u okviru akcije 'srbiji u pohode & zahode' najzad sam – po prvi put – posetio vršac. odavno sam želeo da vidim grad koji sam 'znao' iz proze ilije bakića (jednog od najboljih naših pisaca fantastike), ali i iz razgovora s njim, mejlova i drugih privatnih oblika komunikacije, iz kojih sam stekao određenu, indirektnu (i dekadentnu) sliku. povodo dolaska bila je promocija FILAŽA, o čemu je ovde već pisano i slikano, a sad ono glavno:
u vršcu imam još prijatelja, i u goste su me primili ivan i jelica (moja ex-studentkinja). ivan je bio moj vodič kroz grad: i pokazao mi je lokacije za koje je, znajući moja interesovanja, slutio da bi me zanimale. on je, takođe, i uslikao sve ovo dole, na čemu mu takođe hvala.
jedino do famozne kule nismo otišli, jer je ispalo da je predaleko za pešačenje - odnosno da bismo, bez auta, na odlazak do nje i natrag potrošili veći deo dana koji sam radije hteo da posvetim viđenju što više različitih mesta. zato je slika kule takođe ivanova, ali nije načinjena tog dana (14. aprila). sve ostalo je obiđeno i uslikano tokom tog prijatno-sivog, oblačnog dana, idealnog za 'gotske' lokacije, mada previše vetrovitog za moj ukus, zbog čega sam morao da na licu mesta kupim jednu kapu, jer vrag je odneo šalu a vetar – šapku.
ukratko, na donjim slikama su, redom: napuštena protestantska crkva (zgodno mesto za vršačku verziju HPLovog 'Haunter of the Dark'), nebo-siva katedrala, vitraž iz pravoslavne crkve ispred koje deca iz škole odmah uz nju opušteno pikaju loptu, sve udarajući o crkveni zid (nažalost, ovo je maltene jedina fotka iz unutrašnjosti crkve koja je uspela – neka častiva sila je sprečila uspeh bar tuceta fotki sa drugim vitražima i krupnim planovima nekih zabavnih masonskih i horor detalja...), zatim tu je nekoliko detalja sa vršačkog groblja... i toliko za sad.
u II delu biće nešto drugo.
ps: kao i uvek: klikni na fotku da je vidiš veću.
Нема коментара:
Постави коментар