GRAN TORINO (2008)

-->

 ***

3 

(ovaj rivju sadrži spojlere: ne čitaj ako još nisi pogledo film!)

ovo je ideološki sumnjiv, čak reakcionaran film, ali je toliko dobro napravljen i toliko počiva na istvudovoj netaknutoj harizmi da sam bio spreman da načas zažmurim jednim okom i pravim se da ne primećujem njegovu prilično konzervativnu agendu kao i nameštanje karata u svoju korist kako bi njegova propoved funkcionisala.

da, svaki matori cinik zapravo samo želi malo pažnje i razumevanja i u suštini je samo jedan medo-brundo;

da, matori rasista samo treba da bude pozvan na roštilj kod familije žutaća pa da počne da se brine za sudbu jednog žutog šmokljana;

da, žutaći (i žene) su praktično bespomoćni i stalno im treba zaštita u vidu mačo-čilagera koji se iz svoje penzije boraca za pravdu i istinu vraćaju u akciju;

da, potreban je BELAC (makar i mator ko biblija) da zaštiti žute, pošto su njihovi muški ili okoreli krimosi, ili (retko) metiljavci i ništaci koji nikad pičku ne bi videli da im nije deda-istvuda i njegovih man-made i man-making saveta i njegovog mužjačkog supersexy automobila;

da, pravi muškarci ne ispoljavaju svoja prava osećanja, već svoj 'kontakt' čak i sa najbližim (?) prijateljima stalno maskiraju kroz neprestano podjebavanje i isprđivanje;

da, matori prdekanja će da uplaši trojicu mladih i besnih gangsta samo tako što će da uperi prste (u pozi 'pištolja') prema njima, i oni će da ga puste da polagano ode s curom koju su teli da siluju;

da, dojučerašnji zadrti rasista će da žrtvuje i svoj život za komšiju-žuću (ali samo ako prethodno već zna da umire od raka).

da, kako da ne.

a opet, to je tako sočno napisano na mikro-planu (replike, dijalozi, situacije), zabavno, upečatljivo, šmekerski, wish-fulfillmentski – jedno vrlo old-school baratanje osnovnim emocijama (i simplicističkim tezama) da to ne može da ne prija na nekom rudimentarnom nivou gledanja dobro ispričane priče, makar ova i bila idejno problematična i napadno iskonstruisana.

okrepljujući detalj, mada ne presudan za uživanje u ovome, jeste i to što ovo nije tipičan vigilante revenge flick. mi verujemo da nas struktura vozi prema klasičnom kraju ove vrste filmića, u kome glavni junak pukne i kaže: 'e, pa dosta je bilo sranja, neću ovo više da trpim. odo da pobijem govna i gotova stvar!' međutim, kraj je malkice drugačiji od toga, i deda istvud postigne svoj cilj a da ne ubije nijednog zlikovca. istina, i taj kraj je malkice iskonstruisan i počiva na premisi da gangsteri koji su upravo ubili čiču neće istog časa da pobegnu, nego će da sede u svojim kućama i mirno čekaju policiju (koja stiže istoga časa, ako ne i ranije).

ali nema veze. uživao sam gledajući GRAN TORINA, iako se često protivio nekim od mojih temeljnih uverenja.

valjda je i to nekakav kvalitet. njegov, a i moj.

šta ja tu mogu? izgleda da u dubini duše svakoga od nas negde čuči šaban šaulić. a odma do njega – i klint istvud. ko ne bi voleo da bude tako cool čak i u godinama u kojima je malo ko sposoban za cool?

PS: izlišno je i govoriti da bi ovaj isti film, isti scenario i režija i sve ostalo, bio bar za zvezdicu manje vredan da u gl. ulozi nije dekica klint.