MINI FEST - POSLEDNJA BIOSKOPSKA PREDSTAVA

Mini Fest u Nišu od 24.02 – 02.03.2010.

Bioskop Kluba Vojske Srbije

Organizatori: Niški kulturni centar i Distributerska kuća Pro Vision

Pokrovitelj: Gradska opština Palilula

Cena po filmu je 250,00 dinara. Svako uz kupljenu ulaznicu dobije po jedan DVD po izboru.

Prodaja ulaznica počinje od 15.02. na blagajni Kluba Vojske Srbije.

Napomena 1:

Specijalno za ovu priliku iznajmljena je nova tehnička oprema za kvalitetnu sliku i ton (a za razliku od onih na koje ste inače navikli u Klubu Vojske).

Napomena 2:

Film VUKODLAK nije bilo nikako moguće dobiti za ovu priliku, a nije da se nije pokušavalo.

Napomena 3:

Zvezdicu (*) sam stavio ispred onih naslova koji imaju moju preporuku za obavezno gledanje!

Napomena 4:

Slogan ove revije - POSLEDNJA BIOSKOPSKA PREDSTAVA – treba shvatiti doslovno: posle revije na ovoj lokacije više neće raditi bioskop.

Dakle, evo bukvalno poslednjih filmova i termina u kojima možete, po poslednji put, uživati u ovom poslednjem bioskopu u Nišu.

Sreda, 24.02.

20.00

32. DECEMBAR (Republika Srpska, 90`)

Režija: Saša Hajduković

Uloge: Dragana Marić, Nikolina Đorđević, Anja Stanić, Ljubiša Savanović, Aleksandar Blanić, Nataša Ivančević

Priča o ljudima koji u novogodišnjoj noći prelaze u 32. decembar umesto u 1. januar...

Premijera (sa delom ekipe kao gostima)

22.00

* OZBILJAN ČOVEK (SAD, V.Britanija, Francuska, 105`)

Režija: Džoel i Itan Koen

Uloge: Majkl Stalbarg, Ričard Kajnd, Fred Malamed, Sari Lenik

Priča o običnom čoveku koji želi jednostavne stvari Jefferson Airplane na radiju i F-Troop na televiziji. Godina je 1967, Lari Golnik profesor fizike na mirnom univerzitetu Midvest upravo saznaje da ga žena napušta, jer se zaljubila u jednog od njegovih najprepotetnijih kolega.

Toronto 2009, Nagrada R. Altman – Indipendent Spirit Awards

Četvrtak, 25.02.

20.00

TAKING WOODSTOCK (SAD, 120`)

Režija: Ang Li

Uloge: Henri Gudman, Edvard Hibert, Imelda Stonton, Demetri Martin

Godina je 1969, a Eliot Tajber, enterijerista sa Grinič Vilidža mora da se preseli kod roditelja i pomogne im u vođenju hotela. I dok on pokušava da nađe način da im pomogne, banka se sprema da zatvori hotel...

Kan 2009.

22.00

*ANTIHRIST (Danska, Nemačka, Francuska, Švedska, Italija, 104`)

Režija: Lars fon Trir

Uloge: Vilijem Defo, Šarlota Gensbur

Ožalošćeni par odlazi u svoju brvnaru Raj, u nadi da će u šumi zaceliti svoja slomljena srca i narušeni brak. Ali, priroda preuzima kormilo i sve kreće od zla nagore.

Kan 2009 – Nagrada za glavnu žensku ulogu, Nordic Council – Nagrada Nordijskog saveta Larsu fon Triru

Petak, 26.02.

20.00

LIBAN (Nemačka, Izrael, Francuska, Liban, 94`)

Režija: Samuel Maoz

Uloge: Joav Donat, Itaj Tiran, Osri Koen, Mihael Mosonov, Zohar Štraus

Film govori o 24 sata straha, usamljenosti i beznađa sa kojima se suočava četvoro mladih vojnika u unutrašnjosti jednog tenka.

Festivali

Venecija 2009 – Zlatni lav, Solun 2009 – Nagrada za ljudske vrednosti

22.00

SAVRŠEN DOM (SAD, V.Britanija, 98`)

Režija: Sem Mendez

Uloge: Džon Krasinski, Maja Rudolf, Džef Denijels, Megi Džilenhal

Bert i Verona, stabilan par u tridesetim, treba da dobiju bebu. Iznenada, međutim, saznaju da se njegovi roditelji sele u inostranstvo. Kreću na putovanje po zemlji u potrazi za mestom gde bi se nastanili.

