izabrana dela

izabrana dela

петак, 14. септембар 2012.

LOVELY MOLLY (2011)


**(*)  
2+
            Još jedan u nizu poludupastih pokušaja jednog od tvoraca BLER VIČ PRODŽEKTA, Eduarda Sančeza, da pokaže kako, navodno, nije "one hit wonder", odnosno "one trick pony". E pa – jeste! Ništa što su posle VEŠTICE potpisali njeni reditelji, bilo da govorimo o Miriku ili Sančezu, ne prelazi crtu nebitne osrednjosti at best. Istina, od svega toga, MOLI je najbliže nečemu polurelevatnom i skoro pa vrednom gledanja (barem za daj hard horor fanove), ali ne primajte se mnogo na kritike koje ovo dižu u nebesa kao ne znam koliko duboku i ozbiljnu horor dramu, umerite svoja očekivanja, i možda vam ta FF storija o potonuću jedne slabo zanimljive žene u ludilo, usnoodgrizanje, jelenoklanje i, najzad, ljubavno masakriranje, ne bude suviše loša. 
Što se mene tiče, postoji ovde ukupno JEDAN kratki kadar koji bih nazvao simpatičnim i jezivim – evo ga ispod, zumiran, pošto je veoma mračan:
Zašto ta žena ludi – ostaje nedorečeno. Hintovi očinskog abjuza iz prošlosti nedovoljno su razrađeni. Zašto bi trebalo da nas bude briga? Pa, eto tako, zato što je glumica dobra (okej, to priznajem) i što junački ogoljava i dušu i telo (uključujući full frontal, mada u sceni koja će biti erotična samo ovima što tragaju za "pas jebe ženu" videom). Šteta što svoj talenat nije darovala nekom boljem scenariju, tj. filmu.
Kraj je dvostruko bezvezan – sledi SPOJLER:
1) Kao prvo, besmislen je transfer ludila i mraka na njenu sestru – osim ako nećemo da dotad metaforički tretirane "demone prošlosti" odjednom doživimo kao stvarno-postojeće entitete, što je prilično kretenski twist, naročito u svetlu dotadašnjeg naglašavanja psihološke dimenzije, mučne prošlosti, realizma, itd.
2) Kao drugo, sve i da se ne bavimo mnogo konotacijama i značenjima, poslednji kadar je izrazito nepametan. Koliko glup ili ludački hrabar treba reditelj da bude pa da svoj film okonča istovetnim kadrom kao genije nedostižan Sančezu (pa i mnogo jačim igračima) – naime, Džon Karpenter, u PRINCU TAME? 
Dobro, ovde osoba ne poseže za ogledalom nego za otvorenim vratima i mrakom iza njih, ali frejming je sličan, situacija je slična, pokret je isti, i ovde se kadar naglo reže kad ova posegne prema mraku, pre nego što ga "pipne". Zaista nije pametno ovako se igrati sa ikoničnim kadrovima ikoničnih filmova i prizivati podsećanje na nedodirljive (sic!) klasike, jer rezultat ne može biti mnogo bolji od pucanja u sopstvenu nogu. Sasvim nebitno da li je u pitanju svestan ili nesvestan "omaž": još je neoprostiviji ako je nesvestan, jer ipak je PRINC TAME obavezna lektira, ne može se TOGA biti "nesvestan"! Krajnji učinak tog kraja je u svakom slučaju isti: postigao je samo da nas podseti kakav smo jad i nebitnost gledali do sada, umesto da smo još jednom reprizirali PRINCA TAME, pa Anti-Bog da nas vidi!