Ghoul u Paukovoj mreži!

 

Veoma sam počastvovan što je radio-drama po mojoj horor priči „MLADEŽ“ emitovana u okviru ciklusa „Paukova mreža“ na Radio Beogradu 2 u utorak 10. decembra.

Ciklus „Paukova mreža“, koji se emituje utorkom od 18.32 na Radio Beogradu 2, kultni je serijal koji obuhvata radio-dramska dela domaćih autora ili dramatizacije klasičnih dela domaće i svetske književnosti u žanrovima fantastike, horora, naučne fantastike, krimi-priče.

„Ova žanrovska serija u potpunosti koristi imaginativni potencijal radija kao medija“, kaže Vesna Perić, odgovorna urednica dramskog programa Radio Beograda. „Zvuk – glas, muzika, šum, efekti – daleko potentniji od slike, dovode slušaoca u stanje jeze, straha, saspensa, bliske i neposredne opasnosti. I takve priče ostaće prijemčive za slušaoca bez obzira na to koliko spoljašnje ubrzanje (digitalnog) sveta naizgled ne ostavlja prostor za otkrivanje ovog unutrašnjeg oka u slušaočevim ušima.“

U ovom ciklusu, tokom prethodnih decenija, emitovane su radio-adaptacije čitavog niza klasika horora: Frankenštajn, „Pad kuće Ašera“, „Karmila“, „Doktor Džekil i gospodin Hajd“, Drakula, „Okretaj zavrtnja“, Slučaj Čarlsa Dekstera Vorda… a od domaćih „Posle devedeset godina“ Milovana Glišića i „Darovi moje rođake (Marije)“ Momčila Nastasijevića.

Njima se sada pridružila moja „Mladež“, prvi put objavljena u zbirci Divlja kapela, 2022. godine, a skoro istovremeno i u književnom časopisu Gradina.

Priča prati razgovor jedva punoletnog autostopera i čoveka srednjih godina koji ga je primio u autombil, dok se voze ruralnim predelima Srbije u gluvo doba noći. Tok razgovora vremenom poprima sve zlokobnije, predatorske konotacije…

Uloge tumače: Vukašin Jovanović i Branislav Platiša.

Dramatizacija: Vladimir Kolarić.

Lektorka: Olga Babić.

Ton-majstor: Milan Filipović.

Muzički urednik: Dragan Mitrić.

Producentkinja programa: Aleksandra Rajić Žikić.

Reditelj: Zoran Rangelov.

Urednica emisije: Olivera Kolarić.

Proizvodnja: Dramski program Radio Beograda, oktobar 2024.

Ovo je, verovali ili ne, prva adaptacija nekog mog proznog dela u drugi medijum. Ništa moje još nije pretvoreno u strip (bilo je neko mlako interesovanje za Zavodnika – pa ništa), niti u film (Mladen Đorđević je hteo da radi Naživo, ali se to nije desilo zbog „kreativnih neslaganja“), niti u TV seriju (za koju bi recimo Prokletije ali i Zadušnice bile idealne). U dva navrata sam se javljao sa sinopsisom za scenario po Zavodniku na Konkurs za razvoj scenarija FCS-a, ali sam tamo oba puta bio odbijen. Imate ovde negde na blogu navedena obrazloženja žirija… 

I tako, prvo pa – radio! I to, rekao bih, zahvaljujući Vladimiru Kolariću, koji je i uradio vrlo dobru adaptaciju moje priče u format radio-drame.

Sad, radio ima svoje prednosti i svoje mane, kao i svaki medijum: neke od prednosti navela je Vesna na početku ovog teksta – sugestivnost, apelovanje na maštu, na „fill in the blanks“. Neke od mana su odsustvo slike, zbog čega je radijski prikaz akcije vrlo sveden. Ako treba da se nešto odigra na vizuelnom planu, da se neko pobije, da neko nekoga ubije, zvučni efekti mogu preneti samo najelementarniju informaciju (bum! tras! cangr! aaaarghhh!) ali ko je kome šta tačno uradio i kako… to će se preneti malo teže u ovom mediju.

Ova konkretna priča zahvalna je za ovaj medij jer se većim delom sastoji od dijaloga – ali, pred kraj, ipak ima i akcije, i stvari koje bi lepšte bilo videti, nego samo čuti (prepričane). Ipak, s time na umu, mislim da je urađen odličan posao u zadatim okvirima, i ja stvarno nemam većih zamerki. Ponegde je, na par mesta, dijalog malko konkretniji, na ivici objašnjavanja, tamo gde to kod mene nije, ali to je moralo tako, zbog kondenzovanja teksta i zbog davanja nekih konkretnijih znakova onoga što je u mom tekstu skoro pretežno između redova. Ipak, i to malo više direktnosti prisutno je s merom i ne smeta mi.

Branislav Platiša, vozač

Sviđa mi se i što se kroz glumačku podelu vidi taj jaz generacija, koji je u središtu priče, gde ovaj stariji glumac zvuči kao ovejani radio-beogradski spiker od pre 50 godina, a ovaj mlađi – zvuči prilično mlađe. (Uzgred, „mladež“ u ovoj radio-drami igra Vukašin Jovanović, koji je u novom HELLRAISERU bio „Maska“, odnosno onaj najupečatljiviji kenobit, dakle horor mu nije stran…)

Vukašin Jovanović, stoper

Da su obojica veterani iz naftalina, t.j. da glume i zvuče isto, to ne bi valjalo, ubilo bi poentu. Važno je da ima taj jaz između njih, da se čuje.

Pred kraj zbirke DIVLJA KAPELA postoji i moj opširan osvrt na svaku od priča u njoj, a povodom „Mladeži“ napisao sam sledeće:

 

„Mladež“ je najnovija moja priča. Premijerno se pojavljuje u ovoj knjizi.

Ovo je priča kakvu je mogao da zamisli i napiše samo neko ko je zašao u tzv. „srednje godine“. I mada je donekle inspirisana dugim razgovorima i prepiskom sa nekolikim osobama bar duplo mlađim od mene (jedan sestrić, nekoliko fanova, itd), u suštini ovo je razgovor između mene sadašnjeg i mene nekadašnjeg, ili barem jedne alternativne verzije mladog mene. „Pitaćeš mladost gde ti/joj je starost“, ili tako nešto.

Normalan pisac iz ovih krajeva dohvatio bi se ove tematike pod kišobranom „žala za mlados’“ Bore Stankovića; ja je, međutim, obrađujem u senci filmova čiji je vrhunski predstavnik Autostoper (The Hitcher, 1986), jedan od najdražih mi horora iz mladosti. Oduvek sam bio fasciniran vožnjom kolima, iako nisam vozač, nemam položeno za vožnju, niti sam ikada to želeo. Neke od najprijatnijih trenutaka u životu proveo sam vozeći se kolima sa prijateljima. Nešto od toga bilo je u Srbiji ili bliskom okruženju (Hrvatska i Slovenija). Mnogo, mnogo toga bilo je u Americi. Amerika je, inače, savršena zemlja za „road trips“. Samo ona je mogla da izrodi podžanr „road movie“.

Šteta je što je Srbija suviše mala, gledano geografski, da bi se njom bogzna koliko dugo putovalo kolima. Ipak se ova zemlja s kraja na kraj može preći za najviše sedam-osam sati dobrim autom, što donekle komplikuje zaplete koji bi podrazumevali neku dugotrajniju vožnju. Zbog toga sam, recimo, moju prvu dobru, objavljivu priču „Rastakanje“, iako nerado, morao da smestim u američku pustinju, na američke drumove, u američke motele, jer samo tamo postoji i ikonografija i geografija koja mi je bila neophodna za nešto što treba da potraje barem tri dana i tri noći. U slučaju „Mladeži“, mnogo čvršće ukorenjene u ovdašnje tlo, amerikanizaciju nisam ni mogao ni hteo. A i njenom zapletu ne treba toliko vremena i prostora: ta priča prirodno traje par sati, na potezu od manje od dvesta kilometara. S druge strane, u kontekstu Srbije, nisam hteo da „Mladež“ precizno geografski odredim: zamišljajte je gde god hoćete, na jugu, istoku ili zapadu zemlje.

Pored teme starenja i žala za mlados’, ključna stvar koja me je opredelila baš za ovu i ovakvu priču bila je formalna: naime, hteo sam da se oprobam u horor priči koja bi se čitava sastojala iz dijaloga. Maltene kao radio-drama. U suštini, iskren da budem, mene radio kao medij ne zanima, čak uopšte ne slušam radio-drame, pa tako ni ovo nisam pisao s tim medijem kao odredištem na umu. Niti sam nužno ovo pisao ciljano za (kratki?) film, iako sam bio svestan da će zbog mnogo dijaloga ličiti na scenario. Ne. Ono što sam hteo da isprobam bilo je da do krajnosti dovedem nešto što sam već, čini mi se sa popriličnim uspehom (sudeći po mom utisku, a i po reakcijama čitalaca), uradio u romanu Prokletije, u sceni u ludnici, dakle: prolongiranu, dugačku scenu strave u kojoj se jeza i napetost grade pretežno kroz dijalog. U romanu je dijalog bio kontekstualizovan, pripremljen, uokviren dešavanjima, pa čak i akcijom (borba, pucnjava, klanje). U ovoj priči forma kratke priče omogućava mi da sakrijem kontekst, da ukinem pripremu, i čitaoca ubacim in medias res u taj auto, da sam pokuša da odgonetne ko je taj vozač, ko je njegov putnik, i šta se tačno zapliće među njima. Svesno i namerno sam se ograničio na to da akcije bude minimalno, želeći da najveći deo sačinjava taj razgovor, da on bude srž svega, svih značenja i efekata, da se strava gradi kroz pažljiv izbor reči…

Sad, neko će možda biti ugnjavljen tim pristupom. Neko će možda biti nestrpljiv: „Dokle će ovi više da kenjaju? Kad će najzad nešto da se desi?!“ Takvoj osobi, ako je bude, promaći će velika istina da je, kao i u životu, svaka komunikacija, razgovor, dopisivanje, takođe – dešavanje. I da se, ako se pažljivo čita, bez žurbe i preletanja, nego polako, red po red, svašta nešto ovde, u ovoj priči, dešava – kroz taj razgovor.

