1001 FILM KOJI MORATE VIDETI PRE SMRTI, 8. deo

 idemo dalje kroz najbolju filmsku dekadu u istoriji civilizacije – sedamdesete! u ovom nastavku 1001. filmske noći (prema izboru stivena šnajdera, a ovde sa mojim komentarima) završavamo sa '70im u velikom stilu! u rasponu od samo 3 godine imamo čak ČETIRI vrhunska, čistokrvna remek-dela horora koja moraju da budu na svakoj top-10 listi tog žanra (vidi dole).

ovime, takođe, polagano dolazimo nadomak zašećerenih, zašarenjenih, spilbergerizovanih, reganizovanih, imbecilizovanih, infantilizovanih, retardiranih '80ih. srećom, i u njima se zalomio poneki dobar film, ali kompletan etitjud prema filmmejkingu je postao drugačiji, a ovi što su žarili i palili u 70im, postali su skrajnuti u 80im.

ranije nastavke ovog razlistavanja možete videti ako kliknete na kategoriju 1001 FILM

 

The Chant of Jimmie Blacksmith (1978)

= aboridžini itd. neka, fala.

Five Deadly Venoms (1978)

= karate klasik. čuči mi na lageru godinama. pogledaću nekad, kad mi ćune. šta ću kad ne volim džipsi filmove.

The Tree of Wooden Clogs (1978)

= The life inside a farm in Italy at the beginning of the century. Many poor country families live there...

JAO! upravo me zabole uvo.

The Deer Hunter (1978)

= 4-

odlično napravljen film, ali sa ideologijom blago rečeno sumnjivom, i hepi-endom praktično ogavnim. obnovio sam ga noćas i potpisujem utisak da je to jedna half-assed apologija 'na kvarno' amerike kao takve, čak i kad se ide na drugi kraj globusa da se ubijaju neki ljudi bezveze. napisaću zaseban rivju, ovih dana, možda.

Grease (1978)

= vido neke parčiće kad bio na tv za neku novu godinu pre 25 godina, i to mi je dovoljno za ceo život. ništa ne mrzim više nego filmove u kojima mladi i lepi ljudi iz čista mira kreću da pevaju dok oko njih svet grca u egzistencijalnom jadu i čemeru.

Days of Heaven (1978)

= malik, malik... uf, nateraću se na ovo, nekad. možda.

Dawn of the Dead (1978)

= 5-

remek-delo apokaliptičnog horora. neko vreme mi je bio omiljeni horor ikada, pa je onda malo skliznuo niz listu, ali još uvek je u top-10, ikada. evo mog rivjua.

Shaolin Master Killer (1978)

= možda. nekad. al ne obećavam. kara te, kara me... nije to za mene.

* Up in Smoke (1978)

= čik i čong: da, ovo će se pogledati. relativno uskoro.

Halloween (1978)

= 5

r.e.m.e.k. delo.

jednog od ovih dana ispevaću na blogu odu ovom filmu, a do tada, samo truizam koji, ako nekome nije OČIGLEDAN, nemamo o čemu da razgovaramo: naime, radi se o SAVRŠENOM filmu.

The Marriage of Maria Braun (1979)

= lost me at 'marriage'...

Real Life (1979)

= mnjah... šta znam. kratak je život...

My Brilliant Career (1979)

= 1) žena režirala;

2) zaplet: The heroine, Sybylla, a headstrong girl growing up in early 20th century Australia, has the opportunity of marriage to a wealthy young man whom she loves...

- need I say more?

Stalker (1979)

= 5

predivna vežba iz apokaliptičnog, bez/nadežnog ugođaja, donekle okrnjena patetično-melodramatičnim popovanjem i dertom na kraju (nadomak 'sobe') i tim kao optimističnim (?!) telekinetičkim krajem.

Alien (1979)

= 5

kosmička strava na kosmičkom brodu: nikad svemir nije delovao mračniji i crnji, a čovek manji i bespomoćniji. savršen na skoro svim zamislivim poljima.

Breaking Away (1979)

= A small-town teen obsessed with the Italian cycling team vies for the affections of a college girl.

wow! kako li sam samo ovo propustio do sada?!

ha ha. šalim se.

The Tin Drum (1979)

= 3

simpatično morbidnjikavo, ali predugačko i nekako nedovoljno involving.

All That Jazz (1979)

= 4-

ovo je zrelo za reprizu, ali pamtim ga kao jak film, mračan, i izuzetno odglumljen.

