*** 3+
ako su ameri već definitivno (?) izgubljeni slučajevi, za engleze još uvek ima nade.
reč TORMENTED prilično tačno opisuje stanje u kome se najčešće nalazim nakon novijih pokušaja da gledam ono što se danas u usa prodaje kao horor, ali ako je upotrebimo kao naslov za UK filmić – voila, dobijamo jedan od jačih horor naslova ove godine, sa vrlo tvrdom i jakom trojkom (po mojoj tarifi, a verovatno i više za one neprobirljivije).
prepričano, ovo zvuči kao tipičan been there, done that: grupica tinejdžera preterala sa iživljavanjem nad jednim jadnim nemoćnim 'drugom', pa kad ovaj skvikne, ubrzo se vraća nazad kao nešto između duha i zombija (film nije baš jasan po ovom pitanju) i lije im krv jednom za drugim u znak osvete. ukratko, klasična horor varijacija formule 'revenge of the (undead) nerd'.
međutim, ono što ovaj sjajan filmić izdiže za celu pametnu glavicu iznad proseka jesu sledećih 10 tačaka:
1) kao prvo, ugnjetavanje slabijih od strane jačih ovde nije samo plot gimmick da bi se 'zaplet' (tj. serija ubistava) stavio u pokret. NE, ovaj film actually ima nešto na pameti, i zaista se bavi temom grupa i klasa i kasta u srednješkolskom okruženju – što u ionako hijerarhizovanoj engleskoj ima jaču tradiciju nego u demokratskom melting potu američana. znači, paralelno sa svojim slasher scenama, TORMENTED zapravo priča neku vrlo pametnu, pronicljivu, uvida punu priču.
2) kao posledica toga, a za razliku od većine američkih modela, u kojima ne možete dočekati iduće ubistvo dok u međuvremenu vrtite palčevima od smrtne dosade nad temama i dilemama nekih totalnih idiota od 'likova' – ovde imamo hrpu vrlo zanimljivih karaktera i događaja tako da je film mega-zabavan i uzbudljiv čak i u scenama koje nisu horor niti vode ka hororu.
3) likovi su izvanredni a naročito dvoje glavnih. tu je super-popularna 'zvezda' škole, 'princeza dijana' tog kružoka (kako je u jednom trenu nazovu), koju svi obožavaju i koja je navikla da to obožavanje prihvata kao samopodrazumevajuće, baš kao i sve ostale elemente svog statusa. ne, ona nije naduvena razmažena primadona. ona je prikazana kao najpozitivniji lik u filmu, bar na početku. kasnije, već, u ingenioznom razvoju situacije, stvari se komplikuju. isto važi i za njenog momka, geeky zabavnog dečkića sa nekim zaista duhovitim i originalnim idiosinkrazijama, koji doživi krupnu transformaciju pred kraj.
4) smisao za detalje je fascinantan, i ovde ima na tuceta više memorabilnih replika, detalja i citata nego u prehvaljenoj JENNIFER'S BODY! što je još bolje, mnogi od njih su baš crni, gadni, prljavi, 'nekorektni' – npr. zagrobni sms-ovi koji stižu bulijima i njihovim bulijkama ('ewww, your pussy stinks' etc.). detalji su dobro pogođeni kako u smislu karakterizacije, tako i idejnosti priče, a najvažnije – u pogledu fora i fazona koji su, actually – smešni! da, ovo je zaista redak primer horor komedije koja je stvarno smešna. kliberio sam se čak i naglas u par navrata, i kezio tokom celog filma.
5) krvoproliće je prilično gadno i žestoko. čak i u slučajevima kad se desi beskrvno ubistvo (u načelu, mrzim to!), to je opravdano nadahnutom egzekucijom koja je istovremeno i smešna i gadna. balans humora i horora je skoro savršen: spojeni su ruku pod ruku, tako da jedan drugog pripomažu, umesto da se sapliću jedni o druge.
6) za razliku od usa teen filmova, u kojima ne mo'š naći glumca/icu mlađu od 30 godina, ovi ovde zaista izgledaju kao da su srednješkolskog uzrasta. takođe, scene golotinje i sexa su slobodnije, žešće, pa vala i erotičnije nego u sterilnim, konvencionalnim usa hororčićima (a i šire). kad ovi uk tinejdžeri navale jedni na druge, stvarno poveruješ da tu vrca neka strast i jebačina, a ne neki impotentni usa peting.
7) film je vrlo nemilosrdan prema svojim junacima, i tu nemamo – kao u usa hororu – samopodrazumevajuće dobričine i junake. ovi ovde su od krvi i mesa, i trapavi, i smešni, i kukavički, i slabi, i sve što zatreba. takođe, nema povlašćenih kategorija: TORMENTED podjednako na nož uzima i geekove i nerdove i emo-goth kids (ok, s njima je malkice preterao u karikaturi) kao i sportiste i njihove fufice.
8) zvučni dizajn i muzika su odlični, a to važi čak i za izbor muzike. ovo ističem zato što me, u usa hororima, taj njihov pop-rock najčešće neopevano nervira (case in point: neslušljivo bljutavi soundtrack za JENNIFER'S BODY)! ovde je sva muzika u najmanjem slušljiva, a najčešće i mnogo više od toga.
9) film je uslikan i montiran skoro savršeno: imam zamerke na jednu scenu dijaloga na početku u kojoj se preskaču rampe i nepregledno je koliko tu ljudi ima i ko s kim priča, i na scenu kastracije koja je mogla biti bar malo explicitnija. dakle, ritam je savršen, nema tupljavine, nema vrludanja, sve je to ispričano ekonomično, jasno, iako se prati više linija, i režirano je baš moderno, a nenametljivo.
10) ovo je film sa ozbiljnim podtextom koji uspeva da ne bude mučan: naprotiv, iako je bolno realan, on ipak uspeva da bude i feelgood, i to dvojako: a) pre svega zato što je svako od nas u nekom trenutku bio ponižen ili uvređen od strane nekih kretena, a kreteni ovde stradaju vrlo krvavo, he he heee; b) film je feelgood zato što je tako dobro napravljen i zabavan da se gleda s uživanjem. takođe, uspeva da NE usere svoj kraj (što često biva u usa) – završetak je baš kako treba, a čak i scena usred odjavne špice nije loša.
malo li je?
TORMENTED will make you beg for more!
PS: posebno je zadivljujuće što ja nisam čuo ni za koga od ljudi koji su ovo pravili! posle vidim da su neki od ovih glumaca poznati pratiocima TV-a ali pošto u te ne spadam, nikad ih nigde nisam video; isto važi i za ekipu – od reditelja preko scenariste do dir. fotografije i kompozitora – sve neki početnici i anonimusi.
vala, deco, evo da vas čika ghoul pohvali: sjajan posao, samo tako nastavite i veliki vam porasli!
