izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 24. јун 2013.

1001 FILM KOJI MORATE VIDETI PRE SMRTI (10)

             Proteklo je tek malo više od godine dana od poslednjeg, devetog izdanja ovog serijala, ali evo, najzad je kucnuo čas za jubilarno, deseto! Pošto je prošlo prilično vremena, nekoliko podsećanja za stare i nove čitaoce:
- sve ove naslove izabrao je Stiven Šnajder za svoju knjigu 1001 MOVIES YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE;
- sve ocene i komentari ispod su moji;
- zvezdice ispred naslova su signali za mene, da označe naslove koje treba da pogledam ili repriziram;
- ranije nastavke ovog neopravdano zapuštenog u dugo neapdejtovanog razlistavanja možete videti ako kliknete na kategoriju 1001 FILM
            A sad: Ghoul vs. 1980s!

Amadeus (1984)
= 4
            Jeste to populistički, jeste to Greatest Hits, mestimično simplifikovano i karikirano, ali sto mu muka, toliko je dobro, pitko i neprekidno zabavno tokom čitavog nezanemarljivog trajanja, toliko slikovito i raskošno, toliki raspon emocija (i ponekih misli) izaziva, od smeha preko divljenja do suza, da je ovo zaista Pure Cinema, voleli li ili ne tzv. "ozbiljnu muziku", a naročito operu – pošto se film pretežno bavi Mocartovim operama i, naravno, neizbežno, (meni omiljenim) Rekvijemom. Izvanredan film na svim nivoima: gluma, kostimi, maske, scenografija, režija, duh, etitjud – sve je tu.

The Terminator (1984)
= 5
            Kameronov autorski debi (PIRANA 2 je bila mučaljiva tezga), i ujedno njegov daleko najbolji film: čisto savršenstvo kako to ocena (5) svedoči! Jedan od najnapetijih, najuzbudljivijih filmova ikad napravljenih – tu se samo niže set-pis za set-pisom unikatnog spoja horora i akcije: žestina, nemilosrdnost, jebanje keve u svim pozitivnim smislovima, od Švarc-pojave i robotske glume preko nezašećereno nasilnih, brutalnih scena i retko viđenog, ubedljivog "kako li će naši OVOME da umaknu" pristupa – ovaj film je, baš kao i naslovni junak, nezaustavljiva savršeno nauljena mašina koja gazi sve pred sobom i deli šamare i levo i desno ne samo za 99% drugih postojećih akcionih filmova, nego i za 99% filmova svih ostalih žanrova, uopće. Madrfaking perfekcija, koja uključuje i jedan od najlepših završetaka ijednog filma ikada. U svaki naredni film Kameron je stavljao sve više šećera, razbibrige, detinjarije i feminističko-hipijevskih budalaština, i rasplinjavao gromadu genijalnosti koja ovde stoji neokrnjena kano klisurina. Taj čovek sad može do kraja života da snima AVATARE i TITANIKE, svejedno; već samo TERMINATOROM sebi je smesta uklesao mesto u filmskom Maunt Rašmoru (učvršćeno sa nešto slabijim, ali i dalje odličnim ALIENS i T2), i odatle mu nema mrdanja.

Paris, Texas (1984)
= Priznajem, imam predrasudu prema ovome: ne volim Vendersa, na neviđeno, zbog vrste ljudi (hipster-pozeri i plitkoumni skorojevići raznih vrsta) koji se kunu u njega, plus smorio me za sve pare sa UNTIL THE END OF THE WORLD i još par zlodela koja sam mu pokušao gledati, pa ostavio. Sad, možda ovo i nije tako loše, ali... sve u meni se buni protiv gledanja ovoga kad se sam osetim kakva se publika inače kune u ovaj film...

A Nightmare on Elm Street (1984)
= 5
            Čista petica. Remek-delo. Verovatno najzabavniji horor rolerkoster (uz EVIL DEAD 2) ikada snimljen. Moja egzaltirana ejakulacija nalazi se OVDE.

