BERNISA je kratki igrani film (17 minuta) u režiji dinka tucakovića. dinko je sada direktor muzeja jugoslovenske (sic!) kinoteke, a u to vreme bio je urednik izdanja kultnog zbornika SVETLO U TAMI (priredili pajkić i jeličić) koji je ključno uticao na novu recepciju ŽANRA u srpskoj kritici. dinko je oduvek imao afinitet prema žanru, i kao kritičar, i kasnije kroz akcije u kinoteci, i šteta je što je njegov kratki film, prema čuvenoj poovoj priči 'BERENISA', ostao kao jedna fusnota i slepo crevo u ovoj kinematografiji, iako je postojala ideja da iz njega izraste omnibus gotskih horor priča po uzoru na kormanove.
podsećam da je to isto vreme, ista godina, u kojoj je kadija snimao svoje SVETO MESTO (za istog producenta, zorana otaševića). avaj, horori raspadajuće jugoslavije i 'ne u sukobu' srbije, sa svim ekonomskim i drugim užasima, ubili su šansu za ovu nesuđenu renesansu horora u srpskom filmu, koju su kadija i dinko mogli da izvedu, da su samo okolnosti omogućile da kadija SVETO MESTO prikaže u belom svetu, kao što je bilo planirano (a u najmanjem – neki festivalski život na žanrovskim festivalima, pa i poneku nagradu, MOGAO je da ima). takođe, da se našlo nešto malo para, i da su okolnosti dopustile, i od ovog dinkovog omnibusa je mogao da ispadne vredan film. možda u nekom paralelnom univerzumu, u kome dragana maksimovića, koji ovde igra poovskog ukletnika, nisu ubili obesni skinhedi ili već tako neka neonacističko-rasistička stoka...
ovako kako jeste, BERNISA je tek jedan opskurni kratki film za koji malo ko zna, koji nije dostupan na netu, i koji se tek ponekad prikaže u kinoteci (da, sniman je na filmskoj traci, i po svemu izgleda kao respektabilan low-budget gothic). u svom sadašnjem obliku to je jedna simpatična stilska vežba, nešto između omaža pou i kormanu i pokazne vežbe (evo šta možemo od štapa i kanapa, a da opet izgleda svetski).
iz svoje arhive obznanjujem najavu ovog filma iz tadašnjih TV NOVOSTI (1990). klikni na sliku da vidiš čitko:
