Već
sam ovde na blogu pohvalio Barona kao moje najveće otkrovenje u modernom (pisanom)
hororu u poslednjih 5-6 godina, i prikazao njegovu prvu zbirku priča, THE
IMAGO SEQUENCE. Kao što sam još tom prilikom obećao, evo i osvrta na
njegovu narednu (dakle, noviju) zbirku, iz pretprošle godine. Da se ne
ponavljam, u prethodnom prikazu već sam istakao Baronove glavne kvalitete, a
oni se ovde takođe ispoljavaju, i to još ujednačenije, tako da ovde nema
nijedne osrednje, a kamoli slabe priče. Evo čega ima u zbirci pod naslovom
OCCULTATION.
The Forest = 8+
Još
jedna (odlična) novela o bizarnim "naučnim" eksperimentima na jednoj
izolovanoj farmi – čudno reorganizovano tlo (kao u Lavkraftovoj "Boji
izvan ovog svemira"), mnogo buba i satelitski tanjiri okrenuti prema –
tlu. Komunikacija sa pra-inteligencijom. Smrt i preporađanje... Pored odlične
jezive atmosfere bliskosti onostranog, ono što naročito pleni u ovoj noveli
jeste sposobnost da se na vrlo sabijenom prostoru od jedva 30 strana (malo
većeg formata) izgradi niz profilisanih likova i njihovih odnosa i slojevitih
predistorija – uspelije i življe nego u mnogim romanima koji na takve pokušaje
potroše 300 strana, uzalud. Za moj ukus jedino smeta pomalo opskurni završetak
– odnosno, ne toliko to što se desilo, koliko zakonitosti delovanja sila koje
su tu na delu i poenta "komunikacije" sa njima.
Occultation = 7-
Bračni par
naduvan i polupijan u usamljenom motelu usred pustinje: da li tripuju ili se
svet zaista raspada oko njih? Možda ćete
se naježiti, a možda ćete slegnuti ramenima i reći "Pijane budale"
dok oni pokušavaju da razluče da li stvarno nešto nalik kojotu zavija napolju,
da li se čudna mrlja na plafonu zaista širi, da li je čudna "Biblija"
na noćnom ormariću zapravo nekakav drevni grimoar, da li se preistorijska bića
zaista šunjaju po parkingu...
The Lagerstatte = 8
Žena pokušava
da se nosi sa nedavnom pogibijom muža i sina u nesreći (srušio im se privatni
aviončić). Ne ide joj lako. Nađe se zaglavljena u praznini između melanholije i
košmara gde više ne zna da li joj se raspada psiha ili ceo svet (što na isto
izađe). "There are some things you cannot take back. Shake hands with an
ineffable enigma and it knows you. It has you, if it wants." Kad se
pridruži grupi za ispomoć suicidalnim ženama, sazna za slučajeve srodnih
sapatnica koje su iščezle pod misterioznim okolnostima, kao da su ih njihovi
mrtvi voljeni odvukli tamo gde su sada. Za njima "ostali samo
dugmići"... Odlično, proživljeno i potresno prikazan osećaj gubitka,
nezalečenih i nezalečivih duševnih rana
i mentalne konfuzije i praznine koja ostaje iza takve nesreće. Tiha, pretežno
psihološka strava...
Mysterium Tremendum = 9+
Najduža i
najbolja novela u zbirci. Dva gej para idu u planine na kampovanje. U potrazi
za tajanstvenim dolmenom vođeni su slučajno nabavljenim, skoro-okultnim
raskupusanim vodičem za tajanstvena mesta izvan svih utabanih staza... Baron je
najbolji kad opisuje mistično-zlokobni aspekt prirode, divljine daleko od civilizacije,
i po tome je sasvim u rangu majstora kakvi su Machen i Blackwood at their best.
Ovima bih pridružio i non-horror majstora, Jacka Londona, kome Barron povremeno
takođe prilazi na puškomet, ne samo po ambijentima zastrašujuće neljudske
pustoši, nego i po mužjačinama (lovci, drvoseče, ratnici, plejboji,
detektivi...) kao protagonistima. Takođe, za razliku od pristupa "možda
jeste – možda nije, a i ako jeste – ko zna šta je" u nekim pričama, junaci
ovde na kraju svog putešestvija naiđu na nešto sasvim konkretno, opipljivo a
time ništa manje zastrašujuće. Činjenica da to nešto ima pipke nikako ne može da škodi! Vrhunski horor sa odlično
prikazanim likovima, ambijentom i perfektnom atmosferom.