This Is Spinal Tap (1984)
= 4
            Retko pametna i dubinski duhovita parodija, koja je kao i sve najbolje parodije koje postoje, ISTOVREMENO i omaž, tj. ljubavno pismo onome što, kao, ismeva. Jer, da vam Ghoul kaže: ne možeš se stvarno podsmehnuti nekome ili nečemu što znaš samo površno, na prvu loptu. Ko se zaleće da se smeje onome što ne zna u opasnosti je da sam ispadne glup. S druge strane, Rajner i ekipa ODLIČNO znaju o čemu govore (hard-rock / metal) i prave vrhunsku komediju koja daleko prevazilazi i žanr i podžanr. Moj tekst o knjizi posvećenoj ovom filmu je OVDE.

* Beverly Hills Cop (1984)
            = U vreme kad je ovo izašlo, svi moji "drugari" su otkidali na kreveljenje Edija Marfija i sve ostalo. Pošto sam se gnušao njih, odbijao sam da gledam to što je njima bilo super, uveren da to može biti samo sranje. Sad, posle toliko vremena, mogao bih da ovome dam šansu u nekom trenutku dokonosti i razbibrige, ali bez ikakvih očekivanja sem da dobijem malo simpa-boze za jednokratnu upotrebu tokom nekog naročito vrućeg dana.

Ghostbusters (1984)
= 4-
            Strašno sam otkidao na ovo kao klinac: gledao ga u bioskopu iako je bio hit i SVI su iz mog odelenja išli da ga gledaju: ipak je tu bilo horor elemenata pa se nije smelo propustiti. No, nisam ga reprizirao više od dve decenije i u ovom trenu ne smem ništa da potpišem: čuči mi u folderu ZA REPRIZU, bar 2 godine (zajedno sa GREMLINS 2), samo treba da se nakanim i proverim svoj klinački utisak, da vidim kako je to ostarilo... Javlja mi se da bih mu sad ocenu možda mogao spustiti na oko 3 ili 3+.

A Passage to India (1984)
            = Ovo mi u umu čuči kao školski primer megalomanskog mejnstrima za FEST-morone i uopšte gutače produkata s najširim zajedničkim imeniteljem iz podgrupe "ozbiljan, važan film ciljan za nagrade". Mrzim Engleze a naročito njihove nabudžene epike o sebi samima; no, tko zna, možda ovo u nekom trenutku života pokušam da ga pogledam...

Stranger Than Paradise (1984)
            = Džarmuš? Vidi šta sam reko gore za Vendersa! Nema šanse!

** The Killing Fields (1984)
            = Hm, film o genocidu dva miliona ljudi... Zvuči zabavno, daću mu šansu.

The Natural (1984)
            = An average baseball player comes out of seemingly nowhere to become a legendary player with almost divine talent.
            Film o faking bejzbolu, pa još u režiji onog tupavog odradeka, Berija Levinsona? NIKAD!!!

The Breakfast Club (1985)
            Znam da je klasik, ali u žanru (teen-dramendija) koji organski mrzim, tako da... neka, hvala.

** Ran (1985)
= 5-
            Milion godina tražim adekvatno veliki i snažan rip ili, još bolje, full-DVD kako bih ovaj klasik ispoštovao (i re-evaluirao) do kraja a ne u nekim pikselizovanim, šugavim ripovima koji ubijaju masovne scene borbi i drugu slikovitu raskoš. Pamtim ga kao izuzetan film sa pradavnog gledanja na TV... Note to self: videti ima li DVD da se negde skine.

* Come and See (1985)
= 4+
            Retko mučan, ali izvrsno napravljen, žestok, u stomak i dušu udarajući film o švapskom naci genocidu nad Slovenima (konkretno, u Belorusiji) tokom II sv. rata. Nešto kao njihova KOZARA, samo sa manje borbe a više pogubljenja civila, pa još iz ugla deteta-protagoniste. Mogao bih ga opet pogledati...

The Official Story (1985)
            = Slabo me zanima tema, deluje kao jedan od onih aktuelnih, angažovanih, "igrao je jedno ljeto" filmova kojima rutinski daju Oskare za strance.

Out of Africa (1985)
            = In 20th century colonial Kenya, a Danish baroness/plantation owner has a passionate love affair with a free-sprited big-game hunter.
            Neka, neka...

The Purple Rose of Cairo (1985)
= 3
            Verovatno poslednji Vudijev film vredan gledanja. Simpatična, ljupka dramedija.

