užitak koji mi je nedavno prouzročio ponovni susret sa pesmom BANOVIĆ STRAHINJA naveo me da se podsetim nekih od najznamenitijih srpskih narodnih pesama. na ovu reprizu, neučinjenu još od srednjoškolskih dana (znam, sram me bilo!), spremam se već nekoliko meseci unazad – još otkako sam, zarad spremanja za intervju s kadijom povodom filma ČUDO, pročitao i PATOSIRAO SE pesmom BOLANI DOJČIN.
i odmah da kažem da smatram da su BOLANI DOJČIN i BANOVIĆ STRAHINJA dve najlepše i najgenijalnije narodne pesme koje su meni poznate (a pošto nisam preterani stručnjak, nadam se da ima JOŠ ovakvih - manje poznatih, a jednako dobrih)!
BOLANI DOJČIN je kvintesencija srpskog vesterna (iz doba kad su američkim westom jurcali samo bivoli i pokoji indijanac) : heroj koga su svi napustili bori se za čast, iako sa slabim šansama, i sam samcit uspeva da potvrdi svoju vrednost i ono za šta se bori, sa pay-offom koji je maltene orgazmično explozivan.
što je najbolje, u toj pesmi je sve iskazano sa upravo genijalnom ekonomijom, bez i najmanjeg skretanja, rastezanja, zbrzavanja, kvarenja tona ili bilo čega sličnog: ekonomija izraza, perfektno pogođenih metafora i poređenja, balans akcije i emocije… sve je SAVRŠENO!
BANOVIĆ STRAHINJA je sve to, i još ponešto više, pošto on ima još dublju i neočekivaniju/originalniju temu, sa twistom na kraju koji, makar i ne bio previše ubedljiv, zvuči predobro da ne bi postojao, makar kao ideal.
beskrajno mi je prijao anti-autoritarni ton koji provejava kroz mnoge od njih, sa BANDOGLAVIM JUNACIMA KOJI NE JEBU ŽIVU SILU: legendardno je markovo oranje drumova (genijalno!!!), ali navešću radije manje citiran primer, iz ŽENIDBE DUŠANOVE, gde miloš voinović, junak inkognito, ovako odvraća (ne turskom, nego srpskom) caru, koji mu je kazao da skine kabanicu koja deluje prevelika na njemu, golobradom:
"Sjedi, care, pak pij rujno vino,
"Ne brini se mojom kabanicom;
"Ako bude srce u junaku,
"Kabanica neće ništa smesti:
"Kojoj ovci svoje runo smeta,
"Onđe nije ni ovce ni runa."
u istoj pesmi ima i genijalan blago-muškošovinistički hint (jednadžba žene = ovce):
"Kako ćeš ti poznati đevojku,
"Kad je nigda ni viđeo nisi?"
Al' govori Miloš Voinović:
"Ne brini se, care gospodine!
"Kad ja bijah u Šari planini
"Kod ovaca dvanaest hiljada,
"Za noć bude po trista janjaca,
"Ja sam svako po ovci poznav'o;
"Roksandu ću po braći poznati."
siguran sam da se feministkinjama ne bi dopala ova pesma i njen kraj, ali šta da se radi, takvi smo mi srbi…
ZIDANJE SKADRA je dirljivo i lepo kako ga i pamtim, sa nagrađenim nevjerama (braća koja prekše datu reč, i kažu ženama da sutra ne nose ručak zidarima) i kažnjenim poštenjacima (Mladi Gojko vjeru ne pogazi, /I on svojoj ljubi ne dokaza.).
jedan od najlepših momenata u bilo kojoj pesmi, ne samo našoj, je deonica kad naivni gojko ujutro vidi baš svoju ženu kako neznajući dolazi po svoj usud, da bude živa zazidana:
Ugleda ga tanana nevjesta,
Krotko hodi, dok do njega priđe,
Krotko hodi, tiho besjeđaše:
"Što je tebe, dobri gospodaru!
"Te ti roniš suze od obraza?"
Al' govori Mrljavčević Gojko:
"Zlo je, moja vijernice ljubo!
