u prva tri meseca ove godine nisam video niti jedan horor film koji bi prebacio prosek, već samo gomilu mediokritetizma čiji je najveći domet bila ocena (3-). čak ni jedna poštena trojka da ima, 'za seme', a kamo li nešto jače. ne. ništa slično tome. SRPSKI FILM je jedino svetlo u tom mraku, ali pošto sam njega na neki način gledao još prošle godine (u nedovršenom obliku, istina), ne znam koliko da ga uopšte računam u ovaj period i da njime veštački pojačavam prosek.
što je najgore, ova čemerna situacija odnosi se i na starije naslove koje sam premijerno video u prva 3 meseca ove godine, a ne samo na najnovije. to, valjda, znači da je i u prašnjavim arhivama žanra ostalo vrlo malo toga baš-baš vrednog za iskopati a da ga već nisam do sada pogledao.
pošto su već filmovi viđeni u ovom periodu toliko bledi i nikakvi, neću se zadržavati na njima detaljnije nego što zaslužuju. neki od njih ipak imaju poneki aspekt zanimljiv i vredan za horor fanove, i mogu se pogledati sa smanjenim očekivanjima, a evo kako stvari konkretno stoje.
izveštaj je podeljen u 2 dela: stariji naslovi nedavno viđeni po prvi put, i najnoviji naslovi (iz poslednje 2 godine).
1. DEO: STARIJI NASLOVI
A COLD NIGHT'S DEATH (TV)
Jerold Freedman
USA, 73
** 2
precenjeni i prehvaljeni TV film koji je ipak previše statičan i nezanimljiv, previše ravno televizijski snimljen da bi zaista nešto napravio od svog would-be klaustrofobičnog polarnog setinga u kome dvojica naučnika (jedan od njih je eli valah) polagano lude, a majmunski zamorci ih čudno posmatraju. sve to mnogo lepše zvuči nego što izgleda – voleo bih da neko ovo rimejkuje jer horora na polarnim stanicama nikad dosta, ali... ovaj materijal traži više para, boljeg reditelja i pametniji scenario od zonasumračastog i neubedljivog twista kojim se ovo okončava.
WILCZYCA
Marek Piestrak
POL, 83
*** 3-
umereno zabavan poljski film o vukodlacima (or is it?) u ambijentu od pre par vekova. nešto kao njihova LEPTIRICA, samo sa više istorije (neadekvatno i konfuzno uklopljene) a manje horora (pretežno kroz kraće scene). ima nečeg okrepljujućeg u slovenskom okruženju i atmosferi svega toga, ali krajnji utisak je ipak samo polovičan, nedokuvan. na tipično slovenski način, ovome fali fokus u vidu jasnog glavnog lika ili središnjeg zapleta ili barem jasno definisanog konflikta. ovo suviše vrluda tamo vamo, bez pravog opravdanja, i umanjuje efekat (i značenje) izolovanih prizora. ipak, vredi gledanja.
UNNAMABLE 2 - THE STATEMENT OF RANDOLPH CARTER
J-P. Oulette
USA, 93
** 2
intenzivno sam mrzeo prvi UNNAMABLE, pogledan još u zlatno doba VHS piraterije, tamo negde 1989. i gnušo sam se skrnavljenja imena H. P. LOVECRAFTA zarad imbecilnog i jeftinog slashera. zato sam se tek ovako kasno naterao da ipak overim i nastavak. uostalom, tu je nešto jača glumačka ekipa - John Rhys-Davies, David Warner pa čak i penthausovka Julie Strain u ulozi (često gole) kreature! znači, ovo je cheese na sve strane, ali ima neki umereni šarm za fanatike retro-stila hororčića od pre dve decenije u kojima su, ako ništa drugo, barem efekti maske skroz bili praktični, a jeftini vizuelni efekti raznih zrakova i munja imaju neki nostalgični šmek, jebem li ga. izlišno je govoriti da je scenario užasno glup, da su likovi i situacije smešni i da je sve ovo jedna bezvezarija bez blage veze sa lavkraftom, ali ako se ovome predate voljni vintage B-ugođaja woman-in-the-suit monstera (jer čak ni današnji direct-to-DVD flikčići nemaju ovu vrstu šarma), možda ćete da izmuzete neko half-ass uživanjce uz ovo, naročito ako konzumirate omamljeni nekim alkoholom ili drugim aditivima. film nije dosadan, to mu moram priznati: besmislena dešavanja dovoljno su dinamična i slikovita da se to može podneti, ako ste tolerantni na glupost zarad jeftine zabave.
