ZAVODNIK

петак, 30. март 2012.

THE IMAGO SEQUENCE - Laird Barron

The Imago Sequence
Laird Barron
Night Shade Books
San Francisco
2009

Lerd Baron je moje najveće otkrovenje među modernim piscima horora još od Brajana Hodža (Brian Hodge) pre skoro 10 godina! Zaista ima skoro puna decenija da nisam naišao na novog prvorazrednog pisca savremene strave i užasa čije je SVAKO delo vredno moje intenzivne pažnje. Njegov relativno skroman opus za sada staje u dve zbirke priča (koje sam obe pročitao) a za par meseci izlazi njegov prvi roman THE CRONING koji s nestrpljenjem iščekujem. Za početak, osvrnuću se na njegovu prvu zbirku, THE IMAGO SEQUENCE, a uskoro ću reći ponešto i o drugoj (OCCULTATION).
Glavni Baronovi kvaliteti jesu sledeći:
1) Čitak i pitak stil, što NE znači prostotu i jednostavnost besteselerske ispraznosti i površnosti, već sposobnost da piše sočno i živopisno jezikom koji nije opterećen nakaznim i napadnim metaforama i eksplodirajućim poređenjima koja unižavaju mnoge američanske žanrovske "pisce" i njihove srpske oponašaoce.
2) Izrazito vizuelna mašta.
 Baron ima sposobnost gotovo filmičnih opisa scena i dešavanja, kao i umeće građenja nezaboravnih set-pisova. Šteta je što današnji kvazi-režiseri kvazi-horora svoju kvazi-inspiraciju crpu iz video-igrica, već-recikliranih-C-filmova i popularnih (izlizanih) trendova kao što su found footage, torture porn, grindhouse trash, urbanoia (građančiće karaju inbred-mutant-psiho seljoberi po vukojebinama), zombi-apokalipsa i slične otrcane budalaštine. Kad bi neko od tih idiota uopšte čitao KNJIGE, u pričama Lerda Barona našao bi savršene predloške za neke originalne nove i stvarno jezive horore! Čitanje njegovih priča (i pripovedaka, na granici novele) pružilo mi je količinu i vrstu uživanja koje mi današnji horor filmovi daju sve ređe, a i tad na kašičicu, nikad ovako izdašno.
3) Ubedljivi i zanimljivi likovi
Moram priznati da mene 99% savremenih pisaca horora na engleskom ne uspeva da zainteresuje za likove o kojima pišu, i da mi u tome sveopšta banalizacija karaktera, motivacije, okruženja, ideja i svega ostalog naročito smeta za bilo kakvo uživljavanje i brigu za kretene o kojima se pretežno piše. Sad, Baron ne piše nužno o vrsti ljudi koji bi meni bili zanimljivi per se, ali bez obzira da li su mu junaci neki autsajderi ili "žestoki momci" sa bračnim i životnim brigama, on uspeva da ih približi i predstavi na takav način da me za njih i njihove konkretne probleme zainteresuje. Užasno redak talenat!
4) Izvanredan osećaj za MESTO
Da, narode: u dobrom hororu, lokacija je ravnopravan junak, a nekad i primarni. To su znali (i primenjivali) svi veliki majstori strave. Baron je odrastao na Aljasci, lunjao je po Americi, i ima vanredan osećaj da opiše memorabilna usamljena i zlokobna mesta – ali, takođe, da jak efekat izmeštenosti i očuđenja postigne i sa lokacijama usred urbanog pakla.
5) Solidan spoj tradicionalnog i originalnog
Neću reći da je Baron otkrio toplu vodu i počeo da piše horor koji ne liči ni na šta dosad viđeno – to NE treba više očekivati ni od koga! – ali ću reći da je njegov tretman lavkraftovskih tema u modernom okruženju izvanredno ubedljiv, promišljen i pametan. Malo ko je sa ovom doslednošću, iz priče u priču, stalno, bez većih padova ili promašaja, uspevao da pruži istinski modernu lavkraftijanu tako da ona zvuči relevantno i sveže.
6) Kosmička strava
Naravno. Baron ima smisao za misteriozno i MISTIČNO, tu su neki vrlo nadahnuti BODY HORROR koncepti, a iza svega toga, kao i kod Lavkrafta – stoji suštinski crni, nesaznatljivi, neljudski i anti-ljudski, anti-razumski svemir iracionalnog, nepredvidivog i košmarnog.
Evo kako sve to konkretno izgleda u sadržaju njegove prve zbirke, THE IMAGO SEQUENCE (Winner of the 2008 Shirley Jackson Award for Best Collection), sa mojim ocenama (1-10) uz svaki naslov.

* Old Virginia = 10
            Na povučenoj farmi grupa vladinih naučnika proučava misterioznu babu – koja nije to što izgleda, a njene tajanstvene moći mogu postati oružje. Glavni junak je penzionisani CIA specijalac koji sa svojim vojničinama treba da ih obezbeđuje. Neke sile su oko njih, nešto im onesposobi vozila, ekspedicija poslata u okolinu ne vraća se, a baba… baba je jedna zajebana baba-jaga, i samo toliko ću reći. Sjajna atmosfera misterije i zlokobnog prisustva na ivici opipljivog.