"Imao sam od zlata jabuku,
"Pa mi danas pade u Bojanu,
"Te je žalim, pregoret' ne mogu.'
Ne sjeća se tanana nevjesta,
No besjedi svome gospodaru:
"Moli Boga ti za tvoje zdravlje,
"A salićeš i bolju jabuku."
Tad' junaku grđe žao bilo,
Pa na stranu odvratio glavu,
Ne šće više ni gledati ljubu;
mračno-humoristička je scena na kraju UROŠA I MRNJAVČEVIĆA u kojoj besni otac vukašin juri oko crkve svog sina marka kraljevića (jer nije ocu dosudio carstvo) i hoće da ga ubije, a ovaj ne sme da se brani jer
Bježi Marko ispred roditelja,
Jer se njemu, brate, ne pristoji
Sa svojim se biti roditeljem,
a koja se završava prelepo sročenim, zlokobnim proročanstvom (Što su rekli, tako mu se steklo.)
na pregenijalnu kulminaciju SMRTI MAJKE JUGOVIĆA teško da treba i podsećati, ali ipak, kad majka u ruke uzme otkinutu ruku svog sina, koju je gavran doneo s kosova polja:
"Moja ruko, zelena jabuko!
"Gdje si rasla, gdje l' si ustrgnuta!
A rasla si na kriocu mome,
"Ustrgnuta na Kosovu ravnom!"
pesme o MARKU KRALJEVIĆU su zaista vrh! on je totalno genijalni super-heroj – i to bliži savešću i mrakovima mučenom betmenu nego li nacistički decidiranom i sigurnom supermenu, sa legendarnim vapajem nakon što na prevaru i uz pomoć vile prikolje musu kesedžiju:
"Jaoh mene do Boga miloga!
Đe pogubih od sebe boljega."
prosto je zadivljujuća moralna veličina koju priprosti (?) srpski seljak/pevač uspeva da podari svojim junacima, koji su mnogo više od pukih idealizovanih wish-fulfillment fantazija.
MARKO KRALJEVIĆ UKIDA SVADBARINU je esencijalna ŠEJN-priča: dobri momak dođe i sam oslobodi raju od zuluma. s tim što je marko daleko veći šeret i frajer od šejna, pa tako nalazimo i sledeće smehotresno zajebavanje:
(kaže turčin)
"Ne daš blaga, sa mnom se podsmevaš;"
Pa potrže teška buzdovana,
Te udara Kraljevića Marka,
Udari ga tri četiri puta.
Nasmeja se Kraljeviću Marko.
»O junače, Arapine crni!
"Il' se šališ, il' od zbilje biješ?"
Ciči Arap, kao zmija ljuta:
"Ne šalim se, već od zbilje bijem."
Ali Marko poče besediti:
"A ja mislim, da se šališ, tužan;
"A kad, more, ti od zbilje biješ,
"I ja imam nešto buzdovana,
"Da te kucnem tri četiri puta;
"Koliko si mene udario,
"Toliko ću tebe udariti,
"Pa ćem' onda na polje izići
"I iz nova mejdan započeš."
Trže Marko buzdovana svoga,
Pak udari Arapina crna,
Kako ga je lako udario,
Iskide mu iz ramena glavu!
Nasmeja se Kraljeviću Marko:
"Bože mili. na svem' tebi vala,
"Kad brž' ode sa junaka glava!
"Kan' da nije na njemu ni bila!"
pošto je počistio gamad, marko, kao pravi uber-cool baja, kaže:
"Gdi devojka ima za udaju,
"Neka traži sebi gospodara,
"Nek s' udaje, dok je za mladosti;
"A gdi junak ima za ženidbu,
"Nek se ženi, neka ljubu traži;
"Od sad više nema svadbarine.
"Marko za sve svadbarinu plati."
