Danas je u E-Novinama izašao tekst o mom slučaju.
Da li je normalno da mlad i perspektivan asistent gubi posao zbog ćudi predmetnog profesora i mentora? Da li je normalno marljivo raditi deset godina na fakultetu, pisati i objavljivati knjige i radove, učestvovati na konferencijama, dobijati stipendije i nagrade – i posle svega toga, "zaraditi" otkaz? Da li je normalno na Dan Filozofskog fakulteta u Nišu (6. novembar) svečano dobiti diplomu magistra i nagradu za deset godina rada, a dve nedelje kasnije naći se na Birou za zapošljavanje? Nije, ali u Srbiji je nenormalnost – normalna.
Ostatak teksta Nepodnošljiva lakoća otkaza pogledajte ovde:
APDEJT: Pošto su e-Novine u međuvremenu iščezle sa neta, evo kaše-sačuvane verzije mog teksta koji je tamo bio objavljen:
Deset godina sam radio na Filozofskom
fakultetu u Nišu (departman: Anglistika) kao asistent-pripravnik na
predmetu Američka književnost, a onda je, neposredno nakon magistriranja, moja
karijera na njemu nasilno prekinuta. Počev od 18.11.2009. više nisam
zaposlen na toj instituciji.
Moje uklanjanje je izvedeno na način protivan
propisima i akademskim principima. Posao sam izgubio zbog ličnog sukoba sa
predmetnom profesorkom i mentorkom, dr Draganom Mašović.
U celoj toj zavrzlami bilo je sasvim nevažno što sam
za tih deset godina objavio šest knjiga, i to: jedan roman (Naživo,
Prosveta, Niš, 2003), dve studije (Faustovski ekran: đavo na filmu, Matična
biblioteka 'Svetozar Marković', Zaječar, 2006, i U brdima, horori: srpski
film strave, Niški Kulturni Centar, Niš, 2007) i jednu zbirku eseja (Studija
strave: eseji o horor žanru, Mali Nemo, Pančevo, 2008), te priredio (sa I.
Velisavljevićem) jedan zbornik eseja (Novi kadrovi, Clio, Beograd, 2008),
i jednu antologiju proze američkog autora H. F. Lavkrafta (Nekronomikon,
Everest Media, Beograd, 2008). Preveo sam sa engleskog jednu knjigu, više priča
i eseja, i objavio više desetina svojih eseja, prikaza i kritika u časopisima i
zbornicima u zemlji i inostranstvu. Tema velikog broja ovih radova i
publikacija je iz oblasti Američke književnosti, filma i kulture. Dobitnik
sam I nagrade za književnu kritiku (Gradina, 2004), III nagrade za
esej (Ulaznica, 2005) i I nagrade za esej (Ulaznica, 2006)
kao i nagrade za najbolji neobjavljeni rukopis (oblast: esejistika)
na konkursu za ediciju 'Istok-Zapad', Matične biblioteke 'Svetozar Marković',
Zaječar (2006).
Ni za jednu od ovih knjiga prof. Mašović nije htela
da zna, a kamo li da je u ruke uzme. Recimo, na pokušaj da joj poklonim
primerak knjige U brdima, horori odgovorila je sa uvredljivom
nezainteresovanošću, da ima preča posla trenutno i da nema kad da se bavi
knjigom koju nije htela ni da kurtoazno prelista. Pozivao sam je na promocije
mojih knjiga u Nišu (na kojima su govorili ugledni kritičari, kao što je Slobodan
Vladušić, ili istaknuti stvaraoci, kao što je reditelj Đorđe Kadijević),
ali je prof. Mašović na njih odgovarala tako što je sa vrata našeg kabineta
cepala i u đubre bacala postere-najave tih promocija. Nikada se ni rečju nije
osvrnula na te promocije ili njihove povode, tj. knjige za koje nije ni želela
da zna. Zbog toga u svom izveštaju o kandidatu (povodom moje magistarske teze)
nije umela ni da navede njihove naslove niti da tačno opiše njihov sadržaj.
Takođe u tom dokumentu, nije znala da tačno navede ni naslov moje prve,
nezavršene magistarske teze.
Bio sam stipendista programa 'Junior Faculty
Development Program' zahvaljujući kome sam proveo godinu dana na usavršavanju
na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, SAD (2003-2004). Po mom povratku, profesorka
nije htela ni da čuje za kurseve i programe koje sam tamo pratio i koje sam
želeo i njoj da pokažem, izbegavajući i sam pomen Berklija, a kamoli ideja koje
sam možda otuda doneo. Za taj boravak na Berkliju bio sam kažnjen tako što je
fakultet odbio moju molbu za produžetak roka za okončanje magistarskog rada –
godina dana provedena u Americi, iako nije postojala u mojoj radnoj knjižici,
postojala je svuda drugde.