* Shiva, Open Your Eye = 7
            Naracija iz ugla drevnog entiteta (pod ljudskom maskom) na čiju zabačenu farmu dolazi lik koji istražuje njegove zločine, misleći da se radi o običnom serijskom ubici. Kratkotrajna igra mačora i miša. Završetak je pomalo opskurna tirada o tome da je naš narator – Mouth of God

* Procession of the Black Sloth = 7+
            Odličan osećaj za mesto – ovde: Hong Kong – gde se, postepeno, razotkriva mračna pozadina između još jedne zlokobne matrone, njenog kovena čudnih ženetina i njihove ponoćne procesije. Istraživač mahinacija u jednoj kompaniji na kraju završi u vrlo osobenom (i ličnom) Paklu, Chinese style.

* Bulldozer = 6+
            Uprkos (metaforičnom) naslovu, ova je smeštena u vreme Divljeg Zapada: Pinkertonov agent traga za serijskim ubicom koji je pobegao iz cirkusa noseći sa sobom nekakav grimoar. Ispostavlja se da je taj lik obožavalac Belfagora, hermafroditskog demona (MotherFather) kome udovoljava gadnim sakaćenjima i koprolagnijskim ritualima (srpski rečeno: occult SHIT)!

* Proboscis = 7-
            Lovci na ucene uhvate i isporuče "serijskog ubicu" koji je nešto mnogo više i neljudskije od toga. On pobegne iz zatvora i krene za njima… Odlična atmosfera, pomalo zbunujući in medias res zaplet u kome treba više stranica da se pohvata ko tu koga zašto i za čije babe zdravlje, ali ipak intrigantno i sa upečatljivo pretećom atmosferom američke duboke provincije. Opskurni otvoreni kraj.

* Hallucigenia = 10
            Bogataš i njegova žena zalutaju i auto im se pokvari blizu napuštenog ambara. Tu ih napadne NEŠTO: kad se naš junak probudi u bolnici, žena mu je na aparatima, gadno unakažena i jedva živa, sa nezalečivom rupom u lobanji, a on se seća vrlo malo toga, sem da je nekakav veliki entitet čučao ispod krova ambara, a da je ispod njega bilo nešto nalik improvizovanom žrtvenom oltaru… On unajmi čoveka da pročačka lokaciju, i otkrije da to mesto već dugo vremena ima loš vajb oko sebe, sa familijom degenerika kao iz "Daničkog užasa". Plus, izgleda da je njegova žena na neki način "zaražena" tom Drugošću koju su degeniji na toj farmi prizvali…
            Vrlo proživljen, živopisan opis staranja o voljenoj osobi koja je sada svedena na jedva-funkcionalno ubrzano-truleće meso koje sve više smrdi i pretvara se u nešto sve tuđinskije. Bliska Apokalipsa nagoveštena na kraju.

* Parallax = 6+
            Kolaž isečaka intervjua, dokumentaraca, audio-izjava i naracije lika koji je, kako izgleda, serijski ubica žena sa satanističkom motivacijom… Na kraju se okrenu uloge, i umesto njegove nestale žene, nestao je on. Kako? Otkud? Šta? Wtf?

* The Royal Zoo is Closed = 3
            Iritirajuće uninvolving ispripovedano NEŠTO što niti sam shvatio niti me je zainteresovalo dovoljno da se pomučim: već samo čitanje me je previše smorilo. Navodno se radi o ovome: A young professional develops a sense of emotional paresthesia about his life and the world around him as he tries to understand why. Mene, očito, nije uvukao u tu svoju paresteziju, niti me je zanimalo njegovo WHY – što je za Barona vrlo retko!

* The Imago Sequence = 10-
            Postoji serija od tri velike fotografije koje, iz različitih uglova, prikazuju jednu mračnu pećinu, i nešto naizgled živo u njoj. Niko nije video sve tri na jednom mestu. Gledanje samo jedne već po sebi izaziva čudne košmare. Ko vidi dve – poludi. A sve tri? Misterija. Istraga. Razgovori sa vlasnikom galerije i partnerkom nestalog fotografa otkrivaju mračnu, okultnu zaleđinu. Sve, naravno, vodi u pećinu, u susret naživo. Kosmička strava, big style.