Još jedna ambicija koju sam imao pišući „Mladež“ bilo je nešto naizgled paradoksalno: iako zbog prevlasti dijaloga ona nekome može delovati prozaično, maltene kao scenario za film, zapravo sam je pisao s ambicijom da postignem zgusnutost poezije, odnosno pesme u prozi, u smislu da napišem priču u kojoj će svaki detalj, slika, motiv, svaka rečenica i svaka reč u njoj da budu pažljivo odabrani i znakoviti, baš kao što se iz dobre pesme ne može izbaciti nijedan stih bez gubitka. (Uzgred, aluzije na klasičnu poeziju i na savremenu pop-rok muziku prirodno su se rodile tokom vožnje.) Koliko sam u tome uspeo – vi prosudite. Meni je svakako bilo veoma zabavno u ovoj vožnji, i mislim da ću se i ubuduće vraćati ovoj vrsti horor scena…

 

Inače, DIVLJA KAPELA je moja najslabije prodavana knjiga: romani idu odlično, ali ova zbirka priča, jedina moja, pokazala se kao upadljivo manje privlačna mojim čitaocima. I to nakon 36 knjiga „Poetike strave“, gde sam priredio bar 30 zbirki priča, i kroz njih pokušao da pokažem da je KRATKA PRIČA kao stvorena za horor žanr, da je kraća forma mnogo više prikladna hororu nego roman… Ali, šta da se radi, narod više voli romane…

U svakom slučaju, ovu dramu možete sad poslušati na RTS Planeti – ALI, potrebno je da prvo tamo otvorite nalog. To je besplatno i krajnje lako, date e-mail, ime i prezime, registrujete se, i gledate/slušate šta hoćete.

Moja MLADEŽ je ovde:

https://rtsplaneta.rs/live/radio/16086/radio-beograd-2?programme=6040093

i ovde, bez prijave:

https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5597524/dejan-ognjanovic-mladez-premijera.html

 

Ako ste priču čitali, poslušajte njenu radio-verziju, pa dojavite kako vam se čini.

Ako je niste čitali – ZAŠTO niste? Svakako bi bilo bolje da prvo pročitate, pa onda poslušate…  

DIVLJA KAPELA je kod mene još uvek samo 900 din + ptt, i možete je naručiti na dogstar666 at yahoo dot com.

P.S. A ako vam se usladilo da slušate Ghoul-related horor-drame, ove godine je u „Paukovoj mreži“ bila emitovana i adaptacija priče Vernon Li „Fantomski ljubavnik“ iz istoimene genijalne zbirke koju je objavio Orfelin. Nju možete poslušati OVDE:

https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5409237/vernon-li-fantomski-ljubavnik-premijera.html

Uskoro poskupljuje poštarina! Naručujte sad!

Dragi moji čitaoci, sadašnji i budući, doznao sam iz pouzdanih insajderskih izvora sledeće: od 1. jula cena poštarine za „CC PAKET“ biće skoro duplirana: ono za šta sad plaćate 200 din, od 1. jula biće oko 340 ili 350 din.

            Otkako su prošle godine u Pošti Srbije abnormalno podigli cenu za Post Express, veliki broj ljudi prebacio se na CC PAKET kao na jeftiniju a jednako pouzdanu opciju: ima tracking, pouzdano je, stiže prilično brzo – možda ne „danas za sutra“, ali u 90% slučajeva to je „danas za prekosutra“. Kome se ne žuri, može za smešnih 200 din da dobije paket težine do 3 kg.

            E, pa, dragi moji – ovu uslugu po ovoj ceni možete dobiti još nedelju dana, pre nego što cena bude duplirana.

            Ako ste se do sada premišljali i preračunavali i odlagali i čekali „Zlatno doba“ – ne čekajte više! Naručite moje knjige NAŽIVO (1.000 din), PROKLETIJE (1.000 din), ZADUŠNICE (1.000 din), DIVLJA KAPELA (900 din) i KULT GULA (900 din), i dobijte ih sa ptt-om od samo 200 din – ako mi narudžbinu pošaljete do 29. juna najkasnije!

Pišite mi na mejl dogstar666 at yahoo dot com sa svojim odgovorom na pitanje: „What’s your pleasure, Sir / Madam / They / Them?“

            Inače, ako želite ZAVODNIKA, ja odavno nemam extra primeraka, a bojim se da ih nema ni kod Orfelina, mada, proverite na mejl: orfelinns@gmail.com. Izgleda da je ta knjiga rasprodata: možda ima neki komad preostao u knjižarama. To znači da ćemo morati najesen da radimo 4. izdanje! 

 

            I kad sam već kod Orfelina, jedna loša vest: štamparija jezivo kasni sa najnovije dve Orfelinke! GOLEM i NESMIRENA PRAŠINA neće biti gotovi pre sredine jula! Navodno, zbog nestašice papira… 

Sreća u nesreći: poskupljenje poštarine nikako neće uticati na vaše narudžbine kod Orfelina, tj. ptt će vas koštati kao i do sada, čak i za knjige koje će vam stići u julu.

            Što se tiče cena za druge poštanske usluge – npr. preporučena tiskovina – oko toga moj izvor u Pošti nije znao da mi pouzdano odgovori da li će poskupeti: „možda neće, ali sigurno hoće.“ Videćemo posle 1. jula. Paket sasvim sigurno hoće.

            Stiglo je leto, sezona je odmora, pa ako vam neka moja knjiga fali – sad je pravi čas da sebi obezbedite kvalitetnu literaturu za na plažu, ili za u debelu hladovinu.

            Idealno, za u pećinu kakva je Ravništarka, iz koje potiče foto-sesija sa PROKLETIJAMA, načinjena tokom mojeg nedavnog, junskog izleta u Homolje… Temperatura 12 C!

            P.S. U Beogradu, ako se tamo zateknete, ili nekom nesrećom baš tu živite, moje se knjige mogu kupiti u striparnici DARKWOOD u TC Zeleni venac i u MUZEJU PARANORMALNOG u Lominoj ulici, pedesetak metara podalje od TC Z. Venac…

Dve horor promocije ove nedelje: Smederevo i Vršac!

 

Posle izvesnog vremena samonametnute samozatajnosti u pogledu promocije mojih knjiga – jer mi je preče bilo da pišem nove nego da idem okolo i nabijam ljudima u glavu da je apsolutno neophodno, životodavno, esencijalno da nabave i pomno pročitaju moje prethodne knjige! – došlo je vreme da ipak malo izađem u svet i naživo popričam sa stvorenim i budućim poštovaocima mog dela.

 

Ukratko, ove nedelje održaću dve promocije mojih horor aktivnosti, i to:

ponedeljak, 27.02. u 19h, Smederevo

i

petak, 03.03. u 19h, Vršac.

 

Evo detalja. Za ovu prvu najavu poslužiću se tekstom koji je tako lepo sročio Draža sa vodećeg domaćeg fanta-sajta, Art-anima:

 

Promocija romana PROKLETIJE – u KC Smederevo 27. februara

 

Predstavljanje horor romana Prokletije Dejana Ognjanovića biće upriličeno u ponedeljak 27. februara u Koncertnoj sali Kulturnog centra Smedereva, s početkom u 19 časova. O romanu će pored autora govoriti pisac, antropolog i etnolog dr Marko Pišev, dok će književno veče voditi Marko Cvetković.

 

Radnja Prokletija odvija se tokom ratnih 90-ih na prostorima bivše Jugoslavije, dok se jedno ratište gasi, a drugo, na Kosovu, polako počinje da tinja. Iza kulisa ludnice vrebaju crne senke onih koji (više) nisu ljudi. Specijalna misija vodi grupu veterana u srce planinskog venca Prokletije – tamo gde se prožimaju Ljudsko, Podljudsko i Nadljudsko…

 

„Dešavanja u romanu odvijaju se u nekoliko raznorodnih okruženja – psihotičnoj samoizolaciji, zloslutnoj psihijatrijskoj bolnica sa pojavama sa granica ljudske svesti, u jedinici okorelih i na smrt oguglalih vojnika, u krvavom sukobu kojim vladaju nagoni ali i posvećenost cilju, u predvorju bezumnosti (ili je tačnije nad-umnosti? a možda, pak, pod, odnosno, pre-umnosti) te konačnom stapanju u većoj celini koja spaja dva moćna i paradoksalno suprotstavljena principa Erosa i Tanatosa“, kaže u prikazu romana Ilija Bakić.

 

„Autor uspeva da svakom od ovih miljea podari jedinstvenost i funkcionalnu živost uz niz uverljivih detalja, od lokalnog, nepravilnog govora, šala i dosetki do paradoksalnog opisivanja stanja koja se – ne mogu opisati jezikom“, kaže Bakić.

„Proza Dejana Ognjanovića, a prevashodno njegovi romani spadaju u sam vrh onoga što sam čitao u ovom žanru“, kaže proslavljeni glumac, dramaturg i filmski kritičar Dimitrije Vojnov.

 

„Pripovedanje je efikasno, opisi su efektni i onakvi kakvi treba da dočaraju atmosferu i okolnosti proizvodeći željene efekte, a ovo naglašavam baš zbog onog najdelikatnijeg aspekta a to je strava. Ognjanović ovde ima puno izazova, od unakažavanja tela, prikaza izopačene psihe pa sve do ambijenata koji izazivaju strah i sa svakim izlazi na kraj“, navodi Vojnov u iscrpnom osvrtu objavljenom na Goodreads-u.

Prokletije su Ognjanovićev treći roman i reč je o do sada najambicioznijem proznom delu ovog autora, na kome je uz kraće ili duže pauze, radio gotovo petnaest godina.

Ulaz na promociju romana je slobodan. Svi zainteresovani posetioci, knjigu će moći da kupe po redovnoj ceni od 990 dinara.

Takođe, tom prilikom biće dostupna i druga Ognjanovićeva dela, poput zbirke priča Divlja kapela, studije Poetika horora, kao i nekih od svežijih naslova iz edicije „Poetika strave“.

 

 

Književni susret sa Dejanom Ognjanovićem

 

O mojim starim i novim horor nedelima u ovom divnom gradu, gde odavno ne bejah i ne blejah, razgovaraću sa znamenitim učesnicima!

 

petak, 03.03. u 19h, Vršac

Tačka susretanja

Zmaj Jovina 16

Sa mnom o hororu govore: dragi kolega, pisac i kritičar, Ilija Bakić, te kolege po mnogim osnovama, Igor Stanojević i Ana Marija Grbić Stanojević. Razgovor moderira Neven Daničić.

 

Nosiću sa sobom primerke PROKLETIJA, DIVLJE KAPELE, KULTA GULA i novijih Orfelinki, pa zato ponesite sa sobom svoje novčanike da na najlepši način podržite autora!

Vidimo se!

 

 

HOROR 2022: ŠTA SE STRAŠNO RADILO?

 

U modi je da se u osvrtima na prošlu godinu kuka i žali, da se vajka i proklinje. Mnogi bi, izgleda, hteli da je zaborave, izbrišu, kao da se nije desila. Pa, ja ne pratim modu, plus volim da teram inat, a najzad, i najvažnije: meni je, na ličnom i profesionalnom planu prethodna, 2022. godina bila jedna od uspešnijih i povoljnijih – uprkos sumanutoj inflaciji, ratovima, nestabilnostima i sveopštoj propasti koja se ceri lokalno i globalno.

            Zato, evo u najkraćim crtama da sumiram gde sam bio i šta sam hororično radio prošle godine, a što je za priču. Ono što nije, a što se radilo – pa, plodove toga videćete u ovoj godini. 

Do kraja januara nadam se da ću moći da obznanim neke prilično spektakularne planove za 2023. (ako se skoro-finiširani dogovori i ugovori zaista potpišu i pečatiraju)!