Svakako mi na poslu nije pomogla ni činjenica što
sam stavio svoj potpis na peticiju povodom (kako se kasnije i sudskim
putem pokazalo) nezakonitog otkaza dr Slobodanki Kitić, takođe profesorki
Anglistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. U vreme kada je ta peticija bila
aktuelna nisam mnogo pažnje pridavao upozorenju prof. Mašović da ću možda
jednog dana imati neke posledice zbog tog potpisa, ali da sam ja
"punoletan čovek i da treba da budem spreman da snosim posledice svojih
činova". Ovih njenih reči setio sam se tek kada je, u vreme njene neuspele
kandidature za dekana, jasno pokazala svoju bliskost upravo sa onima koji su
dirigovali tim sramnim presedanom kojim je na neki način i pripremljen teren za
ovo što se sada dešava meni. Ako je jedan vanredni profesor, sa najvišim
referencama i besprekornom komisijom, morao da sudskim putem isteruje pravdu,
čemu da se onda nada jedan običan asistent poput mene koji je, iz principa,
osetio potrebu da javno iskaže neki svoj stav?
Pošto sam po statusu bio držan na samom dnu
akademske hijerarhije, moje uklanjanje je obavljeno diskretnije i lukavije nego
u prethodnom slučaju sa prof. Kitić. A evo i kako.
Poslednja odluka o mom izboru u zvanje i na radno
mesto asistent-pripravnik na grupi Anglistika bila je doneta 17.05.2006.
i njeno važenje od tri godine isticalo je 17.05.2009. Po važećim
propisima, dekan (dr Momčilo Stojković) bio je obavezan da konkurs za to radno
mesto raspiše šest meseci pre isticanja mog ugovora, ali ga nije raspisao sve
do datuma odbrane mog magistarskog, navodno kako bi mi sačuvao mesto na koje
može konkurisati samo kandidat sa magistraturom, a znajući za moje probleme u
komunikaciji sa mentorkom i predmetnom profesorkom.
Kao datum odbrane moje magistarske teze, mentorka
je predložila 21.05.2009. (četvrti dan posle isteka mog ugovora o radu).
Zbog isticanja mog ugovora pre magistrature,
dana 18.05.2009. pozvan sam sa časa da dođem u pravnu službu i
potpišem aneks ugovora o radu, kojim se raspoređujem za rad u biblioteci na
određeno vreme, do 17.11.2009. Premeštanje u biblioteku Dekan i
profesorka Mašović prikazali su mi kao privremenu meru, do okončanja
izborne procedure za to radno mesto.
Međutim, čak ni pošto sam stekao zvanje Magistar
filoloških nauka, konkurs za radno mesto na kome sam do tada radio nije
raspisan. Na sednici departmana Anglistika, ubrzo po mom magistriranju, prof.
Mašović je izjavila da za raspisivanjem tog konkursa nema potrebe, već da će
nadalje te časove držati saradnik u nastavi, ranije angažovan za rad
na drugim predmetima (čija magistarska teza i svi referentni radovi potiču iz
oblasti lingvistike i metodike nastave, a nijedan nije iz oblasti književnosti).
Neki od prisutnih kolega predlagali su prof. Mašović
da ipak zatraži raspisivanje konkursa na koji je departman obavezan, a da svoje
eventualne primedbe na kandidata Ognjanovića, ako ih ima, napiše u svom
izveštaju o prijavljenom kandidatu. Prof. Mašović se oglušila o predloge tih
kolega.
Na isti način se prof. Mašović – u međuvremenu
izabrana za Upravnicu grupe - oglušila i o više dopisa Nezavisnog
sindikata koji je takođe tražio poštovanje izborne procedure i raspisivanje
konkursa za radno mesto i zvanje asistent (uža naučna oblast anglo-američka
književnost).
Neraspisivanjem konkursa za radno mesto asistenta
za Američku književnost, narušeni su moje pravo na rad i pravo na
napredovanje u službi.
Jasno je da sadašnja upravnica Departmana
Anglistika želi da zaobiđe pravila i propise akademske prakse i da joj je cilj
da do kraja sprovede svoju samovolju. U tom procesu joj na putu ne stoji
Departman, čiji članovi ne smeju da se zameraju redovnom profesoru i
upravniku a zarad jednog asistenta.
Moji dopisi Dekanu i Izbornom Veću ostali su bez
odgovora a ja sam se, po isteku aneksa ugovora, nakon 10 godina rada, sa
odbranjenim magistarskim radom i sa prijavljenom doktorskom tezom, našao –
na Birou za zapošljavanje!
Lako je dokazati da ispunjavam sve potrebne uslove
za rad na tom predmetu, ali u zemlji Srbiji, kojoj su negativna selekcija i
nepromišljena samovolja pojedinaca naneli više štete od svih spoljašnjih
neprijatelja, to nije ni važno. Važno je da ispunjavam sve potrebne
uslove osim onog presudnog – zbog povređene sujete, prof. Mašović me
više "ne želi" za asistenta, ali takođe i ne želi da
svoje nedopadanje iskaže kroz propisanu proceduru izbora saradnika, i da
eventualno po drugi put u svojoj karijeri napiše negativan referat svom
asistentu (budući da je moju prethodnicu takođe oterala, ne samo sa predmeta
nego i sa grupe).
