and now for something completely different!
niz započet kompilacijama najboljih horor i najboljih satanističkih melodija načas prekidam jednim skromnim izborom cheesy balada i hard rock cheesa (u 1. delu), te, u 2. delu (coming soon) pop pompeznosti i par pop klasika koji možda nisu cheesy, ali sam ih ipak strpao zajedno sa ovima jer a) nisu muzika koju bi neko očekivao od mene da volem & slušam, b) "mekane" su; c) slušao sam ih i voleo u 1980-im, i d) zato što mi se može!
eto, nešto mi tako došlo, pa se prisetih stvari koje sam kao mlađi tinejdžer slušao pre četvrt veka na radio nišu u emisiji 'spektar', a potom i na 'hitu Bg 202' i reših da proverim kako sad zvuče pesme od kojih neke nisam čuo bukvalno decenijama, a za neke tek sad ospežnom istragom dođoh do otkrića ko ih je izvodio i šta je to zapravo bilo.
okej, možemo se do sutra zajebavati na temu čiza svega ovoga – ali, fuck, ima bre nešto u ovim stvarima što nije samo suva nostalgija! sve ove stvari ovde, bar meni – so help me azathoth! – zvuče vrlo feelgood, i baš ću rado da ih preslušavam posle sveg tog vremena! a ako još neko oće da ih ima na jednom mestu – izvolte!
ja zaista nemam neki naročit fetišistički odnos prema 1980-im kao mnogi moji drugari (uglavnom nešto mlađi od mene): "moja" decenija su ipak 1990-te, jer ipak je to vreme u kome sam zaista sazreo i postao to što sam danas. ipak, ovaj blast from the past bacio me, načas, u vreme u kome sam bio neki drugi ja, i u kome sam još bio rovit za vajanje u ovom ili onom pravcu – kada sam još uvek bio mlad, zelen, zdrav, normalan, čitav... oprostićete mi, nadam se, ovaj kratki intermeco i nostalgični osvrt u pravcu moje misguided mladosti...
neko bi mogo reći da sam BRONSONU dao celu zvezdicu više 'samo' zbog genijalne upotrebe IT'S A SIN-a, i taj neko bi mogo biti u pravu.
neko drugi bi mogo reći da je HOLIDAY nehumano dobra stvar za grupu kakva je SCORPIONS.
neko treći bi se zabezeknuo da mi je i dan-danas RUNAWAY od fuckin' BON ŽOVIJA (!) sjajna, uhu-prijajuća, feelgood stvar. ili da me god-damned DEF LEPPARD i sada radi sa TOO LATE FOR LOVE.
peti će se zabavljati prisustvom KYLIE MINOGUE ili BANGLESicama na POP kompilaciji, ili zgražavati što sam THE BEATLES stavio u to društvo. što se mene tiče, jedini kriterijum za ove izbore bio je:
- da sam te stvari voleo i slušao u 80im i ranim 90im
- da i danas mogu rado da ih čujem
- da su u ponečemu manje ili više cheesy
- da su manje ili više odmaknute od stvari koje inače danas slušam.
zbog poslednje-navedenog kriterijuma, u ovom izboru nisu stvari koje baš nimalo ne osećam kao 'guilty' pleasure, tj. koje sam slušao u vreme kada ove 'grešne', a koje rado slušam i danas (FAITH NO MORE, METALLICA, SLAYER, SEPULTURA i sl. odnosno, u pop duhu, THE CURE, SISTERS OF MERCY i sl.) ili klasici koje ne slušam baš često, ali koje ne bih mogo nazvati cheesy (ROLLING STONES, BLACK SABBATH, DEEP PURPLE, LED ZEPPELIN...).
sigurno sam ponešto zaboravio i za neki dan ili nedelju ću da se setim, al da ga bem, ne treba ovo previše ozbiljno shvatati in the first place. evo, ovog časa se setih SULTANS OF SWING, koji bi lego sa metal-rokerima, ali taj fajl je već gotov i okačen, a glupo mi da ga mećem uz JURITMIKS instead. ionako se ni ovde nisam pretrzao od žanrovske čistote (CLASH i PEPPERS uz metalce, npr).
