FANTASTIC ZAGREB 2012: Gulovi, zombiji, apokalipse, stripovi...

 Glavni, ili barem oficijelni povod da Aca Radivojević i ja boravimo i na ovogodišnjem FANTASTIC ZAGREBU bilo je učešće na dva panela. Evo kratkog izveštaja o njima kao i o jednom predavanju...

 

Panel diskusija / 3.7. (utorak) / 17-18.30h

ZOMBIJI

Tko su zombiji i odakle fascinacija konceptom živih mrtvaca? Mali vodič kroz povijest ‘undeada’.

Moderator: Vanja Vascarac (ko-direktor programa Fantastic Zagreb Film Festivala, Hrv)

Sudionici: Dejan Ognjanović Ghoul (kritičar/teoretičar, Srb), Kristijan Milić (redatelj, Hrv), Ana Rajner (antropologinja, Hrv)

Kad ti je nadimak Ghoul, sasvim je logično da učestvuješ na panelu o zombijima. Čuj, "učestvuješ"! Iako ja nisam od tih što se otimaju za mikrofon, u ovom konkretnom slučaju moderator, a vala i učesnici, najčešće su ga meni prepuštali. Pošto sam se ja već više puta javno oglašavao, a i pisao o fenomenu zombija (ponešto od toga imate i ovde na blogu), nisam našao za shodno da nosim diktafon sa sobom.

U retrospektu, možda je trebalo: bila je to sasvim fina, zabavna i poučna govorancija, održana pred nekih 15-ak posetilaca, što je – ako se ima na umu koliko je i kako bila najavljivana ova tribina – sasvim OK. U svakom slučaju, u publici nisu bili samo "laici" nego i nekoliko eksperata za ovo i ONO (Velja Žuti Titl Grgić, Aleksandar SF Apokalipsa Žiljak, te predstavnici nekih žanrovskih foruma, reditelji itd).

Moderator je insistirao da sazna ZAŠTO su zombiji IN baš sada, šta je izazvalo to da SADA budu u centru ne samo žanr-geta nego i mejnstrima. Ja sam, ukratko, ukazao na fundamentalni prevrat koji je u poimanju i značenju zombija doneo Romero sa svojom NOĆI... (1968), i suštinu tog prevrata sveo na dva, po meni, ključna momenta odnosno inovacije koje su od tupih teturavih radnika na plantažama i u rudnicima, kakve smo imali u hororima do tada, napravile jednu od nezaobilaznih pošasti savremenog horora. 

Te dve novine jesu: 1) APOKALIPSA, odnosno povezivanje zombija sa epidemijom globalnih razmera koja se nezaustavljivo širi i uništava svet kakav poznajemo; i 2) KANIBALIZAM, odnosno ideja da se zombiji hrane ljudskim mesom, što ikonografski uvodi niz upečatljivih scena body horrora (čerečenje, creva, šikljanje krvi...), a konotativno se povezuje sa motivima otuđenja i obezljuđenja, kroz stalne situacije međuljudskog gloženja, koji se međusobno, metaforički, "proždiru" i tako postaju gori od samih zombija. 

Naravno, tome dodati očigledan pomak u tome da je Romero sve to prebacio sa dalekih ostrva obavijenih maglom, sa plantaža i egzotičnih lokacija – u naš komšiluk, u savremeno doba, u urbane lokacije i među ljude poput nas...

Antropologinja Ana Rajner je kazala ponešto o mitologiji zombija sa Haitija, dakle – o izvornim zombijima, a kasnije se uključila i sa opaskama o video-igrama koje su takođe značajno uticale na prelazak zombija iz žanr-geta u mejnstrim i svakodnevicu onih koji nisu nužno fanovi horora. 

Kristijan Milić, reditelj (ŽIVI I MRTVI), uneo je nešto sočnosti i zajebancije u opšti ton svojim komentarima o savremenom hororu uopšte, i mestu zombija među njima. Prilično se dobro snašao u tome, budući da je uskočio u poslednji čas kao zamena za ranije najavljenog pa iznenada nedostupnog kolegu, Nevija Marasovića.

Predavanje / 4.7. (srijeda) / 17 - 18.30h

SUDNJI DAN

Ploveći mirnom 2012. Aleksandar Žiljak vodi nas na putovanje kroz povijest koncepta Sudnjeg dana, redefinirajući što taj pojam znači danas. Ali zašto je baš 21.12.2012. Sudnji dan?

Predavač: Aleksandar Žiljak (pisac/urednik/kritičar/ilustrator, Hrv)

Žiljka se možda sećate kao nosioca jedne od najviših ocena u mom osvrtu na Skrobonjinu antologiju o APOKALIPSI. I o njegovom predavanju imam, pretežno, reči hvale.

Bilo je to dobro spremljeno, jasno i pregledno izlaganje obimnog – možda i preobimnog – materijala, oživljeno slajdovima sa video-bima, koji su nas podsećali na postere i kadrove poznatih SF filmova relevantnih za temu.

Apokalipsa je bila shvaćena široko – od prirodnih nesreća (katastrofe) pa preko atomskog razaranja, epidemija i sl. pa sve do osvajača iz svemira. Imajući u vidu predavačev zadrti SF slant, donekle je razumljivo da ga nisu zanimale horor-apokalipse (npr. zombiji, ili pak lavkraftovski Doomsday, kad zvezde budu tamo gde treba...).