što se tiče marka, on JESTE spoj hogara strašnog i konana i homera simpsona i nikole iz 'mi nismo anđeli', dakle, on JESTE mrcina on so many levels, ali je takođe i šarmantan i zabavan i mudar (najčešće kad je kasno) i pravičan (kao što se vidi u 'urošu i m-ićima', gde je sudio 'ni po babu ni po stričevima…') i samokritičan ('pogubih od sebe boljega…'), u svakom slučaju komplexan i dražestan lik!
sve ove aspekte njegovog lika i dela sjajno je prikazao crtač i scenarista nebojša pejić u svojim stripovima koji su prvo izlazili u strip pressingu, a potom su sakupljeni i u album, koji je MUST HAVE (izdao novosadski skc pod naslovom Doživljaji Kraljevića Marka): to je unikatno duhovit i zabavan strip i ima 100% Ghoul's seal of approval!
o STRAHINJI i DOJČINU ne smem ni da počinjem jer ne znam kad bih i gde završio; zato ću samo reći da od to malo svetske junačke poezije što sam čito (ponajviše engleske), JEDINO što prevazilazi ove naše narodne pesme jeste EP O GILGAMEŠU, koji je prosto neljudski koliko je genijalan; odmah za njim, po mom skromnom mišljenju, dolaze gorepominjane pesme. kakvi jebeni GRENDELI, kakvi SIR GAWAYNi i ostala buranija!
ako ima boljih, otvorena sam uma, rado ću poslušati preporuke!
do tada, za one koji u svojim kućnim bibliotekama nemaju ove pesme (sram vas bilo!), evo ih ovde:
u knjiškom obliku, preporučujem izdanje:
ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA KOD SRBA – izdao moj rođeni izdavač, NKC, a priredio 'kontroverzni urednik' steva bošnjak.
uprkos diskutabilnom pogovoru priređivača i pomalo 'nekonvencionalnoj' podeli pesama (i to na celine: 'uspon carstva srpskoga', 'marko kraljević', 'propast i lament', 'hajduci i uskoci', 'bune i bojevi' i 'pesnik kao čestica narodna') ovo je daleko najbolja antologija ove vrste od svega što igde videh: bolja od one stare, by SKZ, beskrajno bolja od bilo čega za lektiru i đecu, i naravno, raznovrsnija od antologije pesama (samo) o marku kraljeviću, koja se takođe mogla kupiti za razumnih 650 din.
ipak, ovo je prava stvar:
- tvrd povez!
- veliki format!
- debele stranice!
- jasna i dobra štampa!
- ćirilica!
- fino grafičko uređenje!
- mestimične ilustracije!
- 630 strana!
- skoro 100 pesama!
Ja sam nedavno nabavio neku kompilaciju - nije ova sa slike gore, selekciju je radila neka žena, čini mi se Snežana Samardžić ili tako nešto, ali provjeriću još, ali pretpostavljam da se u glavnim stvarima poklapaju.
ОдговориИзбришиMene je to sve u početku, priznajem, privuklo na prilično površinskom nivou - naime, ja sam fasciniran (jezičkom) melodičnošću i ritmom tih pjesama nevezano za subject matter. Taj deseterac spada vjerovatno među tri najveća izuma ljudskog roda. Što se tematike, psihoanalize i sl., to je sve toliko duboko da jedva čekam da se bacim u to :-) Neke poznatije pjesme sam čitao prije, ali većinu nisam. Elem, super što si i ovu tematiku spomenuo.
A i to nas dovodi do pitanja - zašto Srbi ne snimaju ekranizacije epskih pjesama? Mislim da su one nešto na šta možemo (ako za trenutak počnemo da govorimo u terminima kolektiva, što inače ne volim pretjerano) da budemo opako ponosni kao narod, a i mislim da one nisu nefilmične. Osim recimo u smislu što među današnjim crvićima-glumcima teško da ima neko ko bi mogao da odigra, primjera radi, jednu takvu facu kao što je Kraljević Marko. Ali čovječe, u idealnom slučaju, zamislimo FILMSKU (umjereno) stilizovanu scenu u kojoj Marko Kraljević i Musa Kesedžija idu u junački boj prsa u prsa (mislim na makljažu, a ne na hormosesualne odnose)! To je nešto što bi trebalo da režira Mel Gibson nakon što završi s onim Vikinzima.
čekaj čekaj. a gdi je ženibda dušanova, pa hasanaginica, pa mali radojica, pa stari vujadin...?
