izabrana dela

izabrana dela

субота, 16. новембар 2019.

POSLE 200 GODINA: DVA VEKA NAUČNE FANTASTIKE




Izašao je, na univerzitetu u Kragujevcu, Zbornik sa prošlogodišnjeg naučnog Okruglog stola o 200 godina SF, sa uvodom i 13 radova, pod naslovom Posle 200 godina: dva veka naučne fantastike. Naslov ovog SF zbornika očigledan je omaž klasičnoj srpskoj horor priči „Posle 90 godina“ Milovana Glišića.
Kompletni bibliografski podatak: Nikola M. Bubanja, urednik, Posle 200 godina: dva veka naučne fantastike. Zbornik radova sa istoimenog Naučnog okruglog stola održanog 28. oktobra 2018. Kragujevac, Filološko-umetnički fakultet, ISBN 978-86-80796-30-7, COBISS.SR-ID 280424716
Izgleda da je ovo prvi naučni zbornik o naučnoj fantastici u istoriji srpskih univerziteta.
Skrećem vam pažnju na jedno kratko ali slatko poglavlje u jednom od radova. Autor je stari znanac pažljivih pratilaca ovog bloga, legendarni, naučnofantastični, nadrealno-neverovatni dr Aleksandar B. Nedeljković – osvrte na njega i neke njegove radove imate pod posebnim tagom na blogu, ako kliknete OVDE.
            Njegov tekst, kao što smo već navikli, nema nijednu odliku NAUČNOG RADA – umesto toga, kao i obično, radi se o jedva koherentnom, skoro-ćaskalačkom skupu nekih subjektivnih zapažanja i impresija pisanom za neki nezahtevniji blog. To ne treba da čudi, jer ovaj "naučni rad" je zapravo i nastao tako što je dr ABN spojio, i neznatno preradio, svoja tri napisa na jednom internet FORUMU. O, da... Ipak, naslov je gromopucatelan: O MOGUĆNOSTI STVARANjA BAZE PODATAKA I DEFINISANjA ZAJEDNIČKIH OSNOVNIH PRINCIPA ZA STUDIJE SF KNjIŽEVNOSTI
            U okviru ovog teksta možete naći i sledeće poglavlje, u kojem se osvrće na moju odbranu doktorskog rada o poetici horora. Prebacio sam ga u latinicu da u tome mogu uživati i oni koji prate ovaj blog a s ovim pismom kubure... Evo šta veli dr ABN:

3. Disertacija o hororu, samo jedna

Fotka nastala na pomenutoj odbrani

Srbija ima i jednog doktora horora, samo jednog: to je Dejan B. Ognjanović – ne Ognjenović – iz Niša, poznat u fandomu kao Gul, engl. Ghoul. Disertaciju sa naslovom Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti odbranio je na Filološkom fakultetu u Beogradu, 22. februara 2012. godine, a mentor je bio prof. dr Zoran D. Paunović. Na odbrani je ona čuvena, slavna sala pokraj dekanata bila prepuna (oko pedeset slušalaca; verovatno su to većinom bili simpatizeri horor žanra), bio je tu, u publici, i dr A. B. Nedeljković koji je napravio desetak stranica svojih ličnih beležaka. Disertacija ima oko 450 kucanih stranica – čak i bez bibliografije.
Odbrana je snimana, tonski, ali i kamerama, od početka do kraja. Možete pogledati dve slike, sa početka, i sa kraja tj. proglašenja o uspehu odbrane (Ognjanović 2012a, b). Odbrana je donela interesantne i visoke teorijske pomake u razumevanju horora. Komisija je – pominjući na primer Edgara Alana Poa – imala generalni stav da horor nije trivijalna književnost, nego je ravnopravan deo svetske kulturne baštine (to je tačno).
Na samom početku svog izlaganja, kandidat se izjasnio da mu nije bila namera da gradi apologiju horora i da ga prikazuje po svaku cenu u pozitivnom svetlu (drugim rečima, da je nastojao da bude objektivan i nepristrasan). Ubrzo je, tokom odbrane, ispoljio čvrstinu, oštrinu i prodornost i zastupanju svojih uverenja.
Kandidatu je rečeno da je „veliki Poovac i Lavkraftovac”, ali mu je i zamereno da je možda i previše drastično kritikovao Stivena Kinga, na šta je Ognjanović objasnio da je Stiven King nosilac jedne „dajdžest-pop duhovnosti, sa jeftinim pulp-efektima” (on je rekao „palp-efektima”); da je Kingova proza prilagođena ljudima koji nisu nešto mnogo religiozni, ali ipak šalju svoju decu na veronauku (ovo, u širem kontekstu jedne opšte sekularizacije horora – to bi značilo da se horor u poslednjih dvesta godina udaljava od religije, od verskih tema, a približava naučnom pogledu na svet) (ali jedno od pitanja je bilo, da li se horor protestantskih autora okomljavao naročito na katolicizam kao izvor demonskih sila – samo na katolicizam, a ne na hrišćanstvo uopšte).
Pred kraj je ova odbrana donela i neka teorijska i druga iznenađenja.
Na primer, kandidat je rekao (citiramo samo približno, po sećanju) da je horor „žanr koji privlači relativno mali broj ljudi, hajde, da ne kažem, specifičnih ljudi, koji ga vole, koji nisu sasvim sa obe noge na zemlji, nego slute da postoje neki univerzalniji mrakovi, iza ove dnevno-političke realnosti”. Ovo je, kao u fizici ona metalna takozvana zvučna viljuška, odzvonilo jednim tankim, dalekim tonom misticizma. Požalio se, i to je verovatno tačno, da neka od glavnih, kanonskih dela horora nisu ni prevedena na srpski, i da u Srbiji ne postoji ni kritika o hororu. Priznao je (opet citiramo približno): „Horor je posvećen neprijatnim temama, koje mnogi ljudi, naročito oni izmučeni ratovima, izbegavaju, jer im ne treba, uz mnogo nevolja, još i da čitaju o stravi”, ali na ovo je usledio i jedan mali, ironični smeh iz publike. Nekim hororistima se, dakle, učinilo da je to smešno.
Parodije horora, postmodernistička poigravanja i persiflaže horora – nisu horor, izjavio je kandidat.
Govoreći sa stanovišta struke, ne možemo a da ne primetimo da je prvi srpski doktorat o naučnoj fantastici (koji je odbranio Zoran A. Živković) imao jednu obuhvatnu, „pokrivnu” temu, sagledao je (u izvesnom smislu) generalno čitav žanr, a tako to i treba, kad naučni radnici prvi put pristupaju jednoj neproučenoj oblasti; pogledati čitav pejzaž (engl. over-view), a kasniji doktorati su išli na uzanije teme, više usmerene na nešto pojedinačno, što će se detaljnije proučavati, dakle: uzani snop svetlosti ali u dubinu.
I ovaj doktorat o hororu, prvi u Srbiji, imao tu generalnost i sveobuhvatnost – tema mu je praktično čitav žanr – pa možemo očekivati da će eventualni budući doktori (i doktorice) horora odabirati neke uzanije teme: pojedine periode, tematske oblasti, autore, itd. Jedna moguća tema bila bi podela na fantastični i ne-fantastični horor; jer, ako se, recimo, u nekom filmu, ludak sa nožem šunja noću po parkovima ili ulazi u kuće, da bi napadao ljude, to može itekako biti horor, iako nema mnogo (ili nema nimalo) elemenata fantastike. Ovakva podela ne postoji kod naučne fantastike, koja je uvek, bez izuzetka, fantastika.
Ognjanović je svoju disertaciju objavio kao knjigu, veoma impresivnu ne samo po obimu nego i kvalitetu, što, međutim, ne znači da su sve tvrdnje u njoj tačne (Ognjanović 2014).