Subota, 27.02.

20.00

TRAŽEĆI ERIKA (Francuska, Italija, Belgija, Španija, 116`)

Režija. Ken Louč

Uloge: Erik Kantona, Stiv Ivets, Džon Hemšo, Stefani Bišop

Poštaru Eriku sopstveni život izmiče iz ruku. Nema mnogo pomoći ni od haotične porodice, ali ga do ivice dovodi njegova sopstvena tajna. Može li da se suoči sa ženom koju je voleo pre trideset godina.

Kan 2009.

22.00

SVI SU DOBRO (SAD, Italija, 100`)

Režija: Kirk Džons

Uloge: Robert de Niro, Dru Barimor, Sem Rokvel, Kejt Bekinsejl

Rimejk filma Đuzepea Tornatorea Stanno tutti bene prati udovca koji je ceo svoj život proveo u fabrici za proizvodnju žica, a svaki zarađeni dolar davao za izdržavanje porodice. Kada je penzionisan, shvatio je da je malo vremena provodio sa svojom decom.

Zlatni globus 2010 – nominacija za originalnu pesmu

Nedelja, 28.02.

20.00

* PISAC IZ SENKE (SAD, Francuska, V.Britanija, Nemačka, 128`)

Režija. Roman Polanski

Uloge: Juan Mekgregor, Pirs Brosnan, Olivija Vilijems, Kim Katral, Džejms Beluši

Glavni junak je bivši britanski premijer Adam lang koji se povukao na ostrvo kraj istočne obale Sjedinjenih Država da bi napisao memoare. Kada se njegova dugogodišnja pomoćnica udavi, profesionalni pisac iz senke dolazi da mu pomogne da završi knjigu.

Berlin 2010.

22.00

* PROROK (Francuska, 150`)

Režija: Žak Odijar

Uloge: Tahar Rahim, Nils Arestrup, Adel benšerif, Reda Kateb, Hičem Jakubi

Povodljiv i ranjiv Arapin dopadne u ozloglašeni zatvor i otkriva bolje prilike za uspeh, no što ih je ikad imao izvan rešetaka. On je sitni kriminalac osuđen na kaznu od šest godina. Podvrgnut je svim uobičajenim brutalnostima kroz koje prolazi većina zatvorenika.

Kan 2009 – Nagrada Žirija, Evropski Oskar – za najboljeg glumca, Zlatni globus 2010 – nominacija za strani film, Oskar 2010 – nominacija za strani film

Ponedeljak, 01.03.

20.00

AKVARIJUM (V. Britanija, 124`)

Režija: Andrea Arnold

Uloge: Keti Džarvis, Majkl Fasbender, Kirsten Varing, Rebeka Grifit, Hari Tredavej

Glavna junakinja je Mija, hirovita petnaestogodišnjakinja koja jedini izlaz iz svakodnevnih životnih problema nalazi u plesu do ekstaze, uvek sama sa slušalicama na ušima. Pošto uvek izaziva nevolje, isključuju je iz škole, a prijatelji je odbacuju.

Kan 2009 – Nagrada Žirija, Čikago 2009 – Specijalna nagrada za režiju i Nagrada za sporednu mušku ulogu, Edinburg 2009.

22.00

* ZLI PORUČNIK: NJU ORLEANS (SAD, 121`)

Režija: Verner Hercog

Uloge: Nikolas Kejdž, Eva Mendez, Val Kilmer, Majkl Šenon

Policajac Terens Mekdou je heroj Nju Orleansa, nakon što je spasao žrtvu uragana. Zbog povrede koju je zadobio u toku akcije, počinje da uzima sredstvo za umirenje bolova, što ga vodi u zavisnost.

Venecija 2009, Toronto Film Critics Association Awards – najbolji glumac

Utorak, 02.03.

20.00

LJUDI KOJI ZURE U KOZE (SAD, V. Britanija, 94`)

Režija: Grant Heslov

Uloge: Džordž Kluni, Juan Mekgregor, Džef Bridžis, Kevin Spejsi

Reporter Bob Vilton je u potrazi za svojom novom velikom pričom, kada upoznaje Lina Kasadija koji tvrdi da je deo eksperimentalnog programa američke vojske, što treba da dovede do promena u načinu ratovanja.