 

            GHOUL INTERNATIONAL

 

Kao što znate, jedan od mojih motoa glasi: „Delaj lokalno, misli (i utiči) globalno!“ Iz moje male Niške Banje nastavljam da delam na horor polju čiji se krugovi šire preko granica Srbije. Da vidimo…

 

            1. Najuži krug za nagradu „Brem Stoker“

           

            Verovatno najvažniji događaj u mom profesionalnom životu prošle godine (a i šire!), bila je činjenica da sam bio u najužem krugu nominacija za nagradu „Brem Stoker“ – prestižno priznanje američkog Udruženja pisaca horora i najznačajniju svetsku nagradu u oblasti horor žanra. Našao sam se među pet odabranih u kategoriji „Vrhunsko postignuće u esejistici (short non-fiction)“ za rad pod naslovom „Tri paradigme horora“ (The Three Paradigms of Horror) objavljen u američkom magazinu Vastarien (Vol. 4, Issue 2, izdavača Grimscribe Press).

            Evo moje stranice na sajtu te nagrade – OVDE. 

Eto: možda nisam sa PROKLETIJAMA ušao u širi izbor za NINO-a (slepci iz žirija nisu moj roman odabrali čak ni među top-40 iz prošle godine!), ali sam zato barem s pomenutim esejem ušao ne samo u širi, nego i u najuži izbor za nagradu „Brem Stoker“!

Nagrade su obznanjene i dodeljene 14. maja, na StokerKonu i – nagradu u mojoj kategoriji dobila je Angela Yuriko Smith: “Horror Writers: Architects of Hope”. Ja ostadoh sa statusom „Finaliste“, koja takođe nosi ozbiljnu težinu i vrednost.

 

2. Intervjuisao sam Džeka Šoldera i Roberta Englanda

Jula 2022. Grossmann festival u Sloveniji imao je dva spektakularna gosta.

Džek Šolder, reditelj meni vrloobožavanih ALONE IN THE DARK i HIDDEN, i ne baš toliko dobrog, ali na svoj način zanimljivog A NIGHTMARE ON ELM STREET 2, bio je tu. Vodio sam javni razgovor pred publikom s njim.

A imao sam i čast da Šolderu dodelim Hudoga Mačka, nagradu za životno delo – evo kratkog videa koji pokazuje kako je taj svečani trenutak izgledao, OVDE.

A bio je tu i Fredi Kruger lično, Robert England!

Ne samo što se oduševljavao time kako moja prva zbirka priča izgleda, nego mi je dao veoma iscrpan intervju u trajanju od oko sat i po: jednu trećinu toga objavio je zatim NIN, jednu trećinu Politika, a preostalu nije još niko.

 

3. Učešće na naučnoj konferenciji „The Rise of Pop Pessimism and its Implications“

 

Velika mi je čast, ali i zadovoljstvo, što sam u nedelju 4. septembra učestvovao na naučnoj konferenciji u Rumuniji koja je okupila prestižna imena iz akademskog sveta, a na temu koja mi naročito srcu leži: PESIMIZAM! Tačnije, „The Rise of Pop Pessimism and its Implications”. Više detalja o njoj OVDE.

Na ovoj konferenciji, koja se odigrala u gradu Turda, blizu Kluža, usred Transilvanije (!), izlagao sam rad u kojem sam istraživao konkretne oblike koje pesimizam poprima u delima H. F. Lavkrafta i Tomasa Ligotija, te sličnosti i razlike na koje se on u njihovim pričama izražava i učinke koji se tu postižu. Naslov je „Horror’s Bitter Pill: Pessimism in Lovecraft and Ligotti”. Za sada još nije objavljen, ali javlja mi se da će najverovatnije biti u Vastarienu.

Ova poseta Transilvaniji bila je prilika za obilje obilazaka slikovitih lokacija…

 

4. Ghoul’s DAVITELJ

Početkom 2022. naša „komedija strave i užasa“, DAVITELJ PROTIV DAVITELJA najzad je izašla na engleskom, na blu reju. Izdala ga je firma Mondo Macabro, i do ovog časa taj disk je već rasprodat (out of print).

Disk sadrži obilje novih dodataka, a među njima nekoliko mojih priloga: 1) esej o filmu; 2) pisani intervju sa Šijanom (oba ova dodatka su u bukletu); 3) video intervju sa Šijanom (postavio sam mu sasvim druga pitanja), i 4) audio komentar, tokom celog filma, koji smo zajednički uradili prijatelj i kolega Igor Stanojević i ja.

 

5. Moj esej na blogu DEEP CUTS IN LOVECRAFTIAN VEIN

Izuzetno kvalitetan, prvorazredni blog o lavkraftovskim temama pod nazivom DEEP CUTS IN LOVECRAFTIAN VEIN objavio je moj esej “A Serbian Look At Lovecraft”.

U njemu govorim o tri glavne stvari: 1) o odocnelom dolasku Lavkrafta među Srbe i o tome šta mi je ovaj pisac u ranoj mladosti značio; 2) o Lavkraftovom uticaju na moje prozno pisanje i druge stručne aktivnosti, i 3) o tome kako sam, kao Srbin, primio Lavkraftovu antipatiju prema Slovenima kao inferiornoj rasi.

Detalje o tome, kao i moj esej, možete čitati OVDE.

 

6. GHOUL GLASAO ZA SIGHT & SOUND

Jedan od najprestižnijih svetskih filmskih časopisa, Sight & Sound, kojega izdaje jedna od najprestižnijih svetskih filmskih institucija, Britanski filmski institut (BFI: British Film Institute), upravo je obznanio najnoviju varijantu svoje liste najboljih sto filmova svih vremena.