            To sve, na ćirilici, izgleda ovako:
 

Ovaj zbornik trenutno se još ne prodaje u papirnom obliku, ali, u elektronskom obliku možete ga preuzeti ako kliknete OVDE.
Zbornik ima uvod i 13 radova.
Broj 13 takođe ukazuje na srodnost SF-a i horora, a ona se ogleda i u činjenici da se, osim dr Ghoula, u ovom zborniku pominju i obrađuju još neke horor teme, kao npr. romani FRANKENŠTAJN Meri Šeli i NAKOT Gorana Skrobonje, ali i druge pažnje vredne teme i dileme. Evo sadržaja, pa vidite sami:

            Ujedno podsećam: i dalje je u ponudi jedini primerak smehotresnog pokušaja udžbenika pod nazivom HISTORY OF THE BRITISH AND AMERICAN CIVILIZATION by Aleksandar B. Nedeljkovich 

Ovako autor, dr ABN, opisuje svoju knjigu: "To je autorovo zhivotno delo, koje sumira njegovo ukupno poznavanje ove oblasti i njegov pogled na svet (a ima i poprilican broj po glavlja o knjizhevnosti, ali, kratkih; naucna fantastika, horor i fantazija su dobili ono mesto koje, po svojoj knjizhevnoj vrednosti, realno zasluzhuju). Knjiga je izrazito futurski i internetski orijentisana, a poslednje dve reci knjige (glavnog teksta) glase: will be."
Da se ovo prodaje kao fiction, ovo bi bilo vrhunsko postmodernističko delo, na tragu HAZARSKOG REČNIKA, samo mnogo smešnije!
Pisano je konverzacijskim tonom – 'da vam čiča objasni' – koji nema ni u naznakama natruhe AKADEMSKOG PISANJA: ni fusnote, ni citati, ni izvori/autori ne navode se za (mestimično VRLO slobodne i extravagantne) tvrdnje i tumačenja, što svemu tome daje ton (i vrednost) kafanske rasprave. Znači, uzeo čiča banku i priča li priča o istoriji Engleske, Amerike i Srbije, istovremeno.
Vidite: Dr Nedeljković u svom UDŽBENIKU, pišući o američkim nobelovcima, na njihovom spisku spontano usklikne kraj Hemingvejevog imena: 'the most deserved!' 
Vidite: u 'major authors' amer. knjiž. I polovine XX veka ABN ladno ubraja Isaka Asimova i Margaret –prohujala– Mičel (zajedno sa, zapanjujuće, Lavkraftom!) dok u 'lessers' u isti koš natrpa Paunda, Čendlera, Roberta E. Hauarda (!) i Zejna Greja zajedno sa Drajzerom i Štajnbekom!
Učite: u 'majors' iz II polovine XX veka ABN tura i Agatu Kristi i Tolkina i Karla Segana, a u 'lessers' Nabokova, Apdajka i M. Etvud!
Unikatni smehotres!
Cena: 950 din + 80 za ptt

* * *

Za kraj, nešto što nema blage veze s prethodnim, ali želim da vam na vreme skrenem pažnju na jedno zanimljivo predavanje u Beogradu u ponedeljak: da sam tada tamo, svakako bih svratio na njega.