22.00

* ZATVORENO OSTRVO (SAD, 148`)

Režija: Martin Skorseze

Uloge: Leonardo di Kaprio, Mark Rufalo, Ben Kingsli, Maks fon Sidou

Dvojica američkih šerifa, Tedi Denijels i Čak Oli pozvani su na udaljeno i pusto ostrvo da istraže misteriozni nestanak žene ubice iz bolnice za lečenje duševno obolelih kriminalaca.

Berlin 2010.

PS: Ako idete na beogradski FEST, evo naslova koji NE igraju u Nišu, a koje obavezno treba overiti:

Kako smo preživeli rat / Life During Wartime
Buđenje Valhale / Valhalla Rising
Divne kosti / The Lovely Bones
Vukodlak / The Wolfman
Morfijum / Morphia
Metastaze / Metastaze
Očnjak/ Kynodontas / Dogtooth
Film je: devojka i pištolj / Film ist: A Girl and a Gun
Centar za pranje filmova / Washing Films

HAUTE TENSION (2003)

U najnovijem broju ZBORNIKA FDU (Fakulteta Dramskih Umetnosti), koji izlazi uskoro, pored ostalog možete pronaći i moj esej ROD, POL I "MONSTRUOZNA" SEKSUALNOST U SLEŠER FILMU NA PRIMERU KRVAVE ROMANSE.

To je esej koji se bavi jednim od najboljih horor filmova nastalih u 21. veku, HAUTE TENSION (Visoka napetost, kod nas prikazivan pod alternativnim naslovom Krvava romansa, zasnovanom na distributerskom naslovu za Englesku, SWITCHBLADE ROMANCE).

U pitanju je jedan od najneshvaćenijih horor filmova ikada: ne samo da su brojni horor fanovi ostali slepi kod očiju pred njegovim divotama, nego je naišao na poprilično nerazumevanje čak i kod velike većine respektabilnih svetskih kritičara. Ovaj esej pokušava da definiše problem, da postavi prava pitanja, i da na njih ponudi prave odgovore, kako bi neodumice vezane za ovaj film napokon bile rešene, ili barem bolje shvaćene.

Kao svojevrstan teaser, ovde vam nudim odlomak iz eseja u kome se definiše problem i postavljaju pitanja, a ako vas odgovori na njih zaista zanimaju, potražite uskoro ZBORNIK FDU i pročitajte esej u celosti. Mislim da je ovaj odlomak dovoljan ne samo da vas zagolica, nego i da promućurnijima nagovesti u kom se pravcu, otprilike, kreće moje rezonovanje.

Da ipak ne biste suviše lutali u slutnjama, možda će vam pomoći i apstrakt ovog rada, koji prethodi odlomku.

Za slučaj da još uvek ima živih ljudi koji ni nakon 6 godina od pojave HAUTE TENSIONa još uvek nisu gledali ovo remek-delo, pre čitanja donjeg odlomka preporučuje se da prvo skinu i pogledaju film, recimo – ODAVDE.

Apstrakt:

Ovaj esej bavi se napetošću i šokom proizvedenim nestabilnošću (rodnog) identiteta ubica u horor filmovima. Esej istražuje ambivalentnost slešera (pod-žanra horora) prema pitanjima seksualnosti, i s njim povezanim konceptom "monstruoznosti". U središtu pažnje je analiza francuskog slešera Krvava romansa (Haute Tension / High Tension / Switchblade Romance, 2003) Aleksandra Aže. Njegova izražena žanrovska samosvest proizvodi podsticajan "dijalog" sa prethodnicima i njihovim konvencijama, a "rodni preokret" je centralan za njegov zaplet i značenje. Film je inovativan jer u jednu figuru spaja dva tipska lika slešera: "Poslednju Devojku" (eng. "The Final Girl"), onako kako ovaj lik definiše Carol J. Clover, i "Monstruma", odnosno ubicu. Ovim postupkom se tradicija slešera obogaćuje, reinterpretira, ali i ogoljava. Namera eseja je da rasvetli ambivalentnosti slešer horora kroz primere iz filma Krvava romansa i da, oslanjajući se na definicije slešera kod Carol J. Clover i određenje "monstruoznog roda" kod Judith Halberstam, rastumači odnos ovog pod-žanra prema pitanjima muškosti i ženskosti, normalnosti i monstruoznosti.

