izabrana dela

izabrana dela

недеља, 03. јануар 2010.

NAJBOLJI FILMOVI 2009 PO IZBORU SARADNIKA

Evo šta je golicalo filmske G-tačke saradnika bloga CULT OF GHOUL tokom 2009. godine.

Kao i uvek, tako i ovog puta, dao sam im potpunu slobodu da uobliče svoje liste – neki su odvajali horore i nehorore, drugi su ih spajali, neki su dali 20 naslova, neki samo 5. U svakom slučaju lista odražava ukus i excitaciju (ili odsustvo iste) svakog pojedinačnog saradnika, što je savršeno u duhu ovog individualističkog i visoko subjektivnog bloga koji i ne pretenduje da vam nudi 'objektivne' i velike istine. Ipak, mislim da se spajanjem ovih delića može sklopiti the big picture, naročito kada dobijemo SVE liste.
Aleksandar Harvesterović se švrćka po Londonu i baš ga briga, a pošto on ionako kaska za svim, na njegovu listu ćemo se načekati. Šozo Hirono će nam se pridružiti kasnije, kad odgleda još 4-5 naslova, a iz istih razloga ovde nema i moje liste ne-horora. Kad pogledam još 5-6 filmova koji mi čuče na hardu, okačiću novogodišnju listu ne-horora za 2009.
Do tada, kao što rekoh, evo za šta su glasali saradnici i prijatelji ovog bloga:

MILOŠ CVETKOVIĆ


top-10 non-horora

01. THE HURT LOCKER
02. DISTRICT 9
03. UP
04. ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE
05. THE BAD LIEUTENANT - PORT OF CALL NEW ORLEANS
06. DER BAADER MEINHOF KOMPLEX
07. BRONSON
08. OBSERVE AND REPORT
09. TOKYO SONATA
10. MOON

top-10 horora

01. MARTYRS
02. ANTICHRIST
03. ZOMBIELAND
04. PARASOMNIA
05. VINYAN
06. TORMENTED
07. DREAD
08. DRAG ME TO HELL
09. NINE MILES DOWN
10. THE HOUSE OF THE DEVIL


NIKOLA POPEVIĆ


Ovo je mojih top 7. Nisam napravio listu prema kvalitetu per se, nego prema ličnom doživljaju, ne bi li lista bila zanimljivija. Dakle, ovo su filmovi koji su mi bili interesantni na ovaj ili onaj način (a pokriveno je otprilike sve što gledam), možda nesavršeni u nekom smislu, možda ne za svačiji ukus. Zašto? Zato što ti toptenovi i topovi uopšte često veoma liče jedni na druge. I ovaj moj ima "prežvakane" naslove, ali šta da se radi, dopali su mi se (ko šo reko) na ovaj ili onaj način. Dakle, abecedno, pošto nema izrazitih favorita:

BRONSON, Nicolas Winding Refn

CRANK: HIGH VOLTAGE, Mark Neveldine / Brian Taylor

DISTRICT 9, Neill Blomkamp

DORFPUNKS, Lars Jessen

MARTYRS, Pascal Laugier

STOIC, Uwe Boll

ZOMBIELAND, Ruben Fleischer

Ograda: nisam gledao VINYAN i BAD LIEUTENANT koji bi možda, po pročitanom, mogli ući na listu.


RATKO RADUNOVIĆ


Imam samo pet filmova koji su ostavili pozitivan utisak na mene ove godine, a pogledao sam toliko toga, čini mi se.
Evo moje finalne petorke:

1/ WATCHMEN, Zack Snyder
2/ WHATEVER WORKS, Woody Allen
3/ DISTRICT 9, Neill Blomkamp
4/ THE GREAT BUCK HOWARD, Sean McGinly
5/ AVATAR, James Cameron


BOJAN BAĆA

Naravno, još nisam stigao da odgledam sve relevantno iz 2009. godine, tako da će moja prava TOP 10 lista biti negdje u aprilu, ali evo ove preliminarne, novogodišnje:

MY 2009 TOP 10 (ovo je samo za igrane filmove, animacije excluded):

1. AVATAR

2. THE HURT LOCKER

3. NINE MILES DOWN

4. DISTRICT 9

5. STAR TREK

6. BLOOD AND BONE

7. MARTYRS

8. THE BAD LIEUTENANT: PORT OF CALL - NEW ORLEANS

9. THE GREAT BUCK HOWARD

10. GIVE 'EM HELL, MALONE

Najveće razočarenje, kataklizma, anti-film godine: THE BOX Richarda Kellyja.


