nove orgije mediokritetizma i zaboravljivih, jeftinih, glupih i misguided pokušaja. kad su već takvi, predstavljam ih u formi kratkih upozorenja – štono reko m. r. james, warnings to the curious!
VANISHING ON 7TH STREET
USA, 10
** 2
ovo je tačno vrsta smaračine zbog koje ne volim nijedan film breda andersona koji je potpiso nakon SESSION 9 (koji mi, pak, nakon nedavne reprize deluje za nijansu bolje nego što ga pamtim, sa solidnom, lepom trojkom). svoju najbolju horor scenu iz pomenute sesije ovde je razvukao na ceo film, o mraku koji jede ljude, a u jednoj situaciji je doslovno 'reimaginira', s tim što ovde prizor niza svetala koja se postupno gase tako da mrak 'napreduje' sve bliže ka ljudskoj žrtvi ne samo što deluje deža vi (posle andersona još mnogi su upotrebili taj fazon, čak i neki azijati), nego je i realizovana trapavije i sa mlitavijim efektom no u originalu.
ima tu sporadično zanimljivih vizuelnih rešenja sa mrakom i senkama, ali su i ona prečesto pokvarena preočiglednim cgi-jem koji njegovu smaračku dramurdu nenamerno kontrapunktira crtaćem. najveći deo 'filma' dešava se u jednoj sobi, i tiče se beskrajnog naklapanja i gnjavaže grupice nezanimljivih likova, a kraj svega toga (poslednja scena) je vizuelno dražestan ali narativno besmislen baš kao i čitava ova metafora nizašta ('mrak' u najuopštenijem smislu, pa vi projektujte na njega šta vam ćune).
SHADOW
ITA, 10
** 2
odlično uslikan italijanski horor (?), smešten u nekakve slikovite planine u neodređenoj zemlji, u kome pola trajanja prođe u preganjanju dvoje mladih sa nekakvim rednecima po šumama i gorama, samo da bi duboko u drugoj polovini i jedni i drugi bili zarobljeni od strane sasvim treće i s njima nikako nevezane osobe (ako je to prava reč), kada se ovo naprasno pretvara u površnu, klinačku, neverovatno naivnu 'satiru' (ako je to prava reč) o zlu u svetu, sasve slikama hitlera, buša i sadama, a beskrajna torture-porn deonica sa pečenjem jednog od redneka na ringli trebalo bi, valjda, da nosi nekakvu ne znam koju poruku... zaista je bizaran i retko viđen ovoliki nesklad između solidne forme (pa i budžeta) i neverovatno trećerazredne, infantilne sadržine.
TAINT
USA, 10
*(*) 2-
šteta što neko sa malo više mozga i talenta nije uzeo premisu o naprasno poludelim muškarcima kojima se odjednom digo kurac (doslovno!) da masakriraju žene. sve što je iz toga izraslo je ova neduhovita 'komedija' sa uglavnom substandardnim efektima maske koja, istina, uspeva donekle da vaskrsne duh trome i njihovog rednek 'humora' na prvu loptu, ali uprkos sporadičnim zamalo-pa-fazonima, tokom većeg dela ovoga neumerenost se ne ogleda kroz dosetke ili splatter koliko kroz nekontrolisano i od smisla za ritam operisanog rastezanja svake scene ubeskraj dok ne izgubi i to malo efekta koji bi inače imala. čak i sav taj bla-bla-blaaa bio bi podnošljiviji da su dijalozi bar malo duhoviti. kad bi se ovo pametno premontiralo u 30-ak minutni short, rezultat bi vredeo bar zvezdicu više. ovako, sa 70ak predugih minuta, ovo jedva da vredi pažnje onih čija se ideja dobre zabave sastoji u slow-motion prizorima iz gaća ispalih očigledno veštačkih kuraca koji explodiraju crveno i belo.
PRIMAL
AUS, 10
**(*) 2+
solidno napravljen film ni o čemu: grupica omladine ode u australijsku zabit da proučava primitivni crtež za koji se ispostavi da je – a warning to the curious! to brdo tj. stena, nalik onoj u HANGING ROCKU, u sebi skriva jadan cgi entitet sa beskrajnim pipcima koji obuzima prolaznike i tera ih da komadaju kolege i njima 'hrane' ovo čudo. horor akcija je od brze i akcione sorte, ali uprkos tome prilično nezanimljiva i psihološki neubedljiva, sa vrhuncem u tom ludicrous završetku.