Ključne reči:

slešer, horor, rodni identitet, šok, preokret, napetost, monstrum, homoseksualnost (lezbijstvo), "Poslednja Devojka", Krvava romansa

Odlomak iz eseja ROD, POL I "MONSTRUOZNA" SEKSUALNOST U SLEŠER FILMU NA PRIMERU KRVAVE ROMANSE

Dejan Ognjanović

Poslednja Devojka i Monstrum

 

Brojni su kritičari, iz najprestižnijih filmskih časopisa, pali na razumevanju preokreta u filmu KRVAVA ROMANSA. Rodžer Iber ga je optužio da ima rupu u zapletu dovoljnu da se kroz nju proveze kamion (Ebert 2005); kritičar San Francisco Gate-a zaključuje da film "na kraju krajeva nema nikakvog smisla" (LaSalle, 2005); autor kritike u Village Voice-u misli da "preokret 'izduvava' film" (Holcomb 2005), dok Mark Kermoud iz Sight and Sound-a piše da "jedina pogrešna nota je završni preokret, koji dolazi više kao zbunjenost nego kao iznenađenje" (Kermode 2004).

A zapravo, ključevi za razumevanje filma nalaze se na dva mesta: u činjenici da sva dešavanja u filmu kazuje nepouzdani narator, i u alternativnom naslovu - KRVAVA ROMANSA. Onog trenutka kada se dešifruje smisao specifične perspektive iz koje se dešavanja prikazuju, i kada se shvati priroda romanse koja je u centru tih zbivanja, film je savršeno smislen, bez rupa u zapletu ili pogrešnih nota.

KRVAVA ROMANSA počinje mozaičnim, isprva nepovezanim kadrovima (iz ugla subjektivne kamere) u kojima izgleda da jednu devojku neko juri kroz šumu. Ti kadrovi su ispresecani stroboskopskim bleskovima farova automobila, i prizorom auta od čijeg vozača devojka traži pomoć. Zatim je vidimo, s leđa, sa ozbiljnim ožiljcima i modricama, u nekoj nedefinisanoj instituciji (bolnica?) gde neprestano ponavlja "Nikome neću dozvoliti da stane između nas..." Ovakav početak navodi nas na pomisao da je devojka za dlaku umakla nevidljivom ubici, i da će njena naracija koja sledi predstavljati flešbek na događaje koji su je doveli u stanje šoka u kome je sada. "Da li snimate?" pita ona, a zatim počinje.

Njena priča: ona se zove Mari (igra je Cecile de France) i zajedno sa drugaricom Aleks (Maiwen) odlazi u njenu porodičnu kuću na selu. Već prve noći, neki krupan, stariji muškarac (Philippe Nahon) upada u kuću, ubija Aleksinog oca, majku i mlađeg brata, a devojku otima u svoj kamion. Mari se ušunja u kamion u nameri da nekako spase drugaricu, što nakon brojnih krvavih događaja i uspe. Međutim, umesto zahvalnosti za spas, odvezana drugarica je neobjašnjivo napada i ranjava...

Stvarna priča: Mari je psihički nestabilna devojka sa jakom fiksacijom na Aleks, prema kojoj je vrlo posesivna. Mari ubija Aleksinu porodicu i vezanu Aleks vozi u svom autu kroz noć, dok fantazira o psiho-ubici koji je, navodno, oteo njenu dragu, i o sebi kao o vitezu na belom konju koji joj nesebično hrli u spas. Ne postoji drugi ubica sem Mari; monstrum koga igra Nahon samo je projekcija njene podeljene psihe, otelotvorenje potisnutog dela koji je vremenom deformisan i pretvoren u nakazu. Ne postoji ubičin kamion: taj deo priče, vezan za Aleksinu otmicu, plod je Marine fantazije. Aleks je sve vreme bila na zadnjem sedištu Marinog auta. Pažljivim gledanjem filma moguće je videti suptilne naznake o Marinoj podeljenoj prirodi i o pravoj prirodi dešavanja.

Revolucionarni preokret koji KRVAVA ROMANSA uvodi u horor žanr ne sastoji se u tome što se za ubicu za koga smo verovali da je muškarac ispostavlja da je zapravo žensko; preokret je dublji od mehaničke maskarade. Šok koji uvodi KRVAVA ROMANSA proizvodi spoznaja da je lik koji je jasnim filmskim znacima na početku filma predstavljen kao "Poslednja Devojka" – do kraja razotkriven kao "Monstrum".