Ove godine i ja sam imao tu čast da budem pozvan da učestvujem u ovom glasanju. Bio sam jedan od 1.639 svetskih filmskih kritičara čije su mišljenje u BFI-ju smatrali relevantnim da se uzme u obzir. Moju listu, kao i komentare svega toga, imate OVDE.

 

7. BIG IN MONTENEGRO!

 

Crnogorski dnevni list VIJESTI u svom vikend izdanju od 13. marta 2022. imao je podlistak MAGAZIN. Kada je obznanjeno da sam nominovan za nagradu Brem Stoker, to je poslužilo kao povod da od mene zatraže intervju, koji sam dao vrlo rado i izdašno.

U svom broju dali su mi tretman zvezde, kakav ni u jednom mediju u Srbiji nisam dobio: na naslovnoj strani sam odmah ispod Tita, a velika moja fotka preko cele prve strane tog MAGAZINA, i cele dve strane velikog formata unutra.

Pitanja za intervju sročila je Mirela Zogović, novinar rubrike Kultura/Zabava u ND Vijesti, a moje odgovore možete pogledati OVDE.

 

8. RUE MORGUE

I dalje neumorno pišem za najbolji svetski horor magazin, RUE MORGUE – pretežno prikaze knjiga, i poneki prigodni članak. U 2022. objavio sam tamo poveći članak 100 YEARS OF HEX povodom 100 godina od premijere filma HAXAN, više stranica o knjizi Portraits of Horror posvećenoj art-horror fotografiji, članke preko cele strane o knjigama Children of the New Flesh i What the Daemon Said, kao i tuce prikaza najnovijih horor knjiga.

 

 

GHOUL NACIONALE

 

            Što se tiče mojih aktivnosti u Srbiji, evo najvažnijih.

 

            1. IZAŠLA DIVLJA KAPELA i druge priče

            U 2022. objavio sam novu knjigu - DIVLJA KAPELA i druge priče. To je, posle tri objavljena romana, moja prva zbirka priča. Izašla je krajem maja. O sadržaju i svemu ostalom imate detaljno OVDE.

            Premijerna promocija bila je na Art-Anima Festivalu! Najozbiljniji domaći festival posvećen fantastici, Art-Anima, održan je jubilarni osmi put. I ovog puta na finom, ustaljenom mestu, u Poletu. Na promociji su sa mnom govorili Ana Marija Grbić i Igor Stanojević.

            Ova zbirka još uvek nije dospela do velikih književnih časopisa: do sada je jedini prikaz dobila na portalu Autostoperski vodič kroz fantastiku, i to možete pročitati OVDE.

            Ali je zato fidbek od čitalaca, kako u mejlovima i privatnim porukama, tako i ono što se javno može pročitati na sajtu Gudrids, veoma pohvalno. Pogledajte i sami, OVDE.

 

            2. PROKLETIJE I DALJE RULAJU

            a) PROKLETIJE su dobile odličan prikaz u POLJIMA

Drago mi je da sam se, posle dugo vremena, našao na stranicama ovog časopisa, makar kao predmet prikaza; još draže mi je što je autor tog teksta, Boris Lazić, ugledan naš pisac, pesnik i prevodilac, ali i znalac fantastike u književnosti i stripu; a najdraže što je, baš na tako uglednom i prestižnom mestu, objavljen do sada najdublji osvrt na to šta PROKLETIJE jesu, pod naslovom „HOROR I PREUMLjENjE“. Evo ga OVDE.

            b) Studiozan prikaz mog romana PROKLETIJE izašao je u kragujevačkom akademskom časopisu LIPAR (Lipar / Časopis za književnost, jezik, umetnost i kulturu, Kragujevac / Godina XXII / Broj 77), a autor je Danko Kamčevski. Naslov je „ROMAN O TAJNIM I OPASNIM STAZAMA“. Evo, čitajte ga OVDE.

c) Moj roman PROKLETIJE postao je predmet naučnog rada. Autor je dr Dejan Milutinović, i trebalo je da bude izložen na nedavnoj konferenciji o TRANS/POST-HUMANIZMU na Institutu za književnost u Beogradu. U zadnji čas, zbog nepredviđenih razloga, naživo izlaganje se nije desilo, ali rad će biti objavljen u zborniku sa konferencije. 

d) PROKLETIJE se već izučavaju na fakultetu: evo foto dokaza.

Dakle: Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti. U pitanju su master studije - Studije bezbednosti, smer je Strateška bezbednost. Kurs "Geopolitika Balkana" koji dr Vladimir Ajzenhamer drži na master studijama, a kao studiju slučaja uključio je Prokletije. Kaže mi dr Ajzenhamer : „Nastavna jedinica tiče se tzv. kritičke geopolitike, a kao njenu poddisciplinu proučavamo popularnu geopolitiku. Kako u prvom delu predavanja obično kompariram narativ o "Arbanasima" kod Garašanina, Cvijića, Protića i Tucovića, ove godine sam rešio da na toj liniji uvedem analizu tvog romana, po onoj matrici koja se obično primenjuje kod pop-kult sadržaja. Malo je reći da je ideja upalila. Studenti su upali u živu raspravu o tome iz kog razloga si koristio principe tzv. etničkog izbeljivanja "Coglava" i prostornog zamagljivanja Vardištane.“ 

On dalje pojašnjava: „Ovaj smer je dominantno usmeren na pitanja međunarodne i nacionalne bezbednosti. Upisuju ga uglavnom bezbednjaci, politikolozi, oficiri (vojna akademija), pravnici i često bude po par njih iz obaveštajnih agencija. E sad, kako studenti pričaju o knjizi koju nisu čitali - tako što im profa koji drži predmet čita određene delove, a pritom ima i zavidne deskriptivne sposobnosti, pa ih prvo uvede u "fabulu radnje".“

 

            3) ORFELIN NE STAJE!

