ZADUŠNICE: intervju i promocija

  

Nakon vanredno uspele, dinamične i lepo posećene promocije Zadušnica u Kragujevcu (sa koje u ovom postu vidite nekoliko fotki, a načinili su ih urednici knjige), vreme je za još jednu – ovog puta u Nišu!

Četvrti horor roman Dejana Ognjanovića Zadušnice biće predstavljen u četvrtak 7. decembra u 17.30 sati u Maloj sali Niškog kulturnog centra. Na promociji će pored autora Dejana Ognjanovića govoriti urednici knjige, Ana Marija Grbić i Igor Stanojević.

Ovom prilikom moći ćete da kupite ZADUŠNICE, kao i druge moje knjige (osim ZAVODNIKA – njega tražite kod Orfelina). Dođite, dakle, u rekordnim brojevima, masama i gužvama, barem za niške standarde!

Tim povodom dao sam intervju za najbolji (i jedini) niški dnevni list, Narodne novine. Pitanja postavila stalna novinarka zadužena za kulturu, Aleksandra Gojković. Intervju je izašao u izdanju za sredu, 6.12. Evo kako to izgleda.

INTERVJU: DEJAN OGNJANOVIĆ, PISAC

 

CRNI HUMOR JE ZAŠTITA 

PRILIKOM SUOČAVANJA S MRAKOM

 

*Moja inicijalna zamisao bila je sumorna i egzistencijalistička, zasnovana na pitanjima: ko smo, šta smo, kakvi smo, zašto smo? I još: da li je ovo život, koja je razlika između živih i mrtvih, da li možda živi zavide mrtvima, i zbog čega? Međutim, u razradi te tematike, u niškom okruženju, humor se nužno nametnuo kao jedan od mehanizama preživljavanja

 

   Iz pera Dejana Ognjanovića, pisca, filmskog i književnog kritičara, prevodioca i esejiste, pred čitaoce je nedavno došao njegov novi horor roman “Zadušnice”. Knjiga je objavljena kao samizdat, uz brojne pretplatnike.

   Ognjanović je do sada objavio više teorijskih knjiga o žanru horora, koji je bio i tema njegovog doktorata, (“Faustovski ekran”, “U brdima, horori”, “Poetika horora”, “Više od istine: Kadijević o Kadijeviću”...), kao i romane “Naživo”, “Zavodnik” i “Prokletije” i zbirku priča “Divlјa kapela”.

   Filmske kritike i eseje objavlјivao je u vodećim srpskim časopisima, kao i u inostranim magazinima, popularnim knjigama i akademskim zbornicima (SAD, V. Britanija i Kanada). Stalni je saradnik vodećeg svetskog horor magazina “Rue Morgue” i urednik edicije „Poetika strave“ u “Orfelinu”. Bio je u najužem izboru za vodeću svetsku horor nagradu „Brem Stoker“ 2022. godine, u kategoriji eseja, a za najbolјi članak o klasičnom hororu dobio je nagradu “Rondo Haton” (2023). O temama koje se dotiču ovog žanra redovno piše i na svom blogu.

 

Roman “Zadušnice” ima dugu predistoriju, koja obuhvata 25 godina. Njegova prva “inkarnacija”, znatno sažetija, seže u 1998. godinu. Šta je presudilo da knjiga tek sada doživi zaokružen oblik?

 

Moja inicijalna zamisao imala je formu novele, i kao takva bila je nezahvalna za zasebno objavljivanje. Još važnije, sadržinski gledano, pre četvrt veka nije bila dovoljno očigledno povezana s ambijentom u kojem se dešava, odosno Nišom, Niškom Banjom i jednim selom u blizini. Trebalo je da horor naših neživota u poslednjih par decenija dotakne dno, a zombifikacija stanovništva maksimum, pa da ova priča dočeka svoj čas da u potpunosti profunkcioniše.

 

“Živi mrtvaci” iz romana nisu tipični zombiji, a vreme i jeste i nije ovo...

 

Vreme koje se u romanu implicira sasvim izvesno jeste ovo, sadašnje, ali namerno nisam hteo da imenima i konkretnim referencama tekst „zakucam“ u određenu godinu, već sam se trudio da zbivanja učinim univerzalnim i prepoznatljivim i čitaocu koji će ovu knjigu čitati za deset ili više godina. Moji živi mrtvaci sasvim sigurno nisu preslikani iz američkih uzora, već su i po ponašanju i po reakcijama koje izazivaju indikativni za ovdašnje okruženje i mentalitet.

 

Knjigu prati osobeni humor, u kombinaciji sa prepoznatljivim narodnim običajima i jezikom u kome je mnogo lokalnog kolorita...

 

Moja inicijalna zamisao bila je sumorna i egzistencijalistička, zasnovana na pitanjima: ko smo, šta smo, kakvi smo, zašto smo? I još: da li je ovo život, koja je razlika između živih i mrtvih, da li možda živi zavide mrtvima, i zbog čega? Međutim, u razradi te tematike, u niškom okruženju, humor se nužno nametnuo kao jedan od mehanizama preživljavanja. Za moje likove, on je nusproizvod preteranih i grotesknih načina na koje reaguju kad ih pogode vanredno stanje i epidemija. 

Za mene i moje čitaoce, crni humor je jedna vrsta zaštite prilikom suočavanja s mrakom koji bi, nerazblažen smehom, bio previše gorak. Osim toga, ja sam veliki ljubitelj sočnih, narodnih, niških idioma i izraza, i njima sam obilato začinio ovaj tekst kao svedočanstvo ovdašnjeg karakterističnog, neuništivog duha.

