Ovaj naslov nedvosmisleno aludira na Nishimurin hit iz 2008. godine. Međutim, TGS nije čak ni bleda kopija.
A nije da početak nije obećavao.
Početna premisa po kojoj na svetu postoje samo pobednici i gubitnici, te da svaki čovek, ako želi da postane pobednik, mora pronaći mentalno i fizički slabijeg od sebe, kako bi se parazitski napajao njegovom energijom, je kvalitetan materijal za razradu, ali nakon efektnog starta, film se pretvara u besomučnu jurnjavu ulicama Tokija.
Tako da umesto efektne krvopljusne alegorije, dobijamo produkt koji više nalikuje video igrici u jeftinijoj tv produkciji, nego li potentan akcioni horor. Svakako, TGS nije ni horor, već običan tinejdžersko-napaljeni akcijaš, sa nešto malo navežbanog karatea, i nešto malo manje maštovitog premlaćivanja. Sve to kontrolišu sive eminencije uz pomoć ilegalnog sajta, kome naravno vlasti ne mogu da doskoče, jer je, jelte, cyber prostor u Japanu zajebano razgranat i rasut all over Japan!
Fajtanje napaljene klinčurije, da stvar bude još gora, vrlo često dobija i nekakav moralni aspekt, te mu ova bljuzgarija dođe neubedljivija i od nesrećnih Miikeovih izleta u tinejdž-fajting videoigrica žanr.
A nije da početak nije obećavao.
Početna premisa po kojoj na svetu postoje samo pobednici i gubitnici, te da svaki čovek, ako želi da postane pobednik, mora pronaći mentalno i fizički slabijeg od sebe, kako bi se parazitski napajao njegovom energijom, je kvalitetan materijal za razradu, ali nakon efektnog starta, film se pretvara u besomučnu jurnjavu ulicama Tokija.
Tako da umesto efektne krvopljusne alegorije, dobijamo produkt koji više nalikuje video igrici u jeftinijoj tv produkciji, nego li potentan akcioni horor. Svakako, TGS nije ni horor, već običan tinejdžersko-napaljeni akcijaš, sa nešto malo navežbanog karatea, i nešto malo manje maštovitog premlaćivanja. Sve to kontrolišu sive eminencije uz pomoć ilegalnog sajta, kome naravno vlasti ne mogu da doskoče, jer je, jelte, cyber prostor u Japanu zajebano razgranat i rasut all over Japan!
Fajtanje napaljene klinčurije, da stvar bude još gora, vrlo često dobija i nekakav moralni aspekt, te mu ova bljuzgarija dođe neubedljivija i od nesrećnih Miikeovih izleta u tinejdž-fajting videoigrica žanr.
Svaki pokušaj inkorporiranja nekakvog metafizičkog podkonteksta sa simboličnim spočitavanjima u ovu izbledelu do nevidljivosti kopiju-kopije ionako loših filmova, smatram krajnje malicioznim, benovalentnim, i žanrovski apoteoznim... ili u najmanju ruku - potpuno bespotrebnim. Efemernim filmovima, kao što je TGS, ne treba pridavati značaja.
Naravno, ako želite da pogledati sjajan film ovog žanra, uvek je lepše reprizirati Battle Royale.
"smatram krajnje malicioznim, benovalentnim, i žanrovski apoteoznim..."
ОдговориИзбриши=leleeeee, šta li je pisac teo da kaže, i dal je svesan šta je stvarno reko?
pa kako može da bude i maliciozno i u istom dahu benevolentno, pa još i povrh svega - "žanrovski apoteozno"???
čini mi se da nisi do kraja pročitao rečenicu, ili barem detaljno od početka.
ОдговориИзбришиajde sad vrati se u rikverc, i lepo razluči.
shvati: nešto ne može da bude istovremeno maliciozno i benevolentno, a kamo li još pa i 'apoteozno'! nabacao si zajeno epitete koji nemaju veze jedan s drugim i ne mogu se istovremeno primeniti na 'Svaki pokušaj inkorporiranja nekakvog metafizičkog podkonteksta...'
ОдговориИзбришиshvatam ja to, no ti ne shvataš, ili ne želiš, da je prilično jasno, ili barem dovoljno, da sam izneo subjektivan stav u vezi meni principijelno neprihvatljivih stavova u vezi ovakvih filmova; naizgled kontradiktorni epiteti su moj pogled i protest protiv pogrešnih konotiranja i sublimacija.
ОдговориИзбриши