            Tokom 2022. izdavačka kuća Orfelin objavila je još četiri knjige u ediciji „Poetika strave“ koje sam ja priredio i opremio pratećim materijalima (pogovori, biografije i dr. dodaci). Konkretno, objavili smo sledeće – kliknite za naslov za detalje o knjizi.

 

FANTOMSKI LJUBAVNIK – Vernon Li

 

PARAZIT

 

SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM - H. F. Lavkraft

 

ŽUTI ZNAK – Robert V. Čejmbers

 

Plus:

POETIKA HORORA

 

Nakon što je Orfelin tamo negde 2017. rasprodao prvi tiraž od 666 primeraka, ova knjiga je godinama bila nedostupna, nenabavljiva – čak ni na Kupindu niko nije bio blesav da se nje lišava! Knjiga-Matica, iz koje su se rodile edicije „Poetika strave“ i „Crna mačka“ sada je ponovo dostupna i onoj čitalačkoj publici koja je stasala nakon njenog izlaska – ili koja se za horor zainteresovala kasnije, delom i zahvaljući pomenutim edicijama.

 

            4. SLAUGHTER: GHOULOV HORROR FESTIVAL!

Internacionalni festival umetničkih horor filmova, SLAUGHTER HORROR FILM FESTIVAL, održan je 1-3. jula u nekadašnjoj doljevačkoj klanici u organizaciji Komplos Art Factory udruženja građana iz Doljevca. Prikazano je 15-ak filmova na tri bioskopska platna, kako u glavnoj hali, tako i u fabričkom krugu nekadašnje klanice. Prikazani su dugometražni igrani, dokumentarni, eksperimentalni i kratki filmovi horor žanra.

Ja sam bio umetnički direktor festivala.

Specijalni gost festivala bio je Norbert Fafenbihler, filmski reditelj (Austrija), a Predsednik žirija bio je Alin Ludu Dumbrava (Rumunija).

U okviru festivala održana je i tribina „Pola veka Leptirice: Horor u srpskoj kinematografiji“. Učesnici: Jovan Ristić, direktor Festivala srpskog filma fantastike i ko-autor knjige Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike i Dr Marko Pišev, pisac i predavač sa grupe za Etnologiju i antropologiju Filozof. Fak. u Beogradu; moderator: Dr Dejan Ognjanović. Na njoj su svoj osvrt na žanrovsku produkciju u svojim zemljama dali i inostrani gosti.

            Ja sam prezadovoljan kako je to prošlo – a da li će se nastaviti i razviti u 2023. ostaje da se vidi: zavisi od podrške države i lokalne zajednice, i još nekih faktora. Kako je bilo na prvom izdanju festivala? Slike i tekst su OVDE!

 

            5. KONFERENCIJA: SAVREMENE TENDENCIJE U AMERIČKOM HOROR FILMU

U Beogradu je održana prva srpska konferencija u potpunosti posvećena horor filmu.

Bilo je to 12-13. novembra 2022. godine, u okviru redovnog Festivala američkog nezavisnog filma u Domu omladine. Konferenciju sam ja osmislio, ko-organizovao i sproveo u delo.  

Bilo je osam učesnika, na osam tema

1. Žanrovska ortodoksija i inovacija – Miloš Cvetković

2. Rimejci, nastavci, franšize, ributovi – Mateja Đedović

3. Rasna pitanja (#black lives matter) – Igor Stanojević

4. #Metoo i toksična muškost – Mario Kozina

5. Rodna (LGBT) pitanja – Dragan Jovićević

6. „Elevated horror“ / „Post-horror“ – Dejan Ognjanović

7. Torture Porn fenomen – Romain Roll

8. Politička korektnost i smrt subverzivnog B-filma – David Flint

            Detaljnije o tome, OVDE.

 

            6. UČEŠĆE NA FESTIVALU SRPSKOG FILMA FANTASTIKE

Festival srpskog filma fantastike (FSFF), praćen Šetnjom zombija, održan je od 10. do 12. novembra u Dvorani kulturnog centra Beograda. Na otvaranju je prikazan, sa DCP-a, novi HELLRAISER, u potpunosti snimljen u Beogradu. Nakon filma, vodio sam Q&A sa članovima srpske ekipe (glumci, majstori za efekte, producenti, kostimografi) koji su učestvovali u ovom filmu.

 

            7. UČEŠĆE NA FESTIVALU FANTASTIKE U NIŠU

            Na Festivalu fantastike u Nišu, 20-21. maja, održanom u Niškom Kulturnom Centru, održao sam predavanje o Klarku Eštonu Smitu čiju sam KNJIGU EJBONOVU priredio za Orfelin.

 

8. UČEŠĆE NA FESTIVALU „ODRAZ STRAVE“

Filmski festival „Odraz strave“ održan je u petak i subotu 16. i 17. decembra 2022. godine u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Prvo izdanje festivala posvećeno je stvaralaštvu eminentnog reditelja Đorđa Kadijevića i ima za cilj pokušaj revalorizacije filmskih dela iz žanra horora, koja su svojom estetikom i sadržajem unela nove kodove u srpsku i jugoslovensku kinematografiju.