 

Deo radnje romana dešava se u akademskom svetu, na fakultetu, gde će se nauka sresti sa fenomenom koji je naučno nemoguć...

 

Tako je. Ja sam potekao iz tog sveta, deset godina sam predavao na Anglistici, na niškom Filozofskom fakultetu, nakon čega sam otuda, praktično, oteran; stoga je bilo logično da i ta institucija dobije moj mali „omaž“ u romanu. Mada, za zaplet značajnije stvari dešavaju se na Medicinskom fakultetu, na času anatomije tokom kojeg leš oživi pred studentima. Jedan profesor i njemu blizak student pokušaće da se razumom i naukom suprotstave plimi iracionalnih sila koja preplavljuje sve.

 

Geografija u kojoj se dešava radnja romana ista je, kako otkrivate u pogovoru, kao u Vašem prethodnom romanu “Zavodnik”. Čime se selo Špaj “preporučilo” kao posebno zgodna lokacija za romaneskne priče sa horor zapletima?

 

Svi moji dosadašnji romani, i „Naživo“, i „Zavodnik“, i „Prokletije“, pa sada i „Zadušnice“, opisuju Srbiju u izumiranju, zemlju moralno posrnulih i egzistencijalno ugroženih. U tom smislu, selo Špaj, odnosno ovde Vrgudinac, opustelo, ruševno, poluraspadnuto, s nekolicinom staraca s jednom nogom u grobu, bez mladih, bez budućnosti, savršena je paradigma ove zemlje živih mrtvaca.

sa promocije u Kragujevcu, razgovor vodio Miloš Milojević

 

I ovaj roman ste objavili kao samizdat, uz brojne pretplatnike pobrojane na kraju knjige. Kako se dolazi do tako širokog kruga čitalaca koji su spremni da blanko kupe vašu novu knjigu?

 

„Minuli rad“ najbolja je preporuka: zadovoljan čitalac postaje stalni čitalac. Iako moje knjige ne mogu da računaju na intenzivan marketing i napadni plasman kao one kod tzv. velikih izdavača, one put do starih i novih čitalaca nalaze usmenim putem, ali i preko preporuka na društvenim mrežama, na Gudridsu, Instagramu, Fejsbuku, na raznim blogovima, gde ih hvale i jedni drugima preporučuju strastveni čitaoci, a ne sve ograničeniji i sve opskurniji književni kritičari.

Olga, sačekaj još jedno 18 godina pre nego što otvoriš te stranice

 

Iako je reč o žanrovskoj knjizi, roman “Zadušnice” iskoračuje i ka čitaocima koji nisu nužno vezani za žanr horora... Označava li on možda i neki poetički zaokret kada je Vaša proza u pitanju?

 

U ovom romanu ima sasvim dovoljno napetosti, jeze i groze da ljubitelji horora budu zadovoljni. Ipak, istina je da tu postoji osvrt na našu tužnu svakidašnjicu više i eksplicitnije nego u mojim ranijim delima. Ovaj roman neki već opisuju kao spoj Nušića ili Domanovića sa Džordžom Romerom i Sinišom Pavićem. Prosto, pred hororom u kojem živimo ne mogu da zatvaram oči i rezultat toga je ova realistička dramedija sa zombijima, našim komšijama.

na slici je stvarna inspiracija za jednog od likova mojih ZADUŠNICA

 

* * *

                 

Neke od fotki u ovom postu uslikao sam u niškom parku kod škole Sveti Sava (ex Edvard Kardelj!), prilikom snimanja priloga za RTS. Eh, da, bio sam na TV Bastilji! Emisija Kulturni centar (TV RTS, 22.11.2023.) imala je temat o samizdat izdanjima, pa sam ja tu bio sasvim logičan izbor, kao jedan od trojice sagovornika. 

Zašto izdajem samog sebe, umesto da me izdaju drugi? Evo, objasnio sam u prilogu (traje desetak minuta) koji možete pogledati OVDE:

 

https://www.youtube.com/watch?v=DC0ybqOxgIA

 

Uzgred, štrajk poštara je efikasno slomljen, pa je velika većina knjiga poslatih još pre mesec dana najzad stigla na svoja odredišta. Samo još desetak primeraka se gnjavi ili čuči negde, neuručeno, ali i to se menja iz dana u dan. U ovom postu upotrebio sam i nekoliko lepih fotki zadovoljnih pretplatnika.

Prema tome, ako ste se do sada suzdržavali zbog štrajka i zagušenja u pošti – nemojte više. Naručujte ovaj masterpis što pre, dok nisu počele prednovogodišnje gužve. Kako? Lako!

            Pišite mi na mejl dogstar666@yahoo.com i recite da li hoćete samo ZADUŠNICE, i koliko primeraka. Cena je 1000 din + ptt (extra 180 din za preporučenu tiskovinu, extra 210 din za paket). Ako nemate moje ranije knjige, možete u istom cugu poručiti i NAŽIVO (4. izdanje, 1000 din), PROKLETIJE (1000 din) i DIVLJA KAPELA, (priče, 900 din), kao i na izmaku KULT GULA (kritike i prikazi filmova i knjiga, 1000 din).

            Plaćanje na žiro račun: Eurobank Direktna 150-5101006370720-88

            A ako ste ZADUŠNICE već pročitali, ne zaboravite da ostavite ocenu i rivju na sajtu GUDRIDS, ovde: https://www.goodreads.com/book/show/200315572-zadu-nice