ОдговориИзбришиok. ima ženidba dušanova.
ОдговориИзбришиalex: "zašto Srbi ne snimaju ekranizacije epskih pjesama?"
ОдговориИзбришиodgovor na to nalazi se u knjizi NOVI KADROVI, esej koji obrađuje filmove ČUDO (Bolani Dojčin) i BANOVIĆ STRAHINJA.
šozo: "čekaj čekaj. a gdi je...?"
kako gdi?
pa u knjizi čija je korica u vrhu topika, odmah ispod naslova!
Evo, da dopunim informaciju - moja knjiga se zove Antologija epskih narodnih pesama, priređivač Snežana Samardžija, izdavač Narodna knjiga. Knjiga ima preko 700 strana, ali poveći komad otpada na nekakav uvod i pogovor.
ОдговориИзбришиIma 75 pjesama ukupno, ali nema Hasanaginice :-(
http://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/vkaradzic-pesme_II.html#_Toc494261509 Од ове нема боље:)
ОдговориИзбришиradomire, taj link je već dat gore u textu, ali ok, ponavljanje je majka mudrosti... kažu.
ОдговориИзбришиОво је линк ка једној одређеној песми, онај из текста је ка целом поглављу. Copy - Paste :)
ОдговориИзбришиTeško je pronaći bolje od ovih, pošto su sve navedene poetski vrhovi ''Srpskih narodnih pjesama II'', po meni, najkvalitetnije Vukove (i uopšte, naše najbolje) zbirke epskih pesama. Eventualno bih dodao: ''Smrt vojvode Prijezde'' (u kojoj je smrt junaka Pirova pobeda za Turčina, a odakle su oni antologijski stihovi: Morava nas voda odranila, nek Morava voda i sarani), i potcrtao 1.polovinu Višnjićeve ''Smrti Marka Kraljevića'', (zbog motiva predskazanja smrti i stihova u kojima je Bog nazvan starim krvnikom!).
ОдговориИзбришиVeć u trećoj zbirci tematizovana je unekoliko drugačija hajdučko-uskočka borbena etika (gerilski način ratovanja, junaci se ne libe da beže pred protivnikom). Takođe, u epiku prodiru mnogi novelistički motivi (npr. preoblačenje u žensko, otmice devojaka i sl). Odatle su mi po dobru ostale u sećanju ''Smrt Senjanin Iva'' (gradacija potere - uskočka četa gine od paklene vojske), ''Stari Vujadin'' (esencija hajdučkog stoicizma), ''Mali Radojica'' (čini mi se da je ovde pevač implicitno želeo da kaže da pravog hajduka jedino odaje erekcija:).
U IV zbirci, uglavnom neuspelo, obrađuju se Ustanci, i njen glavni problem je u maloj vremenskoj distanci u odnosu na opevane događaje. Tu su mi najbolje, Višnjićeve, ''Početak bune protiv dahija'' i ''Boj na Mišaru''.
''Ima 75 pjesama ukupno, ali nema Hasanaginice :-(''
ОдговориИзбришиNaravno da u Samardžijinoj antologiji nema ''Hasanaginice'' - verovatno je nema ni u Bošnjakovoj antologiji - budući da ona žanrovski ne pripada epskim, tj. junačkim pesmama, već je to balada (tzv. lirska tragedija).
Pored navedene, u našu baladnu klasiku ubrajaju se i: ''Smrt Omera i Merime'' i ''Ženidba Milića barjaktara'', mada nisam preterani ljubitelj ove usmene vrste.
Ima opakih bisera medju nasim narodnim pesmama. Ako dosad nisi procitao, preporucujem ovu: http://sr.wikisource.org/sr/%D0%A1%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0_%D0%9B%D0%B5%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0 Remek-delo! (Verujem da bi oni/one sa rodnih studija mogli da bace koji esej na ovo:D)
ОдговориИзбришиhvala na ovim komentarima i preporukama - u bliskoj budućnosti planiram da se sistematski bacim na ovo blago, sad kad imam ANTOLOGIJU NARODNIH JUNAČKIH PESAMA KOD SRBA.
ОдговориИзбриши