Back to the Future (1985)
= 3-
            Mrzim Zemekisa i sve što ovaj film predstavlja i skoro savršeno oličava: 1980-te, brendiranje, mediokritetizam i konformizam sa tankom glazurom kvazi-buntovništva (poza!), žvaka za mozak, eskapizam, klaker za plitkoumne, edipovski wish-fulfilment, demografski prilagođeno najprosečnijim od prosečnih malograđanskih morončića itd. itd. Ipak, moram priznati da film ima šarma, ljubak je na svoj prostodušni način, podešen za simpletone, pitak i hranljiv baš kao (pomenuti) klaker. Dakle, nije moja šolja toga, ali je podnošljiva (po sebi) razbibriga.

The Time to Live and the Time to Die (1985)
            = This depiction of childhood and adolescence draws heavily from the filmmaker's own boyhood. Like many of their compatriots, Hou's family moved from the mainland to Taiwan in 1948 and was unable ever to return. The film focuses on the widening generation gap in a family cut off from its cultural heritage.
            Smrdi po smaračini...

Brazil (1985)
= 3+
            Vizuelno raskošan (i razmetljiv) ali idejno zatupast i plitak filmić, neshvatljivo precenjen i obožavan od najširih masa (tačnije, onog dela mase koji pretenduje na "arty ukus" a ne samo na boze tipa POVRATAK U BUDUĆNOST). Za moj ukus previše je tu kiča, proizvoljnosti u haotičnom zapletu i antipatičnih njuški. Nedovoljno je duha u ovom bičevanju mrtvog konja birokratije (jao, pa ona je strašna! vodi u obezljuđenje! ubija duh!), ukratko, žali bože tih para i scenografije za ovako skromnu pričicu koja se iscrpljuje u nizu simpa vizuelnih dosetki i hit'n'miss epizodica.

Kiss of the Spider Woman (1985)
= 3-
            Gledao sam ovo na TV u prošlom milenijumu, pamtim sleazy & queazy ugođaj klaustrofobije, znoja i mučnine u zatvoru a i šire, ali ne osećam potrebu da se tome ikada više vraćam.

The Quiet Earth (1985)
= 3-
            Odličan film o poslednjem čoveku na Zemlji, kojega pokvare na apsolutno ISTI način kao i svaki drugi ikada napravljeni film o poslednjem čoveku na Zemlji – naime, time što se ubrzo ispostavi da on NIJE poslednji čovek na Zemlji, nego da ima da se smara sa nekim drugim, takođe preživelim, daleko nezanimljivijim bolidima... Prva trećina je izvanredna; ono što sledi zatim: prosek.

Mishima: A Life in Four Chapters (1985)
= 5
            Za moje pare, najbolji Šrederov film, i retko uspeo primerak biografskog filma: slikovita i kompleksna Mišimina duša odlično je ovde uhvaćena vizuelnom raskoši takvih hiperstilizovanih razmera da, sve i ako skroz isključite mozak, sve i ako vas taj čovek i njegova (ne)dela nimalo ne zanimaju (a trebalo bi: simpatičan je to ludak, po mnogo čemu kvintesencijalni Japanac!), ovo ostaje retko viđeni eye-candy prvoga reda! Muzika Filipa Glasa je takođe izuzetna, tako da je ovo audio-vizuelna parada za najveće sladokurce!

* Prizzi's Honor (1985)
            = Ovo bi moglo biti zabavno; preskočio sam ga u doba kada sam se organski gnušao mejnstrima, a od tada me baš ničim nije privukao da ga pocimam i odgledam (viđao sam parčiće na TV, u vreme kad sam TV još gleduckao). Sada, sa dovoljno sedih vlasi na lubanji, mogao bih mu dati šansu. Bez žurbe.

Vagabond (1985)
            = In winter in the south of France, a young woman is found frozen in a ditch. She's unkempt, a vagabond. Through flashbacks and brief interviews, we trace her final weeks...
            Ženski film...

Shoah (1985)
            = 9 1/2 hour documentary of the Holocaust...
            Eh, da je za 2/3 kraći, pogledao bih, ali 10 sati za to...? Come on!

The Color Purple (1985)
            = The life and trials of a young African American woman.
            Kako da ne... Ma, zdrrrravo!

--- nastaviće se, ubrzo! ---