            Za razliku od Lavkraftovih autsajdera i Ligotijevih autista, Baronovi junaci su pretežno žestoki momci – ekstrovertni, užljebljeni u Samsaru i Pacovsku Trku što se "stvarnim životom" zovu, i postoji žestok NOIR vajb oko većine njih. Ove priče hvataju ih u trenutku kada počinju da ispadaju iz žljeba, i kada susret sa Tuđinskim bude katalizator, ali u nekim slučajevima samo poslednji indikator, njihovih u tom trenutku već aktuelnih ličnih Paklova. U svakom slučaju, oni se trzaju i bore mnogo žešće nego junaci HPL-a i Ligotija, mada sa sličnom vajdom od toga.
            Od stvari koje nekoga možda mogu iritirati u pojedinim pričama najupadljivija je sklonost ka opskurantizmu i dvosmislenosti, koji su okej onda kada su u pažljivo doziranim količinama, ali ne valjaju kada se s njima pretera. U redu je da ZNAČENJE bude opskurno, ali nije baš mudro kada je opskuran sam zaplet, odnosno – šta se dođavola uopšte desilo!
            Od stvari koje će smetati samo meni i nikome drugome, ističem dve:
            1) Iako se Baron često dotiče okultizma, satanizma i srodnih oblasti, nemam utisak da je naročito duboko i daleko odmakao u njima; research mu je tanak i (meni barem) često na ivici PULP zajebancije (koja je sasvim na mestu u npr. HELLBOY stripovima, ali ne baš u pričama koje pretenduju na ozbiljne psihološke i idejne dimenzije). Potežu se tu i Krouli i Menson i još neka bratija, ali sve je na nivou pop-kulture, odnosno refleksija njihove "fame" nekritički preuzete iz stripova i TV serija.
            2) U ove dve zbirke omaklo mu se nekoliko ne baš pametnih niti pronicljivih opaski na račun Srbije i Balkana, iz kojih se vidi da i o nama "zna" samo nešto najpovršnije što je načuo na vestima.
"War criminals from Bosnia are apprehended in Peru" (str. 28, SHIVA…) Koješta, otkud oni u Peruu? Šta će Srbi (jer samo oni su ratni zločinci, tako je reko CNN a potvrdio FOX!) u jebenom Peruu?
            Opisujući kosmatog srpskog kriminalca u Hong Kongu (!), kaže: "a Balkan gangster prince at least a decade too old to dress as he did. Manny Poe, Manicevic Poe, something similar." (str. 44, SLOTH) Jeste, balkanski "investment banker" u HK-u, sa Poovim prezimenom… LOL.
            Da sumiram: Baron nije baš prva liga u najvišem književnom smislu, a i idejno je povremeno sumnjiv, sa mestimičnim iskliznućima ili nedovoljno promišljenim implikacijama svoje lavkraftijane, tako da ne bih rekao da – za sada! – ugrožava status Ligotija kao najboljeg živog pisca horora (posmatrano in toto). Međutim, onda kad je odličan – a to biva sve češće – Baron pruža zaista odličan, prvoligaški originalni horor, sasvim u rangu modernih majstora kakvi su Brajan Hodž, Daglas Kleg i T.E.D Klajn, što će reći da svakako zauzima poziciju u top-5 današnjih horor Anglo-Amera i zato ima moj nepodeljeni užareni Pečat!
            Uskoro ću napisati koju i o zbirci OCCULTATION.

5 коментара:

coa је рекао...

ghoul jesi uspio "na papiru" nabaviti Grimscribe,Songs of a Dead Dreamer ili Noctuary,nevazno od novih ili starih edicija ?

Dejan Ognjanovic је рекао...

priče iz sve 3 pomenute zbirke imam u okviru NIGHTMARE FACTORY.

Dejan Ognjanovic је рекао...

inače, baron je gugl translejtovao ovaj rivju, pošto ga je video na mom fejsbuk zidu, i podelio ga je i na svom zidu, gde je kazao: "This is a very positive review that also contains some interesting criticism of my work. Thanks to Dejan Ognjanovik for taking the time to write such an elaborate piece." a jedna njegov FB prijatelj na to kaže: Google Translate turns parts of this review into dada poetry. Enough translates clearly, though, to see this is a good and thoughtful review. Also I will henceforth utilize "lavkraftovskih" in place of "Lovecraftian."

toni је рекао...

more gule ne salis se baron je odlican iako sudim na osnovu samo jedne price Blackwood` Baby koja je izasla u jednoj kompilaciji, i koja je odlicna! nema da ga tupi nema da zavlaci vec profi vodi pricu do kraja. ali danas je moj srecan dan jer sam nabavio njegove dve kompilacije i jedva cekam da ukoliko jos veceras pocnem sa iscitavanjem. konkretno ova prica podseca kako i sam baron kaze na blekvuda i opet sam on kaze a i ti da posto je covek proveo dosta vremena putujuci po predelima pogotovu aljaske i "Raised in a wilderness setting, I have an affinity for the natural horrors of Algernon Blackwood and Cormac McCarthy, both of whom were direct influences upon “Blackwood’s Baby.” mada blekvud po meni uspeva da dosta prostijim stilom ponudi vise.

kome treba neka ostavi mejl poslacu mu.

Dejan Ognjanovic је рекао...

kad sam se ja šalio s ovakvim stvarima? pošalji mi na mejl celu tu 'kompilaciju' u kojoj je Blackwood’s Baby, to nemam. inače, izdavač mi šalje baronov roman THE CRONING (preview copy) koji ću da prikažem za RUE MORGUE, ali napisaću rivju i na srpskom za ovaj blog.