DARKLANDS
Julian Richards
UK, 96
**(*) 2+
debi reditelja LAST HORROR FILM-a. LHF je, za moje pare, takođe bio precenjen i budalast filmić bez ikakvog impakta, a – avaj! – da sam mu ranije video debi, to bi me manje iznenadilo. ovo poneki rivjui opisuju kao WICKERMAN u velsu, što mi je bilo dovoljno da ga smesta 'kupim' (tj. skinem) – ali, zaista, ne padajte na te fore: ovde jedva da je ostalo WC od WICKERMANA! pajkan istražuje ubistva koja deluju kao ritualna (paganska) u rodnom kraju arthura machena, a kako ispadne (tj. kako vidimo već u prvoj sceni) izvode ih neki smešni polugoli body-paint baletani, ponekad uz pomoć motorne testere (izem ti pagane!). to je sve toliko nemušto uslikano, bez trunke mistične i mračne machenovske atmosfere, prozaično, skoro televizijski ravno, sa napadnim insistiranjem na fabrikama i dimovima koji truju velšansko zelenilo, ali sa krajnje detinjastim B-movie prikazom paganštine (za razliku od neuporedivo superiornog WICKERMANA, naravno) da je ovo tek jedan dosadnjikavi, smušeni film koji ne zna tačno šta hoće ni kako da to postigne i sasvim je all over the place, idejno, tonalno, žanrovski...
EMBALMING
Shinji Aoyama
JAP, 99
**(*) 2+
odlična atmosfera, ritam i intonacija vintage japanskog horora – iz doba pre nego što je ovaj postao 'in' i pretvorio se u nemušto recikliranje i dodvoravanje zapadnim tinejdžerkama u obliku 'j-horrora'. znači, ovo je nihilistički obojeno, otuđeno, konfuzno zapleteno, bizarno, sa mestimičnim neodoljivim nekro-touchevima, ali kako odmiče od solidnog početka tako postaje sve bezveznije, napornije, smaračkije i ozbiljno zađe u couldn't care less teritoriju – iako ga vredi videti zbog 5-6 scena i te 'fuck-all' atmosfere koju današnji j-horrori uglavnom nemaju, mada bi sve to bilo bolje da je bar za 20ak minuta kraće.
BESAT (POSSESSED)
Anders Rønnow Klarlund
DAN, 99
**(*) 3-
ovaj danski horor-triler sam intenzivno tražio još u vreme kad sam pisao FAUSTOVSKI EKRAN ali bilo ga je nemoguće naći, i tek mi je ove godine procurio u šake. avaj, uprkos povećoj epizodi uda kira, i antihrist-tematici, ne očekujte RIGET ili bilo šta tako nadahnuto, zločesto ili gadno. ovo je tek jedan prosečan pred-milenijumski triler, konfuzan, smotan, apsurdan, blago misteriozan i zabavan dok se ne otkrije o čemu se, zapravo, radi (zlo je virus! širi se kao epidemija!) kada to naprosto postane glupo. deo filma dešava se u rumuniji, i taj deo je toliko fašistički boratovski rasistički da je to skoro nepojmljivo: rumuni su prikazani kao poslednji varvari koji svoju mrtvu decu zakopavaju U AVLIJI svoje kuće (!) itd. itd. profesionalno odrađen, ali u suštini glup i nebitan film.