* Being There (1979)

= ovo je negde oko trojke, možda i malkice jače, al morao bih da obnovim.

Kramer vs. Kramer (1979)

= srcedrapateljna bljuzga.

Life of Brian (1979)

= 5

vrhunac mojti pajtona na filmu, a možda i šire: kvota dobrih, uspelih šala po minutu trajanja veća je nego igde, ne samo u njihovom opusu nego možda i u bilo kojoj drugoj komediji. nikad i nigde religija, vera, institucije, rulja, itd. nisu bili tako surovo, precizno, stručno, tačno u metu ismejani, i to na vrhunski duhovit i memorabilan način.

Apocalypse Now (1979)

= 5

redak slučaj filma koji bi bio isto tako dobar i da traje 3, i 4, i 5 sata.

možda je regularna bioskopska verzija kompaktnija, ali ja kao nezasita osoba (kad su u pitanju poslastice) još i više volim extended cut, sasve onim 'slepim crevom' na francuskoj farmi, itd. oću reći, ovo je tolko dobar film da je i ono što je iz njega bilo izbačena jače od većine celih tuđih filmova.

*The Jerk (1979)

= hm, ova komendija sa stivom martinom zvuči vredno pažnje. će se pogleda.

The Muppet Movie (1979)

= neka, fala.

* Manhattan (1979)

= treba da se ponovi, gledo sam ga premlad.

Mad Max (1979)

= 5-

retko opipljiv mrak, pretnja realnog nasilja, mega-paranoja, bezizlaznost, beznađe, jeziviji film od većine horora – čak je i katarza na kraju gorka, skrnava, ali ipak dobrodošla. baš baš žestok film, prva liga.

Nosferatu: Phantom Of The Night (1979)

= 4+

veličina ovog filma ogleda se i u tome što je hercog uspeo da se ne obruka u onome što bi za 99,8% drugih filmmejkera u samom startu bilo promašeno i idiotsko. zaista može da stane rame uz rame sa murnauom, iako nikad ne može da ima ni približan uticaj niti istorijski značaj. ipak, hercog zna kako se proizvodi prava, nepatvorena, duboka, trajna, nezaboravna, košmarna strava – i srce mi plače što to svoje znanje ne primenjuje češće i konzistentnije.

Ordinary People (1980)

= jebe mi se za obične ljude.

Atlantic City (1980)

= uh, ne znam bre. otvoren sam za ubeđivanje, ali nisam se baš nešto zaleteo prema ovom luju malu...

The Last Metro (1980)

= možda, nekad, ako dovoljno ostarim. inače me trifo ostavlja ladnim.

The Shining (1980)

= 5

retko jeziv i zlokoban film, duplo uspeliji u tome baš zato što je bacio kroz prozor kingovu linearnu, uzročno-posledičnu, napadno moralizatorsku naraciju, i zamenio je košmarom apsurda, crnog humora, groteske, iracionalnog, prividno normalnog i sjajnog a zapravo mračnog, grubog i nepojmljivog, razumski neobjašnjivog. kjubrik je kao malo ko imao prefektan osećaj za ritam i protok vremena, i jezovitost ovog filma umnogome zavisi od ingeniozno tajmirane dužine kadrova, isporuke u razgovorima i neprejebivo zlokobne, nekonvencionalne, avangardne muzike.

Star Wars: Episode V - The Empire Strikes Back (1980)

= 3+

ovo je jedini nastavak, od svih 6, koji mi je čak pomalo i prijao.

The Elephant Man (1980)

= 5

ovo mi je dugo bio jedan od najdražih filmova, još otkad sam ga prvi put video na tv beograd tamo negde u prvoj polovini 1980ih. užas telesne egzistencije (body horror at its best) + užas, to su drugi ljudi + užas 'civilizacije' i njene mašinerije = totalna bespomoćnost pred silama na koje ne možeš nikako uticati... vrhunska fotografija, maska, gluma...

** The Big Red One (1980)

= ovo bi valjalo pogledati, pre svega zbog fulera.

Loulou (1980)

= neka, fala.

Airplane! (1980)

= 4-

svakako najsmešnija parodija ikada. frankenstein junior je možda bolji film, ali nije smešniji.

Raging Bull (1980)

= 3

slike iz života jednog idiota odnosno kvaziljudskog ekvivalenta volovske polutke. izmiče mi skroz zašto se ovo smatra tako velikim i važnim filmom – jedno vreme je važio za najbolji američki IKADA. come ON! couldn't care less.