izabrana dela

izabrana dela

петак, 06. децембар 2019.

CHILD'S PLAY (2019)



**(*)
3-

Ovaj rimejk-ribut nikako nije imao prava da uspe i bude vredan pomena – a zapravo se, suprajz, pokazao kao sasvim relevantan mali filmić, sa ponečim na pameti, i sa mestimično baš wicked duhom.
Izvornik svakako nije nikakav nedodirljivi klasik, ali jeste lucidan i zabavan komad 1980s nostalgije i duha kakav se danas sve ređe viđa u B-hororu: hej, pa ipak je to Tom Holand a ne Tom of Finland!
Što se tiče ostatka serijala, jedino još 4. deo (by Roni Ju-ju-ju!) ima ozbiljnog razloga da postoji (ako ćemo pravo, Čakijeva nevesta je najbolji deo serijala), a ovo ostalo pre i posle toga je manje ili više zadahnuto ceđenje suve drenovine.
Šteta samo što su se u ributu prebrzo samozadovoljili svojim finim idejicama - npr. da je lutak sada sposoban da kontroliše gomilu cyber-povezane skalamerije koju na dalekom Zapadu već imaju po kućama (biće i u Srbiji, za dve, najviše tri godine);
ili da ovog puta nije posredi cheesy vudu kletva sa dušom serijskog ubice, nego osveta exploatisanog Trećeg Sveta, pri čemu ugnjeteni dalekoazijski sklapač igračaka za Ameriku neočekivano proizvodi jedan sasvim ozbiljan, hororičan First World Problem...
Trebalo je to još malo razraditi, akcentovati, bolje profilisati likove, napraviti bolji kast. Ovde je, recimo, keva „samo OK“, neupečatljiva, zaboravljiva – a kamoli sporedni likovi (topovsko meso).
Dečak je dobar (mada malko prestar za igranje s lutkom, pa još ovakvom i ovolikom) i javlja mi se da će izrasti u neku facu, ako preživi pubertet u Holivudu. Ipak, scenaristički je trebalo više i jače da se iskoristi gluvoća tog lika, odnosno njegov slušni aparat. Ne kažem, nije da nije, dotaknuto je to u jednoj i po sceni, kao i sve dobre jedva-pipnute ideje u ovom filmu, ALI moralo je to više...
Povrh svega, jebo ih bog blesavi, trebalo je da unajme nekog talentovanog da im dizajnira jebenu lutku oko koje se sve vrti! Kao da su potrošili sve pare na scenario i efekte, a kad je trebalo platiti dizajnera lutke, oni unajmili nekog kolegu Neše Sline iz Sava Centra, priučenog za godinu dana (ako i toliko) da napravi ovu zaista odurnu lutketinu!
Plus, uz sav okej glasovni trud Marka Hamila, jedan je i nezamenjiv Bred Durif sa svojim zločestim glasom Čakija... Ipak, ovaj mestimično neočekivano gnjusan, splateričan i set-pisičan hororčić pruža sasvim dovoljno zadovoljstava da ga vredi pogledati.
Jeste, taj klimaks je trebalo dodatno razraditi: koštalo bi malo više, ali bi vredelo, bilo bi antologijski a ne ovako skromno, u krugu porodice, u četiri zida. Trebalo je to da bude spoj Gremlina i Zore mrtvaca, samo sa lutkama i drugim igračkama 
– dakle, ultimativna fun-loving konzumeristička rolerkoster satira za 21. vek a ne samo „pa, lepo ovo beše, kako smo se nadali, ali ne znam da li ću i za koliko decenija ponovo poželeti da to gledam“!
Da producenti nisu bili previše cost-effective šićardžije, i da su svom scenaristi dali više vremena i motivacije da još razradi scenario (i odrešili kesu za pompezniji kraj), ovo je mogao biti moderni klasik 
a ne „samo“ jedan od retkih novijih horor rimejkova koji je, zapravo, opravdao svoje postojanje, ali se prebrzo potapšao po ramenima i ipak ostao na pola puta (do banke).