Zoran Đinđić u pesmama

            prigodom sajma knjiga, a u okviru akcije 'razotkrivam LUDE knjige za koje niko nije čuo' imam nehumano zadovoljstvo da skrenem pažnju na okultni moderni klasik hiper-treša! belaćević je umro, ali mrtav nije!

            ovo što dole sledi je moj izbor nekih hajlajtova iz knjižice pod naslovom PREMIJER DR ZORAN ĐINĐIĆ U PESMAMA autora živomira žike nikolića. u pitanju je samizdat koji je do mene došao zavojitim, subverzivnim putevima podzemnih književnih tokova u koje sam zaronio štampajući NAŽIVO – a ja neću mnogo da tupim, jer pjesme govore dovoljno za sebe. izraziću samo svoju zadivljenost time KOLIKO je grdno autor promašio temu, koliko je žešće pogrešnu osobu odabrao za projiciranje svog kulta ličnosti, i koliko je poražavajuće, skoro deprimirajuće njegovo neshvatanje ne samo ličnosti đinđićeve, nego i njegove politike, njegovih naslednika, srbije, evropskih ideala, pa i same poezije izraženo u 'stihovima' koji slede.

naravno, najviše poražava ta tipična srpska sklonost ka 'očevima nacije' i 'herojima' (naročito ako zaginu u cvetu mladosti), i s kakvom lakoćom se istovetna frazeologija, istovetni udvorničko-slepački frejm ov majnd projektuju na najdisparatnije ličnosti – prekjuče je pevao odu karađorđu, juče je titu, danas đinđiću, sutra će vladiki velimiroviću, a stihovi su isti, samo se imena menjaju.

            ljudi, klikćite na slike da ih vidite u velikom, čitljivom formatu – čitajte i divite se. ovo je smehotres (i istovremeno patetika) koji je toliko kvintesencijalno SRPSKI da je ovaj nenamerni treš dragulj zaslužio da čuči u biblioteci svake kuće koja drži do sebe. vraćajte mu se iznova u društvu prijatelja sklonih specifičnom humoru koji ovo promašeno stihoklepanje mora da proizvede!

            ps: zahvalnost dugujem kolegi 'madrfadr' jelenkoviću koji se postarao da ovaj knjižuljak skenira iz mog papirnog primerka (koji, odmah da naglasim, NIJE na prodaju – ni za kakve pare)!