I tako, bez raspisanog konkursa, pukim istekom
ugovora, uprkos protestima i dopisima Nezavisnog sindikata, a zahvaljujući
samovolji jedne jedine osobe, sa svojim diplomama, nagradama, objavljenim
knjigama i radovima – mogu samo da se slikam. Ili da izvadim novi pasoš pa da
potražim budućnost u nekoj zemlji u kojoj se mladi, vredni i talentovani ne
guše na svakom koraku od strane starih, lenjih i jalovih.
Tim povodom poslao sam i sledeći mejl svima zaposlenim na Filozofskom fakultetu:
Drage kolege:
kao što vam je poznato, pre skoro mesec dana ostao sam bez posla zbog "problema u komunikaciji" sa predmetnom profesorkom i mentorkom, dr Draganom Mašović. Konkurs za moje radno mesto nije ni raspisan, a sve dopise tim povodom od strane Nezavisnog sindikata, prof. Mašović je, sada u svojstvu upravnice departmana, ignorisala.
Ovaj sramotni slučaj ne služi na čast ni toj profesorki, ni departmanu, ni fakultetu koji takvu samovolju dopuštaju. Na Filozofskom fakultetu se često ćutanjem odgovaralo na razne nepravde i kršenja pravila i propisa, ali ja neću da ćutim.
Zbog toga ćete u narednim danima u medijima još čitati i slušati o Dejanu Ognjanoviću, i to:
-povodom novog niškog časopisa FILAŽ, čiji sam zamenik glavnog i odgovornog urednika
-povodom novog broja uglednog časopisa GRADAC čiji sam temat o američkom piscu H. F. Lavkraftu priredio i delimično preveo sa engleskog
-povodom novog broja uglednog časopisa JU FILM DANAS u celosti posvećenog "Niškoj kritičarskoj sceni", u okviru koga se nalazi izbor mojih najboljih objavljivanih kritika i eseja,
-povodom neakademskog i nepropisnog načina na koji je asistent Dejan Ognjanović, posle 10 godina rada na Filozofskom fakultetu, odjednom postao "nedovoljno dobar" za njegove visoke standarde.
Prvi od ovih potonjih tekstova možete naći u E-Novinama. (Sledi link, itd.)
Žao mi je što ćete, pored napisa o mojim novim tekstovima, časopisima, radovima, knjigama i drugim aktivnostima (kojima sam i do sada pronosio glas Filozofskog fakulteta) morati da čitate i slušate i neke ne tako pohvalne stvari o toj istoj instituciji. Voleo bih da je to moglo biti izbegnuto, ali odluka da se sa mnom ovako postupi došla je sa više instance, i ona ne može i neće biti ispraćena gromoglasnom tišinom.
Pozdrav,
Dejan Ognjanović
Ubrzo sam dobio odgovor jedinog profesora koji se, za sada, usudio da javno iskaže svoje gnušanje stanjem na Filozofskom fakultetu. Iako on u svom pismu -kao što ćete dole videti - dopušta da ga javno obznanim i potpišem, odnosno da ga tretiram kao javno, otovreno pismo, ja ipak neću ove imenovati dotičnog kolegu. Više od njegovog imena važan je sadržaj, koji kaže:
Dragi Dejane,
Najzad nove vesti od Vas - o Vama! Probili ste gvozdenu zavesu kolektivne akademske ledene zavere šutnje učesnika i saučesnika u mučenju i progonu odličnih saradnika i nastavnika. "Osveta loših đaka", tako je decenijama tumačen odnos vlasti prema univerzitetu, ali kada prosečni, loši i najlošiji đaci postanu dominantna masa bezličnih nekreativnih nastavnika i saradnika, kada steknu status i moć štićenika viših i najviših akademskih zvanja bez znanja onda se dobrim i najboljim loše piše: od ignorisanja i svakog vida šikaniranja do otkaza.
Redovno mi odbijaju dnevnice za redovno odsustvovanje sa sednica NNV. Sem na nekoliko prvih sednica i na dvema poslednjim na kojima se raspravljalo o Dani, godinama ne prisustvujem niti ću prisustvovati sednicama NNV Filozofskog fakulteta dok je ova vlast, verovatno najgora, najpodmuklija od osnivanja Filozofskog fakulteta. Ima više vrsta konc-logora, ratnih i mirnodopskih; i više vrsta totalitarnih režima, sistema i podsistema, i u insiucijama u najdemokratskijim sistemima.
Dragi Dejane, želim Vam sve najbolje; ako ikome, Vama jeste mesto na Filozofskom fakultetu u Nišu! Moje pismo Vama shvatite kao otvoreno pismo za javnost jer ja ne znam nijedan medij koji bi objavio ovo ili neko drugo moje pismo. Pitam se zašto Sindikat nije inicirao potpisivanje peticije?
Srdačno Vas pozdravljam,
...