btw, ovo gore, za 'grešno' zadovoljstvo – to je samo moje zezanje sa ustaljenom frazom – katoličkim oximoronom za morone. ako moram da nacrtam, ne vidim ništa (po)grešno u slušanju ovih ovde odabranih stvari!
ko zna, znaće, ko ne zna – neznaće, i to mu je to.
ps: hvala družini koja mi je preko fejbuka došaptava neke sugestije u mojim pokušajima prisećanja: nekoliko pesama se našlo baš sada baš ovde samo zato što su me vesna, bojan, ivan i alexandar munuli u virtuelna FB rebra i podsetili na neke pjesme koje su u mom sjećanju već prekrili snjegulj, ruzmarin i šaš...
zvezdicama sam obeležio svoje mega-favorite.
da biste skinuli MEDIAFIRE fajl sa MP3 pjesmama, samo kliknite na linkovani NASLOV kompilacije dole.
ALICE COOPER – Poison
BON JOVI – Runaway*
BON JOVI – You Give Love a Bad Name
BONFIRE – Sword And Stone*
CLASH – Rock The Casbah
DEF LEPPARD – Too Late for Love*
EUROPE – Final Countdown
GUNS 'N' ROSES – Sweet Child O' Mine
HELLOWEEN – Halloween
JUDAS PRIEST – Painkiller*
KING DIAMOND – Welcome Home*
KISS – I Was Made for Loving You*
MEGADETH – No More Mr. Nice Guy
SCORPIONS – Holiday*
SCORPIONS – No One Like You*
SCORPIONS – Still loving you
SKID ROW – 18 and Life*
THE RED HOT CHILI PEPPERS - Give It Away
TWISTED SISTER – Burn in Hell
WHITESNAKE – Fool For Your Loving
WHITESNAKE – Here I go Again*
(u idućem nastavku: POP PLEASURES!)
Au! Svit metal rules. Akapela uvod za "You Give Love A Bad Name" i klavijaturska tema za "Final Countdown" su mi u top tenu "naj" guilty pleasures momenata iz osnovne i srednje škole.
ОдговориИзбришиThe Clash ti baš i nisu hevi metalci (nisu metalci uopšte), ali su krajem osamdesetih kod nas bili mnogo popularni, isto koliko The Cult i The Cure. "Rock The Casbah" je tada bio reizdat na singlu, kao podrška kompilaciji "The Story Of The Clash". A kada je, zbog neke reklame reizdat "Should I Stay Or Should I Go", nije bilo žurke gde te dve pesme nisu puštali.
Fali ti neki hit W.A.S.P-a. Imali su predivne naslove albuma ("Headless Children" je moj favorit).
imao sam na umu i WASP, i podsetio se nekoliko hitova za ovu priliku, ali mi nijedan nije bio baš za ovako visoko društvo, mada je malo falilo.
ОдговориИзбришиMnogo toga ti fali, ali ok, to je tvoj krajnje subjektivan stav.
ОдговориИзбришиZaista ti fali WASP, nešto tipa I Wanna Be Somebody ili Blind in Texas.
Pa AC/DC, čak i Aerosmith, The Cult definitivno sa Sweet Soul Sister...
ghoulovi hard-rock-metal grehovi!
ОдговориИзбришиozbiljan moj propust - da ne kažem mentalni propuh - na gornjoj listi jeste Cinderella – „Nobody's Fool“. evo je: https://www.youtube.com/watch?v=MCOrtJMQmVs
ОдговориИзбриши\../ :)
Избришиmatoji, šta bi ovo trebalo da znači? da nisi ti ovo okačio možda ne bih odobrio, mislio bih da je neki sektaški simbol, il neka uvijena psovka.
ИзбришиRogovi umeksani osmehom!
ОдговориИзбришиKako drugacije u jednom dahu pruziti podrsku sweet metalcima (ne, u ovom nema ironije, guilty pleasure, indeed).