KARMADONA by Aleksandar Radivojević

 

„Šta je, dođavola, KARMADONA?“, bruje društvene mreže.

KARMADONA je rediteljski debi Aleksandra Radivojevića.

„Šta, onaj što je režiro SRPSKI FILM?“, vrište degeni po mrežama.

Ne, nije ga on režirao, on ga je samo zamislio, a onda napisao scenario zajedno s rediteljem, nestalim-u-akciji Srđanom Spasojevićem. („Gde je taj zaboravljeni as, šta radi?“ – Niko ne zna!)  

„Aha, onaj što je pisao Srpski film? Divota, opet pljuvačina po nama,“ piše drugi debil na mreži, jer svako ko ima dupe, ima u paketu i nešto što naziva „mišljenjem“.

Za one koji su pažljivo gledali, ni SRPSKI FILM nije bio „pljuvačina po nama“ – mada pljuvačina po imbecilima možda jeste bio, sudeći po tome kako su se svi odreda našli lično pogođenim.

Uglavnom, ne, KARMADONA nije „pljuvačina po nama“, osim ako ne pripadate naciji imbecila. Ili naci-imbecilima. Sad, to što Srbija u filmu nije idealizovana – hej, pa ko uopšte želi ovaj kal i čemer da ulepšava i zaslađuje? Zar nije čitava ova pobuna na ulicama i u društvu nastala zato što je svima (većini) dosta više ružičastih slika o ekonomskim tigrovima, zlatnim dobima i brže-bolje napretcima bez upotrebnih dozvola? Uglavnom, ovaj film ne bi trebalo da provocira „patrijote“ (osim šačice Šešeljoida, koji će usput opaziti svog idola u jednoj sceni), i zapravo je, uopšteno gledano, popriličan kraudplizer, sa obiljem uan-lajnera, slika i delova scena koji su kao proračunati za buduće mimove i kratke klipove koji će se deliti uzburkanim mrežama regiona, a i šire.

„A otkud ti to znaš? Da ga nisi možda gledo?“ pita jedan zapenušani.

Pa, suprajz, jesam. Naravno, gledo sam KARMADONU. Tačnije, gledo sam radnu verziju priličnu blisku finalnoj, desetak minuta dužu od ove koja će igrati u Torontu. Nisu baš svi efekti bili gotovi, i nije baš svaka muzička tema bila smeštena gde treba, i ton nije bio finalizovan, ali bilo je to negde oko 94% gotovo.

Ipak, ovo što pišem sada NIJE filmska kritika; kritiku ću pisati na osnovu finalnog, sasvim dovršenog filma. Na IMDB ga ionako ne mogu kačiti PRE zvanične premijere, ali gledaću da budem među prvima nakon toga. Znači, u prvoj nedelji septembra.

Među narod je već puštena vest – mada nemam utisak da je masovno shvaćena njena puna važnost i implikacije: naime, KARMADONA će imati svetsku premijeru na Toronto International Film Festivalu (TIFF) početkom septembra (04-14). To jeste prilično velika stvar, jer nije baš kao da su domaći filmovi često viđani na festivalima A kategorije, mada ponekad ume i to da se desi.

Ali ono što se (skoro) nikad do sada nije desilo, a niko nije našao za shodno da naglasi, jeste „detalj“ koji je meni naročito važan, a trebalo bi da bude i svim domaćim žanrovcima: naime, film će biti prikazan u selekciji „Midnight Madness“! Može li šta biti prikladnije nego – tvorac ŠOK KORIDORA debituje u PONOĆNOM LUDILU!? Nema bolje do toga!

Plus, čisto da se zna, do sada je samo jedan srpski film igrao u PONOĆNOM LUDILU, bila je to Mladenova ne previše ponoćna drama, Radnička klasa ide u pakao, pre 3-4 godine.

„Dobro to, nego – o čemu se uopšte tu radi?“

Udica je dovoljna: trudnicu u poodmakloj trudnoći preko mobilnog kontaktira Bog i uceni je – ili će da pobije neke ljude, njemu nedostupne (kako i zašto – čuće se!), ili će on da joj zdrobi plod u utrobi. Pošto joj vrlo plastično dokaže da je taj za koga se izdaje, a ne neka dokona psiho-budala koja zivka s nepoznatog broja, naša trudnjča moraće zaista da, prateći Reč Božju, liši života neki šljam koji ionako svojim postojanjem kalja površinu Zemlje. To nipošto ne znači da njoj misija ide lako i glatko…

Zvuči kao fantazija s kojom svako od nas može da saučestvuje? Možete se kladiti u svoje dupe (i njegovo mišljenje) da jeste!

„Aha, sve mi je jasno! Znači, nije mu dosta što je pljuvao po Srbima, sad će da pljuje po BOGU!“ ori se internetima i reditima.

Pa, istina, ta dimenzija se možda mogla, površno gledano, pripisati izvornoj verziji ovog scenarija, u vreme kad se zvao BOŽE PRAVDE, ali ihaaaj, kad je to bilo, pre više od 10 godina: on je u međuvremenu prerađen, apdejtovan, a jedna od izmena je i u prirodi tog božanstva… Ali to ko je on, šta je zapravo, šta hoće – najbolje da sami otkrijete u filmu.