Taj njegov slant se samo u par navrata odrazio kroz neke omaške: najkrupnija od njih, kada je izjavio da su film WINGED SERPENT režirala braća Koen na samom početku svoje karijere! Srećom, ja sam se zatekao u publici da ga smesta ispravim i kažem mu da Larry Cohen nije baš ni u kakvom srodstvu s braćom Coen. 

Pitanje je, takođe, da li je predavač uopšte gledao taj film, budući da ga je olako otpisao kao "trešinu", što je prestrogo i netačno. Malo kasnije ga je neko drugi iz publiku uhvatio u tome da nije gledao još jedan film o kome je govorio, pa je napravio omašku vezanu za završetak Emerihovog 2012.

Njegov mogući anti-horror slant bio je očit i u neshvatljivom totalnom ignorisanju apokaliptičnosti koja prožima veliku većinu najboljih filmova Džona Karpentera (ESCAPE FROM NY / LA, PRINCE OF DARKNESS, IN THE MOUTH OF MADNESS... u izvesnom smislu i THEY LIVE) a o THINGU je, istina, kazao da je možda najbolji rimejk ičega, igde, ikada, ali to nije elaborirao.

Sve u svemu, bilo je to više nego dobro protrčavanje kroz neke od glavnih oblika uništenja ove planete ili njenog radikalnog menjanja, osvajanja i sl. Predavač Žiljak, inače, svojom fizionomijom ali i energičnim izlaganjem, gestikulacijom i napadnim pokušajima humora, prilično podseća na Slavuja Žižeka, samo što se ne znoji toliko, ne vrska i ne deluje ni približno toliko neurotično.

Panel diskusija / 5.7. (četvrtak) / 17-18.30h 

FILM I STRIP EKRANIZACIJE

Film i strip imaju posebnu vezu na granici ljubavi i mržnje. Sličnosti između dva medija i odnos stripa i filma u Japanu, SAD-u i Francuskoj, te kratka povijest ove turbulentne suradnje, teme su panela. Vjerujemo žestokog!

Moderator: Vjeran Kovljanić (Filmonaut, Hrv)

Sudionici: Velimir Grgić (kritičar, Hrv), Aleksandar Radivojević (scenarist, Srb), Jurica Starešinić (autor stripa, Hrv), Matko Vladanović (autor stripa, Hrv)

I ovo izlaganje je proteklo u apokaliptičnoj intonaciji, kroz vajkanje nad novijih superherojskim adaptacijama koje imaju sve manje filmskog u sebi, i svode se na ilustrovanje sličica koje fanovi očekuju da vide, kao i na prevlast CGI-ja nad bilo kakvom suvislom i ljudskom umu prikladnom pričom i likovima.

Ovde je Aleksandar Radivojević manje-više dominirao, objašnjavajući preokret koji su britanski autori (Moore, Morrison, Gaiman...) izveli u 1980-im kroz preispitavnje stripske tradicije i mitologije i ideologije, a naročito kroz uvođenje "mračnijih sadržaja", i kroz svež, slojevit tretman ANTI-HEROJA. Nasuprot tome, kazao je on, tužno je i pomalo nakaradno, da danas, par decenija kasnije, vidimo povratak stripova i strip-adaptacija u svoju "naivnu" fazu, sa nesumnjivim dobričinama protiv manje-više crnih zlikovaca, bez senki sivog koje su bile tako potentne u svim tim Mračnim Vitezovima, Sendmenima, Vočmenima, Pričerima i Helblejzerima, a uglavnom su izgubljene na putu do platna (i tinejžerskih džepova).

Velimir Grgić je tome odlično parirao svojim uvidima u fakte, brojke i statistiku, ali i odličnim poznavanjem situacije u Japanu, o čijim mangama je ponajviše govorio, maltene insajderski.

Ostali učesnici su pokušali da objasne zašto Evropa nije uspela da napravi veći biznis od filmova po svojim stripovima (s izuzetkom onih negledljivih ASTERIKSA), ali za moj groš u tome nisu uspeli. Recimo, izjava jednog od učesnika da "Francuska nema filmsku industriju" mi je naročito zaškripala kao pogrešna...

Ja sam bio tu da malo zatalasam stvari, pa sam pitao o postojećim ekranizacijama Bonelijevih junaka (turski Zagor i Komandant Mark, italijanski Teks itd), kao i o tome kako Aca R. zamišlja dobru ekranizaciju ZAGORA, budući da je veliki fan ovog lika i njegovih hororičnih potencijala.

I na ovoj tribini, kao i na predavanju, bilo je nekih 15-ak ljudi, dakle standardna ekipa, ali očito zainteresovana i živahna. U sve tri prilike bilo je pitanja i komentara iz publike, među kojima su, recimo, obavezna bile i, ovvvvaj, na primer, recimo, pitanja dopisnika, na primer, glasila srpske manjine u, ovaj, Hrvatskoj koji je, recimo, postavljao uglavnom, recimo, suvisla pitanja, ali je, recimo, svojim napadnim poštapalicama, recimo, na primer, pomalo i delovao napornije nego što je, recimo, morao.

Sve u svemu, bile su to fine govorancije, uživanje za slušati i učestvovati. Nadam se da će se sa sličnim stvarima nastaviti i dogodine, ako ta godina – i festival u njoj – osvanu!