacijom Nebojša Pajkić, Slobodan Šijan i Aleksandar Žikić a od mlađih Dimitrije Vojnov i Aleksandar Radivojević.

Pošto zaključi prebiranje po kritičarskoj recepciji horor filmova, Ognjanović se usredsređuje na domaće filmove koji pripadaju ovom žanru, nalazeći da u dosadašnjoj istoriji srpske kinematografije postoji tek par valjanih filmova. Upravo zbog te izuzetnosti navodimo sve naslove: «Leptirica», «Štićenik», «Devičanska svirka», «San doktora Mišića» (TV filmovi iz 1973.g.) «Prokletinja» (TV 1975), «Kičma» (1975), «Čovek koga treba ubiti» (1979), «Variola vera» (1982), «Davitelj protiv davitelja» (1984), «Več viđeno» (1987), «Sveto mesto» (1990), «Pun mesec nad Beogradom» (1993), «TT sindrom» (2000), «Šejtanov ratnik», «Flert» i «Krojačeva tajna» (iz 2006).

Svaki film sistematično je odbrađen, od osnovnih produkcijskih podataka preko kratkog sadržaja do kritičarske recepcije i Ognjanovićevog zaključka. Zbirno gledajući, domaći horor filmovi uvek su bili subverzivne pojave u miljeu koji ovakvim temama nikada nije bio naklonjen. Svaki film pratili su nerazumevanje i potcenjivanje većine kritičara odnosno bizarnosti koje prevazilaze nivo pukih anegdota (pa je tako tokom prikazivanje TV filma «Leptirica» jedan gledalac umro od straha). Državna televizija imala je velikog udela u realizaciji najranijih filmova jer su ovi nastali u okviru serijala «Priče tajanstva i mašte». Samo zahvaljujući posvećenosti i tvrdoglavosti autora ostali filmski projekti su izašli na veliko bioskopsko platno (mada im je distribucija bila otežana ili potpuno onemogućena).

Bilo da su okrenuti folklornoj fantastici-stravi ili urbanim miljeima, čistom žanru ili njegovoj mešavini sa 'ozbiljnim' temama, horor filmovi nisu na probu stavljali samo publiku već i stručnu javnost koja je morala da se određuje prema filmskom žanru koji nije poznavala a držala se i ustaljenih stavova da su žanrovi uvoz sa zapada kome nema mesta na ovim prostorima (bez jake filmske industrije koja je zalog razvoja žanra). Najnoviji filmovi jasno su žanrovski profilisani, zahvaljujući obrazovanju njihovih stvaralaca i moguća su najava šire promene na ovom polju; i među kritičarima su stasala imena koja poznaju žanr i razumeju njegove zakonitosti.

U trećem segmentu knjige Ognjanović, kao dopunu prethodnih poglavlja, prezentuje intervuje sa Đorđem Kadijevićem, autorom koji je svojim uspelim TV filmovima pokrenuo 'horor stvar' na ovim prostorima i stekao status klasika ovog žanra u nas, Dejanom Zečevićem, režiserom «TT sindroma» i vanrednim poznavaocem žanra te Dimitrijem Vojnovim, filmskim kritičarem koji prati i promišlja praksu filmskih žanrova u svetu i kod nas. Ognjanović zaključuje da temelji filmskog horora postoje ali da je veliko pitanje hoće li biti nadograđeni.

«U brdima, horori» značajna su knjiga na ovdašnjoj kulturološkoj sceni. Po prvi put se argumentovano posmatra 'domaća' istorija filmskog horora i tako se (faktografski i kritički) relevantno popunjava praznina u recepciji dela savremene umetnosti. Da se ovakva knjiga pojavila u bogatijoj kulturi pratila bi je velika medijska pažnja a svakako bi deo projekta bio i set DVD diskova sa filmovima o kojima je reč; na žalost ovde je i pojava knjige sa par fotografija veliko postignuće.

Uprkos svim spoljnim smetnjanja, Dejan Ognjanović se, kroz «Faustovski ekran» i «U brdima, horori», otkriva kao temeljan i obrazovan autor sposoban da, jasno i sa argumentovanim stavovima, javnosti predstavi jednu nedovoljno poznatu umetničku praksu.

Od prikaza koji se mogu naći na netu, možete pogledati ove:

- Srđan Vučinić, "Filmske ale i bauci", Politika

 

- Kristina Đuković, "U brdima, horori", Nas dvoje

 

- Dimitrije Vojnov, 'Novi srpsкi film i istorija', Doba nevinosti

- Uroš Smiljanić, "Prokletinja Dž. M.", POPBOKS