HUSK
USA, 10
*(*) 2-
bolje da sam gledo 6. deo CHILDREN OF THE CORN ili tako nešto, umesto ovog ponegde hvaljenog ali, verujte mi, nesnosno imbecilnog 'after dark' zlodela: bio sam spreman da oprostim kliše likove i debilne dijaloge, pa donekle i konzistentno idiotske odluke koje čine i ponašanje koje veze s mozgom nema zarad nešto malo exploatacije straha od strašila (zajedno sa klovnovima i zombijima, strašila su treći član trijumvirata najofucanijih stock-figura za nenadahnute 'horor' kretene koji ne znaju šta će sa sobom). ništa naročito nije urađeno ni od vizuelnih horor potencijala kukuruzišta (na koja imam određeni fetiš zbog ličnih iskustava iz takvog okruženja). avaj, ništa od toga. film je nesnosno glup, trapav i besmislen, predvidiv na najgori način (o, ne... neće valjda...? da! hoće! baš to!). novozelandski SCARECROWS ostaje za sada jedini dobar i efektan film na ovu temu, pa bolje to potražite, ako dosad niste, nego da traćite vreme i živce sa ovim imbecilizmom.
THE HAIR OF THE BEAST
CAN, 10
**(*) 3-
kanadski film, na francuskom, o vukodlacima, smešten u 18. vek, u jedva načete kolonije u novom, divljem svetu. lokacije, ambijenti, atmosfera i slični radovi pogođeni su prilično dobro, ima čak i nešto likova i psihologije tog vremena tako da čovek može da povremeno poveruje u svet tog filma i taj dašak autentičnosti donekle nadoknađuje odsustvo zaista jakog glavnog lika, ili prave drame, pa i saspensa ili horora. ovo je podjednako drama, istorijska romansa i neka kao mračna (ali suštinski benevolentna) fantazija, sa hororom više kao začinom ili prilogom nego li glavnim jelom – što zvuči malo bizarno u filmu koji ima ne jednog nego tri vukodlaka, ali zaista je tako. nema mnogo krvi, nema transformacije (tj ima jedna kratka, cgi, u jednom kadru, ali to ne računam), a dizajn vukodlaka uglavnom nije loš. ovo svakako ne izgleda kao tipičan vukodlački film, zbog perioda, ambijenta, i likova, te je stoga dovoljno egzotičan i neobičan da se može pogledati – uz smanjena očekivanja, naravno.
CECILIA
DAN, 10
** 2
silovana i ubijena devojka reinkarnira se i postepeno (suviše postepeno!), preko svog novog tela, raščišćava svoj slučaj, kažnjava pravog krivca, i na kraju je sve okej sa svetom. od danaca sam zaista očekivao nešto više od neinspirisanog prežvakavanja nečega što je izlizano još u američkim tv filmovima iz 1970ih, ali sem vizuelne kulture za dve nijanse jače od prosečnog današnjeg američkog hororčića, ovo je strictly by the numbers 'paranormalni triler' odnosno, kako ja to zovem, 'horor za žene'. bezubi, besmisleni, naivni, predvidivi produkt za jednokratnu upotrebu (at best).
THE CLINIC
AUS, 10
**(*) 2+
početak je intrigantan: trudna žena nestane dok s mužićem svrati da prenoći u nekom zabitom australijskom motelu. jezivi motelijer i sumnjivo nekooperativni pajkan nimalo ne pomažu mužu u pokušajima da locira ženicu, a paralelno s tim, pratimo njeno buđenje u nekakvoj zabitoj napuštenoj fabrici. ona se budi sa ranom na stomaku, deteta izvađenog, a ista sudba sustigla je još 4-5 ženica, ex-trudnica netom obezdećenih. one lutaju tim komplexom tražeći svoju decu i odgovor na pitanje: ko, šta, kako, ZAŠTO...? dok lutaju, i dok ih neko ubija skalpelom jednu po jednu, i dok u svojim svežim ranama nalaze zašivene 'odgovore' na neka pitanja – to još i deluje kao neki okej australijski sub-HOSTEL. avaj, jednom kad se otkriju odgovori na pitanja, to se srozava u idiotariju toliko usiljenu i neverovatnu da to skoro da obesmisli dobar deo prethodnih kvaliteta. ipak, posmatrano na fragmente, ima ovde nešto malo morbidarija i gadosti od sorte koja se ne viđa često tako da se može pogledati, ako ste raspoloženi za tu vrstu stvari.
Нема коментара:
Постави коментар