Šteta što se i
ovde može naći ne baš dubok research vezan za situaciju u ovdašnjem regionu.
Glavni junak je bio stacioniran u "Jugoslaviji" posle sranja na Kosovu – iako se zemlja u to vreme odavno nije
zvala Jugoslavija. Još gore, on pominje nekakve izbeglice iz granatiranih sela
– pa čak i legende o Baba Jagi povezuje sa ovim krajevima, iako su one
endemične nešto istočnije, bliže Rusiji, i ja zaista nisam čuo da su autohtone
priče o njoj prisutne među narodima ovih krajeva. Istina, ovo su detalji bez
većeg uticaja na srž zapleta, pa su tim nepotrebniji.
Catch Hell = 8
Posle tragične
smrti deteta, bračni par dolazi na odmor u starostavni hotel daleko od sveta, u
planinama i šumama severozapadne Amerike. To je mesto gde vlada Crni čovek iz
šume (znan i kao Đavo). Suprug se u prošlosti baktao magijom a nije mu strano
ni "pozajmiti" antikvitete do kojih dođe tokom svojih putovanja širom
sveta ("travel writing"). Supruga je opsednuta time da ponovo rodi.
Možda će tako i biti. Uz malu pomoć Crnog čoveka. Inače, u ovoj priči začeta je
lokacija (Black Ram Lodge) i širi kontekst kome se Baron vratio u priči
"Blackwood's Baby", a najavio je da će i dalje širiti sagu o
velikoposedničkoj crnomagijskoj familiji i njihovom igranju sa okultnim silama
(uvezenim, putem paganskih artefakata, iz Evrope).
Strappado = 6
Odličan
set-up, prilično slab, antiklimaktičan pay-off. Dekadentni bogatuni na dalekom
Istoku željni su zabranjene, perverzne zabave – ali dobiju više nego što su se
nadali za trzanje svojih iznurenih, otupelih nerava... Masovni snuff je ime igre, ali to verovatno
zvuči zabavnije nego što je u priči upriličeno. Odlična preteća tuđinska
atmosfera ipak ovu priču izbacuje malo iznad proseka.
The Broadsword = 9
E,
ovo je već jedna od najboljih Baronovih novela! Deluje pomalo kao nastavak
legendarne, genijalne "Children of the Kingdom" T.E.D. Klajna i
govori o starijem čoveku koji stanuje u prastarom hotelu Broadsword, gde mu se čini da kroz zidove i instalacije, odnekud iz
dubina, čuje glasove nekih ne baš sasvim ljudskih stanovnika. A onda neko/nešto
usred noći zove njegovog sina, sa telefona iz hotela dok ovaj noći kod
prijateljice, i šapuće mu jezive koještarije... Vrhunska kosmička strava u
atmosferičnom urbanom okruženju.
--30-- = 8
Opet
divljina. Pustinja. I u njoj dvoje ljudi, bivši ljubavnici, sad raskantani, ali
zajedno u misiji osmatranja puste oblasti u kojoj je pre par decenija delovala
Familija (očigledno po uzoru na Mensonovu, samo mnogo satanističkija) – a za
sobom je ostavila masovni zločin, brojne neiskopane leševe i tragove
natprirodnog dejstva. Insekti se čudno ponašaju. Nečiji šapat krišom doziva.
Kamere postavljene okolo beleže šta ne treba, ne beleže šta treba. Javljaju se
otisci stopala tamo gde nikakvih ljudi nema ni iza sedam brda... Tretman
kontrakulturnih grupa je previše konvencionalan (Satanisti!) a završetak
previše otvoren/nedorečen (samo zbog njega ocena nije veća). Ipak, kao i uvek
kad opisuje divljinu i potpuno ne-ljudsku Prirodu, Baron je besprekoran,
atmosfera je genijalna, a prilično pomaže intrigantna drama između dvoje vrlo
vickastih protagonista, puna memorabilnih ciničnih replika.
Six Six Six = 7-
Selidba
u porodični dom na ivici šume – zaostavština uvrnute familije čiji je
patrijarh, izgleda, bio Satanista – ne baš mudra ideja da se isproba
fantazmagorični "čarobni fenjer" (prototip filma) sa pokretnim
slikama pod naslovom "Lepers of the Black Wood" – rastakanje
stvarnosti – mrtvi su živi... Simpatično i podsticajno u svojoj nedorečenosti
koja je delom efikasno zlokobna, delom frustrirajuća.
Sve u
svemu, OCCULTATION je još jedna must
have knjiga za svakoga koga današnji horor bar malo zanima.