"Poslednja Devojka" je tipski lik slešera, koga Kerol Klover ovako definiše:

Ona je ta koja pronalazi unakažena tela svojih prijatelja i opaža pune razmere prethodećeg užasa i svoje ugroženosti, koju proganjaju, pritešnjuju i ranjavaju; koju vidimo kako vrišti, tetura se, ustaje i ponovo vrišti. Ona je peronifikacija totalne prestravljenosti.... Jedino ona gleda smrti u oči, jedino ona nalazi snagu bilo da zadrži ubicu dovoljno dugo dok je neko ne spasi (završetak A) ili da ga sama ubije (završetak B) (Clover 1992:35).

Slešer je drama koja se, u suštini, vodi između Poslednje Devojke i Monstruma; svi ostali, bilo da su to predstavnici poretka (policija, psihijatri, profesori, roditelji...) ili njeni drugovi, samo su sporedni likovi, najčešće predodređeni za žrtve. Iako su po definiciji ova dva lika međusobno suprotstavljena i osuđena na borbu do istrebljenja, ono što ih čini zanimljivim upravo je njihova sličnost: po mnogo čemu, Poslednja Devojka je blizanac, ili odraz u ogledalu Monstruma. Koren njihove sličnosti je to što su oboje otpadnici, odbačeni, sami i različiti od ostalih.

Poslednja Devojka je, jednom rečju, dečkasta. Baš kao što ubica nije potpuno muško, ona nije sasvim žensko – u svakom slučaju, ne toliko kao njene drugarice. Njena pamet, ozbiljnost, sposobnost u mehaničkim i praktičnim stvarima, kao i seksualna suzdržanost izdvajaju je od ostalih devojaka i približavaju samim momcima kojih se pribojava ili ih odbacuje, a da i ne govorimo o samom ubici (Clover, 1992:40).

Dve stvari ovde vredi istaći:

1) Poslednja Devojka ispoljava brojne osobine koje se obično smatraju muškim, i često je čak i po izgledu muškobanjasta: kratke kose, obučena u farmerice i neutralnu košulju ili majicu (bez dekoltea), sa malo ili nimalo šminke... Ona oscilira između registara, i upravo ta nestalnost je osobina koju deli sa Monstrumom.

2) Poslednja Devojka poseduje brojne osobine kao i ubica, što joj, na kraju, i omogućava da ga uništi.

a) Oboje se razlikuju od svih drugih.

b) Oboje su prikazani kao stidljivi, introvertni, naspram ekstrovertne, promiskuitetne grupe adolescenata od koje se Devojka distancira a koju Monstrum direktno napada.

c) Oboje su monogamni, i strpljivi da čekaju onog Pravog/Pravu.

d) Oboje ispoljavaju velike doze sadizma: od Monstruma se on i očekuje, ali na kraju filma i Poslednja Devojka je primorana da pronađe "ubicu u sebi" i da se Monstrumu suprotstavi sa podjednakim, ako ne i većim sadizmom ako želi da preživi. Upravo taj skriveni sadista u njoj, koga okolnosti isteraju napolje, jeste kvalitet koji je izdvaja od gomile "normalnih" i približava "Monstrumu".

Ovako izgleda situacija u klasičnom slešeru, na koji se KRVAVA ROMANSA samosvesno osvrće i koga nadograđuje. Sada je potrebno pronaći odgovor na pitanja: šta se postiže osobenom vizurom pripovedanja (nepouzdani narator), o kakvoj se romansi u ovom filmu radi, na koji način ovako konstruisana priča osvetljava pitanja roda, pola i seksualnosti u hororu, te kako KRVAVA ROMANSA obogaćuje koncept monstruoznog u ovom žanru. Do odgovora na ova pitanja može se doći kroz još konkretnija pitanja, koja se tiču najvećih odstupanja ovog filma u odnosu na tradiciju slešera:

1) Zašto Mari uopšte ima dvojnika, koga igra drugi glumac?

2) Zašto je Marin alter ego – muškarac?

3) Zašto Marin dvojnik ne korespondira sa njenim izgledom? Odnosno, zbog čega ga igra znatno stariji, neprivlačan glumac?

...

Nastavak eseja u ZBORNIKU FDU!

...

Navedeni odlomci iz knjige

Clover, C. J. 1992. Men, Women, and Chainsaws: Gender in the Modern Horror Film. Princeton.