DREAM HOME (2010)

***

3+

            prišao sam ovome sa velikom dozom skepse, jer hong šlong nikad nije dobro stajao sa 'ozbiljnim' hororom: druga je stvar kad su u pitanju CAT III treš-splater-sex-iživljavanja, kliberenja i ludila, ili barem kung-fu-vampir-zombi-čudo-mudo akcije i fantazije, ali horor koji pretenduje na neki elementarni nivo realističnosti i drame? nema toga kod kineza ni za činiju pirinča. zapravo, i ovde reč 'ozbiljno' ima sasvim uslovne, ograničene konotacije, i znači samo to da glavni likovi (uglavnom) nisu karikaturalne šmirantske kreature, da nema zorančalićevskog 'humora' gde mu mesto nije i da tu čak postoje neki ne-suviše-groteskni pokušaji 'drame' i 'psihologije' (striktno na B-movie nivou, ali ipak, ovaj mali korak za čovečanstvo ogroman je za HK!). 

da stvari budu još 'ozbiljnije', DREAM HOME počinje izjavom da je ovo što sledi 'zasnovano na istinitim događajima' (wow! – to je obično loš znak i maltene dovoljan razlog da gasim film, ali, srećom, hongkonžani imaju zabavno 'slobodno' poimanje istine i stvarnosti – uostalom, john woo & golubice su njihov roselini!- pa nisam ni očekivao neki hallmark-fincherovski movie-of-the-week etitjud). tu, na početku, ima čak i nekakva statistika o prosečnim platama u HK i o sumanutim, nedostižnim cenama stambenog prostora u ovom gradu-državi-ex-koloniji. da, braćo i sestre, ovo je filmić koji se prči nekakvim društvenim angažmanom i socijalno-zasnovanim hororom. ali, da se ne zajebavamo mnogo, ne očekujte ovde nekakvog kineskog romera il krejvena. 

pravi kvaliteti su na sasvim drugoj strani: kvazi-angažman je (srećom!) samo alibi za jedan unikatno zabavan slešer! fabula radnje ne može biti jednostavnija jer prikazuje jednu noć u kojoj ludača nesposobna da plati naprasno povećanu cenu za apartman na koji se nameračila – krene da kolje stanare te zgrade, kako bi spustila cenu tom okrvavljenom prostoru. u pauzama između ubistava vidimo flešbekove na dalju i bližu prošlost koji objašnjavaju zašto baš taj stan i zašto baš mora na taj a ne neki lakši način do stana.

već prolog – spektakularno ubistvo noćnog čuvara zgrade – obećava visok nivo izvedbe, kako na polju (zaista odlične!) režije tako i neverovatno vrhunskih efekata maske (ameriko, izedi si trumanova jaja, kinezi i ovde odnesoše primat!). iskusan gledalac azijskog horora na tom mestu može doživeti napad skepse, jer oni često umeju da sve svoje karte iznesu na početku, da vas navataju na udicu, a onda posustanu u ostatku i jedva se dogegaju do kraha. NOT SO HERE! ako vam se svidi prvih 5 minuta (and what's there not to like?!!) sigurno će da vam legne i ostatak, jer ovo je jedan meraklijski, sočno i pošteno odrađen film od početka do kraja, i sa zadivljujućim odsustvom većeg smaranja tokom celog trajanja (čak i u obligatornim 'nemam para za umirućeg oca' scenama). 

što je najlepše, i sekvence nevezane za klanje – ta slaba tačka 97,6% svih slashera! – ovde nude obilje zabavnog, pronicljivo-zapaženog, napisanog i insceniranog materijala (recimo, detalji vezani za odsedanje naše psihotičarke u 'love hotelu' sa svojim ženovarajućim ljubavnikom), a hajlajt je ceo prolongirani set-pis sa dvojicom jebača, njihove dve kurve (od kojih je jedna razvaljena drogom, i pretežno leži obeznanjena, sem u navratima kad povraća) i dilerom koji se zatekne u stanu baš kad ova naša (!) upadne i krene da maše mačetom, slomljenim bongom, skršenom daskom kreveta i drugim priručnim materijalom u zaista fascinantno razduševljavajuće spektakularno neukusno zabavno krvopljusno gnusnoj orgiji džanki-genocida! 

 

obilje golotinje (i skoro soft-porn sexa) u toj sceni relativizovano je samo činjenicom da su svi akteri mongoloidi, ali ima ih i koji to vole, a kad je sve ovoliko dražesno razuzdano i prljavo i WICKED, jebi ga, onda je u tom kontextu bolja i kineska sisa od nikakve (ili od celulitno-bele u tamo nekom puritanskom 'moramo da dobijemo r-rejting' bezmudom američkom 'slešeru'). poslednji put kad su ameri uopšte pokušali ovaj nivo gnusobe bio je onaj jadni, bedni, ružni i idiotski režirani BLOODY VALENTINE 3D rimejk. kažem, 'pokušali'. ali, niko još, bar ne u skorije vreme, a možda i šire, nije pružio ovoliko žestoku scenu klanja tokom karanja (sa kulminacijom u sjajnom one-lineru ništa-nesluteće, natrćene jebulje), niti ovako besramno prosipanje creva, blatantnu upotrebu wc šolje u glavolomne svrhe ili ingeniozno korišćenje kreveta za ubijanje pod-krevet-sakrivene žrtve (varijacija na scenu iz pomenutog VALENTINA – koja istu ima da posrami svojom izvedbom i originalnošću).

a sve ovo je samo u jednoj (istina, najboljoj) sceni. koja je neopevano zabavna čak i pre nego što krene klanje: besprizornost i prljavost tih jebača i njihovih kurvi, ti zanosno amoralni razgovori, te provale, taj smisao za detalje i sjajni životni dijalozi, ta fora sa obeznanjenom kurvom na sofi i načini njene upotrebe – hej, zar moram sve da crtam!? ovo se mora videti!

takođe, zapazite da ništa nisam kazao o oku koje ispada iz duplje, niti o ubistvu trudnice (ponadao sam se da će da ode još dalje nego što jeste, ali ipak – srbi tu ostaju nedostižni! šmrc!) niti o drugim poslasticama... zaslužujete da ponešto otkrijete i sami, ako se rešite da ovome pružite šansu. meni je DREAM HOME pružio više zabave i bacio mi više kezova na facu od većine 'ozbiljnih' filmova koje videh u poslednje vreme i o kojima me pomalo i mrzucka da pišem (šuplji noe, površni finčer & co.). ovo ne da je 'goood...' nego je 'excellent of its kind', prvorazredni slešer, i šteta je samo što sam kraj nema žešći impakt (i što koljačka noć i flešbekovi nisu malkice organskije, prirodnije i tonalno ujednačenije sklopljeni).

sve ono što američki slešeri samo obećavaju, u gimik-zapletima, na posterima, u trejlerima, u hintovima, ali nikad, nikad ovako pošteno i momački ne isporuče - DREAM HOME pruža u zaista respektabilnim količinama. naglašavam: scenario pokazuje zaista za kineze retko viđene doze zločestog duha i mudrolija na mikro-planu, a režija je takođe nenadrkano, elegantno jaka, i sa sigurnošću mogu da tvrdim da će se o ovom mladom reditelju (mom vršnjaku!), Ho-Cheung Pangu, još slušati. sad vidim da zapravo već ima nekolko filmova za pojasom, pa se smesta bacam na čeprkanje po njima. tolko, za sada.