BIRTHDAY
Eugenio Mira
SPA, 04
**(*) 2+
i za ovim sam tragao godinama, a kad mi je najzad pao šaka – ehhh... kori feldman nosi ceo film, i ako patite od perverzne ljubavi prema toj odvratno antipatičnoj nakazi, možda će vam ovo beskrajno bezvezno iživljavanje biti malkice zanimljivije nego meni. on igra momka koji dolazi na proslavu rođendana kod svoje verenice, kojom prilikom otkriva njenu – eh, čudnu – familiju... ovo je nešto kao SOCIETY, samo bez maski screaming mad george-a (ili bilo kakvih drugih maski!) – jedna beskrajna nadrealna orgija ludila i apsurda koja je naprosto zamorna za gledanje u svom insistiranju na 'začudnosti'. ne može baš svako da bude dejvid linč – a kamo li brajan juzna!
VEDMA
Oleg Fesenko
RUS, 06
*(*) 2-
rađeno prema gogoljevom VIJU, ovo je sramotno rusko skrnavljenje sopstvene tradicije koje je toliko glupo i promašeno i jadno da me glava boli samo od prisećanja na ovu budalaštinu! rađeno na flashy, 'moderan', kvazi-holivudski način, sa većim dugom prema recikliranom j-horroru nego li sopstvenoj tradiciji fantastike i strave, ovde od gogolja nije ostao ni 'g' a 'modernizacija' je toliko patetična i poražavajuća da nemam reči. ovo je 'horor' pravljen za post-NOĆNOJ DOZOR mlade ruse koji vole 'kokakolu, marlboro, suzuki' i najveća strava u njemu je to koliko je (nesvesno?) samounižavajući u tom pljuvanju po samom sebi i u pokušaju transplantacije sisa na svoje bedne pileće grudi.
MIZUCHI (DEATH WATER)
Kiyoshi Yamamoto
JAP, 06
**(*) 3-
i ovde ima ponešto od duha vintage japanskog horora, i misterija lepo počne (spooky, slowburn...) – pre nego što, ubrzo, sve to ne ode u majčinu. to lepo kreće, sa istragom čudnih događaja koji uključuju ljude koji sami sebi kopaju oči (always a sucker for that!) i druge koji piju vodu do smrti (bukvalno!) a sve to se okončava na konfuzno-apokaliptički način (na pritajeni način: ništa large-scale PULSE-style!). ima creepy momenata, pa ako vas glad prema japanskom hororu muči do neprobirljivosti (pošto japanci odavno nisu pružili neki natprosečan horor), onda je MIZUCHI sasvim prihvatljiv po 'daj šta daš' principu. šteta što odličan koncept nije upotrebljen za bolji film.
I KNOW WHO KILLED ME
Chris Sivertson
USA, 07
** 2+
na insistiranje nekih prijatelja da ovaj vehicle za skandal-fuficu lindzi lohan nije uopšte tako loš kako sam mislio (i kako su svi rivjui govorili, kad je izašao), najzad se naterah da ovo pogledam – kako zbog tih preporuka, tako i zbog činjenice da ga potpisuje baja čiji mi se THE LOST umereno dopao. i zaista, iako je ovo u suštini đubre, ono nije bez svog umerenog entertejment veljua, i mogu da pojmim da bi neki strašno očajan i naduvan de palma napravio nešto ovako, sa pola mozga i levom rukom, u nekom trenutku besparice i dugova koje treba namiriti. ima tog vizuelnog fetišizma, i prljavog sexa, mestimičnih baš gadno krvavih detalja, kinky-momenata (vezanih za invalidnost gl. junakinje, kojoj fali šaka i pola jedne noge), a ima i depalmijanski apsurdno besmisleni twist kakav se čak ni stari perverznjak ne bi drznuo da stavi u neki svoj film (ili bi?). prva polovina je naročito interesantna zbog wtf-zapleta u kome je zaista teško naslutiti ko radi to što radi, i zašto, i u čemu je fora sa lindzinom podeljenom svešću, ili transferom ličnosti ili koji li se već đavo s njom desio. znači, to deluje intrigantno dok traje, ali kad se razreši – to je gore od najusiljenijih raspleta DILANA DOGA ikada. fufica lindzi nije suviše negledljiva u ovome, i film je dovoljno bizaran – i zbog zapleta, i zbog neverovatno glupog otkrovenja i zbog lindzi... – da se može pogledati. jednom, i nikad više.
U IDUĆEM NASTAVKU:
OSREDNJI FILMOVI NAJNOVIJE PRODUKCIJE!