RUBBER (2010)

**(*)    

2+

ova pozerska one-joke prevara ne samo što je critic-proof, nego je, paradoxalno, i critic-friendly.

kako sad pa to?

na kritiku je otporna jer od starta svojom parolom NO REASON namiguje da ne samo što ne očekuje da bude ozbiljno shvaćena, nego je taj mig, istovremeno, kao fol, pokazatelj postojeće samosvesti koja implicira, između redova, da se nešto ozbiljno, IPAK, možda, krije ispod ove 'neozbiljnosti'. premisa je namerno apsurdna – vrh apsurdnosti: automobilska guma koja se kotrlja okolo i ubija poneke likove svojim telekinetičko-tele-explodirajućim moćima. 

it's (supposed to be) funny BECAUSE it's absurd!

a tu su i grdna neka meta-filmska (!) namigivanja i subtarantinizmi koji su više patetični u svojim pokušajima da budu vickasto-lucidni nego što to zaista jesu (sem za neprobirljive, ali oni ne dolaze na ovaj blog, sem slučajno i vikendaški). zapravo, cela ova tvorevina je jedna predugačka elaboracija na chewbacca defense: IT MAKES NO SENSE, and that's the the whole (fucking) point. 

ali point je i to da ono što je dobro za jedan geg, ili za skeč, ili za kratki film od max 15-20 minuta, nije (dovoljno) dobro za 'film' (zapravo – anti-film) od 80ak min. kao što to obično biva sa high-concept one-joke 'filmovima', ovde ima previše rastezanja, nasilnog popunjavanja i, najgore – ponavljanja (tj. repeticije, ako ćemo 'ozbiljno'-tuđinski).

međutim, film nam u startu izvlači ispod nogu taj kritičarski ćilim, tako da ispadamo glupi ako mu kritikujemo stvari koje očekujemo od 'normalnih' filmova – to što je zaplet besmislen (tj. što i ne postoji), to što su 'likovi' bezvezni i nerazvijeni + što se uvedu kao 'likovi' a onda se ladno pobiju offscreen, for the hell of it +  što gegovi nisu smešni, saspens nije napet a splatter nije (dovoljno) krvav. 

'ali, ghoule, KAKO TI NE RAZUMEŠ?!' viče mi sa ekrana ovaj kanadski vukmir usred ovog rubber-porna. 'pa to i ne treba da ima smisla! ovo je nešto između nadrealizma i dadaizma, samo je maskirano u B-movie žanrovske monster-movie klišee (koje oh-so-cleverly parodira, iznutra!) ali je zapravo avangarda! to je žanr koji se smeje žanru, IZ pozicije žanra!'

'da, da, dada,' kažem ja. 'ali promakao vam je samo jedan detalj. ANDALUZIJSKI PAS traje 16 minuta. ovo vaše čudo, u koje ste natrpali i lojda kaufmana i bunjuela i HITCHERA i JAWS i sve njihove rip-offove, traje 5 puta duže. a bar 5 puta je manje zabavno i vizuelno nadahnuto od …PSA. o psihoanalizi da i ne govorim.'

drugim rečima, nemam ja ništa protiv ode iracionalnom per se; onda kad je, npr. rade mojti pajtoni. mogu da je prihvatim čak i u njenom infantilno-zatupastom obliku, u THE POLICE SQUAD (tj. nešto vickastije u NAKED GUN). da ne prizivam sad neke ozbiljne igrače, poput linča & co. sa ovim konkretnim proizvodom imam problem samo utoliko što: a) nije dovoljno zabavan, smešan niti pametan; i b) što ne vidim nikakvu naročitu ponetu u podsmevanju traženju smisla tijekom praćenja filma (ako je to uopšte i bila poenta; a ako jeste, mogla je biti doslednije i pametnije sprovedena).

međutim, baš zato što je guma izduvana i prazna, ona ostavlja prostor za kritičare da a) u nju uduvavaju značenja kojih u njoj nema, ali whattahell, pa to im je posao i profesionalna deformacija, zar ne? i b) da se ovi, namigujući i u rebra se laktajući, smeškaju verujući da je ova preduga i nezabavna zajebancija film O njima (što, na neki način, i jeste, samo što nije dobar).

nije RUBBER sasvim negledljiv, čak ima nekoliko ALMOST scena, ali u suštini postoji samo da se gleda u pijanom stanju sa pijanim/naduvanim društvom, ili, ako se gleda nasamo, da se potom može hvalisati društvu: 'ej, nećeš verovati kakav sam film gledo: zamisli – guma ide okolo i ubija ljude! zar nisam cool dude? dok ste vi gledali bem li ga koji najnoviji blokbaster sa leom di kaprijem ja sam gledo something WEIRD! wo-hoo! worship my feet you wee mortals!' 

there is NO REASON to watch this for any other… eh, reason.