U
međuvremenu sam pročitao još dve najnovije Baronove novele u kasnije izašlim
antologijama.
The Men from
Porlock = 8+
(iz antologije THE BOOK OF CTHULHU, ed. by Ross E.
Lockhart)
Smeštena među drvoseče u nekoj žešćoj vukojebini. Gazda pošalje
grupicu njih u lov da nahvataju malo dobre divljači za uglednog gosta koji se
očekuje. Međutim, prilično brzo oni naiđu na čudne stvorove koji žive u
ogromnom drveću – i u pećinama kraj obližnjeg sela za koje niko nije znao.
Njegovi sasvim izolovani stanovnici služe vrlo mračnim silama... Ovo je
prilično uspeo spoj atmosferične strave sa možda malkice preteranom akcijom: u
sukobu sa meštanima tog sela nastane takav krvopljus i pirotehnika da to
malkice odskoči od dotadašnjeg hororealističnog ugođaja.
Evo jedne od košmarnijih deonica:
"He dreamt of falling through the mountain, through the entire
Earth, and into the sky, accelerating like a bullet until the light of the sun
dwindled to a pinprick. He crashed through the icy, blood-black surface of a
strange moon and drifted weightless in its hollow core. The cavern was rank and
humid and dark as pitch. He floated over crags and canyons and forests of
clabbered flesh and fungus, his body carried upon the updrafts of a warm,
gelatinous sea. At the center of this sea a mountain range shuddered and
stirred. The colossus writhed and uncoiled with satanic majesty, aroused by the
whine of flea wings. It whispered to him."
Blackwood's Baby = 9
(iz antologije GHOSTS BY
GASLIGHT: STORIES OF STEAMPUNK AND SUPERNATURAL SUSPENSE, edited by Jack
Dann and Nick Gevers)
Sličan ambijent – drevna, mistična
šuma u američkom bespuću – ali ovog puta je vreme otprilike u 1920-im, a junaci
nisu sirove drvoseče nego uglađeni bogatuni koji su došli u lov. Njihova glavna
meta je džinovski (legendarni) jelen iz naslova, bar duplo veći od bilo kog
normalnog, i mistično povezan sa pričama o mračnim aktivnostima veleposedničke
familije koja, pored ostalog "poseduje" i tu šumu. To je ista ona
familija iz priče "Catch Hell", a u šumi se, takođe kao i tamo,
skrivaju paganski (?) kipovi uvezeni iz Evrope (kad već Amerika nema tu vrstu
niti tu dubinu prošlosti za horror a la Machen, pa mora da uvozi artefakte s
druge strane okeana). Super je to, prilazi na momente vrlo blizu učinku
Blackwoodove novele "Wendigo", ali je, naravno ne doseže, zbog
previše pulpe i popularne akcije a ne baš toliko atmosferičnih deonica.
Evo finog odlomka:
"Fresh
blood is best, the statue said, although it was Luke Honey’s mouth that opened
and made the words. Baby blood, boy child blood. Rich red sweet rare boy blood.
What, little man, what could you offer the lord of the dark? What, you feeble
fly? His jaw contorted, manipulated by invisible fingers. His tongue writhed at
the bidding of the Other. A choir of corrupt angels sang from the darkness all
around—a song sweet and repellent and old as Milton’s pit and its inhabitants.
Sulfurous red light illuminated the fog and impossible shapes danced and
capered as if beamed from the lens of a magic lantern."
Zapravo, ako bih nešto zamerio
Baronu, uopšteno a ne samo u ovoj priči, to je što svoje autentično mitske i
metafizičke koncepte strave kosmičkih razmera ume donekle da devalvira sa
previše feelgood akcije, pucnjave, borbe, tuče, pesničenja, krvoprolića i
sličnih katarzičnih radnji – tako da, uprkos mračnim krajevima, finalni učinak
ipak nije tako odjekujuće opsesivno uklet i sumoran i dubok kao kad to rade
Machen, Blackwood i Lovecraft at their best, nego je bliži, recimo, onome što u
stripu radi Mignola i prosto me čudi da za sada još nije napisao nijednu priču
o Hellboyu...
Ali blizu je – vrlo blizu
gorepomenutim majstorima horora, najbliže od ijednog savremenog pisca, i zato
Barona treba pratiti i čitati ga gde god ga vidite.
Baš jutros mi je stigao promo
primerak njegovog prvog romana, THE CRONING (zvanično izlazi 8. maja). O njemu
ću prikaz pisati za RUE MORGUE, ali svoj osvrt ću na srpskom okačiti i ovde.
Stay scared... Hoću reći: stay tuned!