U okvoru toga 17. decembra je održana tribina „Premotavanje unazad – izvorišta srpskog horor filma”, a osim mene na njoj su učestvovali i Mladen Milosavljević, etnolog, pisac i reditelj; Jovan Ristić, novinar, pisac, publicista i moderator: Mihajlo Vitezović.

Detaljnije OVDE.

           

9. PREDAVANJE O NOĆI VEŠTICA

            Održao sam zajedničko predavanje (praćeno insertima) sa Nenadom Bekvalcem 31. oktobra 2022. u UK PAROBROD, a u organizaciji EU INFO CENTRA.

 

            10. INTERVJUI I PRILOZI

            Dao sam nekoliko intervjua prošle godine, za raznolike digitalne, štampane i TV medije:

 

a) Intervju za Espreso:

https://www.espreso.co.rs/lifestyle/kultura/996005/dr-dejan-ognjanovic

 

            b) Na Radio Beogradu 2, u emisiji Kontrapunkt (autor: Aleksandar Drobac), pričao sam skoro sat vremena, najviše upravo o nagradi „Brem Stoker“ i o mom nominovanom eseju.  Audio snimak tog prilično ozbiljnog razgovora možete slušati ovde:

https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4732730/poetika-horora.html

 

            c) U izdanju RTS-ove emisije iz kulture VAVILON, emitovanom na Vidovdan, bio je i prilog o meni: o tome da sam bio finalista nagrade Brem Stoker, o novoj zbirci DIVLJA KAPELA, o predstojećem romanu ZADUŠNICE, o duhovnoj komponenti horora, o potencijalima ovog podneblja za horor… Pitanja na daljinu postavila urednica emisije Jasmina Vrbavac, a sve snimljeno u slikovitom ambijentu niškog starog groblja… 

Evo ovde, od 11'15'' do 15'35''

https://www.youtube.com/watch?v=KEsGNKlQAGQ

 

            11) PODCAST GHOUL

            Svaka čast RTS-u, ali moram ipak malo i da pratim trendove i nove medije koje gleda i sluša ova današnja mladež… Govorio sam u 2022. za čak dva podkasta. Nisam dosad, u celom životu, ni za jedan, a onda u istom danu me snimali za čak dva! Zato u oba imam isti džemper. Što ti je život…

            Prvo je emitovan BEDEM PODKAST, gde je sa mnom (iza kamere) razgovarao Mladen Milosavljević – o mom dosadašnjem književnom stvaralaštvu, kritici, planovima, kao i nominaciji za Stokera. To je bilo kratko (15 min) ali slatko. Evo ga ovde:

https://www.youtube.com/watch?v=EZuoO5-Azhw&t=5s

 

Zatim je išlo i moje gostovanje na jednom od najpopularnijih i najpraćenijih domaćih podkasta na temu kulture: RADIOAKTIVNI KOMARAC PODKAST gde je sa mnom pričao Bojan Uzelac. 

Tu smo već obojica pred kamerama i razgovor traje negde oko sat vremena, ima i nekih retkih ili nikad dosad mi javno postavljanih pitanja, pa eto, kad ste dokoni, ili dok jedete, dok perete suđe ili već tako nešto, možete pogledati/poslušati ovde:

https://www.youtube.com/watch?v=zkkbTuObeOU&t=1s

 

            11) SAJMOVI KNJIGA

Na Beogradskom sajmu knjiga, krajem oktobra, bio sam skoro čitavog njegovog trajanja i razgovarao s čitaocima, potpisivao knjige i družio s kolegama i fanovima.

            Na Niškom sajmu knjiga, početkom decembra, bio sam predsednik žirija za dodelu šest glavnih sajamskih nagrada.

 

* * *

 

            Tako je, otprilike, izgledala moja 2022. iz ugla horor aktivnosti.

            Bilo je u njoj, nažalost, i horora sasvim druge vrste: dragi sestrić Matija, moj čest kompanjon u gledanju horora, kod kuće i u bioskopu, ali i na nekoliko slikovitih, nezaboravnih izleta u okolini Niša, u maju mesecu prošle godine iznenada je preminuo u 24. godini.  

Pominjao sam ga u nekoliko navrata ovde na blogu, kada sam kačio foto-izveštaje (pretežno njegove slike) sa naših putešestvija, na koja ovom prilikom podsećam:

 

Pusto selo Špaj, danas

 

Koritnjak, mrtvo selo na vrhu brda

 

Spomen park BUBANJ

 

Konc-logor „Crveni Krst“, Niš

 

Divote Stare planine (1): Kozji Kamen

 

Divote Stare planine: Vodopad Tupavica

 

Usko GRLO na Staroj planini

 

ZAVODNIK u Špaju

 

            Ostao sam bez reči tada kada se to desilo, i bez reči sam ostao i do danas. Ne vredi; možete da budete i pisac, da vam je ceo život vezan za reči, izražavanje, pisanje, ali kad naiđete na tako nešto protivprirodno, da neko naprasno nestane u tako ranoj mladosti --- šta reći?! Kad sam ostao bez oca, 2013, a zatim i bez majke, 2018, uspeo sam da napišem neke osvrte i ovde na blogu tim povodom. Što se ovoga tiče, sve što mogu jeste da podsetim na naše zajedničke horor avanture i da svoje prošlogodišnje, ali i naredne aktivnosti posvetim Matiji. Znam da je bio ponosan na svog ujaka, radovao se mojim horor radovima, i tek bi… ali… Azatot je, u svom haotičnom idiotluku, hteo drugačije.