-->


1. 2012
2. District 9
3. In the Loop
4. Knowing
5. Feast 3: The Happy Finish
6. Last of the Living
7. MARTYRS
8. Up
9. Terminator: Salvation
10. Drag Me to Hell

30 DAYS OF NIGHT (2007)

**(*)

3-


šakalaka mrak, mrakadak tak! klak kajmak! kaka laka šu-pak! krkamak pak, tak. klak junak gvak! kva-kvak! mo-mak!

ili u prevodu: **(*), 3- za solidno dizajniran ali tanko dramaturški koncipiran film, sa mlitavim i uninvolving junacima te rascepkano uninvolving dešavanjima koja nisu adekvatno napeta i zločesta i zastrašujuća već samo umereno zanimljiva, if at all.

vampiri previše poziraju sa tim svojim kaputima na vetru: ako su već tolike zveri da ne umeju ni usta da obrišu nakon jela, zanima me kako se i gde se odevaju, i zašto, uopšte.

i šta rade kad ne jedu? stoje na vrhovima krovova i izgledaju cool?


a za to vreme? šta rade glavni junaci kad ne spavaju ili ne rade neke glupave stvari? nema TV-a, nema kompjutera, nema ničega, a oni svi zajedno u jednoj sobi, mrak i vetar i vampiri napolju, a mesec curi polagano, dan za danom…

pored nepostojećih likova te autistički nedostatnih negativaca i njihovog načina funkcionisanja (otkud oni, da li ovako svakog meseca prikolju po jednu naseobinu, i kako tolko vremena ostadoše neotkriveni, itd itd), jedan od većih problema filma počiva i u nepoštovanju jednog od (skoro) neumoljivih axioma horora: jedinstvo mesta, VREMENA i radnje.

POSTOJI razlog zašto se svi veliki horor filmovi dešavaju U JEDNOJ NOĆI A NE U 30! vremenski raspon u dobrom hororu je najčešće od jednog do nekoliko dana (mislim na glavnu radnju, nevezano za 'prolog', 'epilog' i sl.). retko biva da se uspešan i dobar horor film rasprostre na više nedelja ili meseci (a i to najčešće biva sa onima koji se graniče sa krimi-trilerom, o serijskim ubicama).

baš kao što postoji razlog zašto su sva najveća dela proznog horora zapravo kratke priče i novele, a VRLO retko – romani.

prosto, ne postoji žanr čiji efekat u tolikoj meri zavisi od pomenutih jedinstava: jedinstvo mesta, vremena i radnje, kao što je to slučaj sa hororom. za puni 'impakt', horor treba da bude sabijen u jednu kontinuiranu, neiscepkanu, konzistentno napetu i atmosferičnu priču, i malo je većih zločina u hororu od onog '7 dana kasnije' ili ''3 dana posle' ili 'mesec dana kasnije'.

fuck that!

na um mi padaju VRLO retki izuzeci od ovog pravila, i oni takođe spadaju u siege movie, kao THE SHINING ili DAWN OF THE DEAD – filmovi u kojima je unutrašnja drama aktera integralni deo priče, a ne mlakonjavi fil kao u 30 DAYS, i u kojima se intenzitet pretnje direktno reflektuje na unutrašnje mehanizme izolovanog mikrokosmosa tako da postoji jasna gradacija i jasna kulminacija – dok u 30 DAYS sve to deluje vrlo proizvoljno, i protok vremena, i razvoj likova (if any) a 'kulminacija' je vrhunac proizvoljnosti i couldn'tcareless-izma!

ukratko, film me ostavio ladnim – in a bad way!