„Pih, znamo već sad!“ zapalile se mreže: „Aca je stari Satanista! Twist je sigurno u tome da je ovaj njegov ’Bog’ zapravo – Đavo!“

Možda… Ajd da vam ne kvarim veselje…

„Dobro, ali film je horor, jel tako?“

Pa, i jeste i nije. Svakako je „horror-relevant“, odnosno kad budem seo da napišem FILM STRAVE NA BALKANU, on će sigurno imati svoje poglavlje. Ali ako neko očekuje film strave i užasa od kojeg se ledi krv u žilama i od kojeg se noćima ne spava, a kad se zaspi – budi se u košmarima – ne, ovo nije to, ni blizu. Acu kao filmmejkera ne zanima ta vrsta horora.

Aca je Radoje Domanović naših dana koji se loži na Klajva Barkera (not in a gay way!) i Brajana Palmu. Ja sam ga svojevremeno u drugarskom zezanju nazvao „Aca Depalmivojević“. A videćete tog Depalmivojevića sada na delu, kako frejmuje, kako neprestano pomera kameru, kako montira…

Elem, ovo treba naglasiti: Acin primarni žanr nije horor, nego satira. Svako ko je s uključenim mozgom gledo SRPSKI FILM morao je to shvatiti. To je dosad morao razumeti svako ko je gledo pozorišne predstave koje je pisao, STRUJOSEK i SAMOUDICA (klikni na moj rivju, neće te ujede, možda čak dodatno prosvetli!). 

Njegova opsesija rijalitijima, njegov fetiš prema mobilnim telefonima, društvenim mrežama, sve ste to već mogli videti u tim predstavama, ili bar indirektno slutiti iz šturih najava o njegovom neviđenom, u postprodukciji zaglavljenom PRAVOM rediteljskom debiju, kratkom filmu koji je snimio još pre par godina, ali nikako da ga sasvim finalizuje (iz bezveznih razloga), ali valjda uskoro hoće, jer odličan je to nesuđeni uvod u ovaj film, budući da se takođe bavi Božanstvom Mobilnim Telefonom i njegovim ubilačkim efektima… Ne pominjem mu naslov samo zato što ko zna da li će final cut, kad se bude privršio, nositi isto ime kao scenario koji je pre više godina krenuo da snima… LET’S STAY IN TOUCH, pa čuće se…

„Dobro, pusti sad te filozofije“, bruji ovaj sa zapaljene mreže, „nego dal i u ovom filmu ima jebanje beba, il’ tako neke gadarije, da mi na vreme odvojimo na stranu drva za lomaču?“

Pa, recimo to ovako. Ima ovde popriličnog krvoprolića: i niko nije bezbedan od njega; ginu i krivi i nevini (if any). Ima ovde scena dosad neviđenih u domaćem filmu, a ponešto i u stranim hororima. Ali iako su neke od zamisli sautparkovski bolesne, izvedba je crnohumoristična, pa nema onaj impakt koji su splater scene u SRPSKOM FILMU izazivale. Više je to kao kad neko zagine u TEKSAŠKOM MASAKRU 2, nego kao u TEKSAŠKOM MASAKRU 1. 

I uopšteno gledano, ja bih žanrovski ovaj film najpreciznije odredio kao BRUTALNU CRNOHUMORNU SPLATER SATIRU. Više je to BLACK MIRROR sa smislom za grotesku i humor (i krvopljus), nego šta ja znam, BRING HER BACK.

 Videh u jednoj inostranoj najavi da ga opisuju kao „profani triler“. Nikad gluplju frazu nisam čuo, i pogrešnije primenjenu. Ovaj film je sve samo ne profan; ali njegova vizija „božanskog“ jeste donekle neobična, i tražiće određenu dozu naprezanja mentalnih i duhovnih mišića od većine gledalaca da se shvati i prihvati. Ovi što su spremili kamenice na najmanji pomen Džihouve, džaba su se naoštrili. Za razliku od SRPSKOG FILMA, ludački samouništiteljskog i maltene karijeru-ubilačkog, Aca ovde igra za publiku, mada na svoj uobičajeno provokativan način.

„Aha, bogohulan, znači! Tu sam ga čeko!“ gori jedan na mreži.

Stvarno ne bih to rekao, ali s druge strane – svakog dana me zaprepasti količina gluposti za koju su neki ljudi sposobni, pa ne isključujem da će biti i takvih budala, mada ne očekujem takvu reakciju u masovnom izdanju, nego samo kod izolovanih kretena. I prosečnom gledaocu moralo bi biti jasno da je Acina vizija, u ovom filmu, čak sa iznenađujućim dozama simpatije prema Bogu (!).

Uostalom, glas mu daje Sergej Trifunović – što će mnogima, po sebi, biti dovoljno da postanu ateisti, ako već nisu.

„Kad ćemo mi ovo videti?“ čuje se, usred buke, jedno razumno pitanje.

Teško je reći, producenti tvrde da će u Srbiji biti prikazan tek dogodine. Verovatno će tokom jeseni zarediti na još nekim stranim festivalima, a zavisno od toga da li će ga kupiti Ameri za bioskope ili striming, zavisiće i to da li će „procuriti“ do nas, preko njih, ranije, ili ćemo čekati domaće bioskope. Treba li uopšte napominjati da je ovo izrazito filmofilski rađen film, koji zaslužuje da se overi na velikom platnu i sa odličnim zvukom?

„A televiziju ko šiša, a? Šta je s CRNOM SVADBOM, druga sezona? Zar nije to Aca sam-samcit pisao?“

Jeste, u prvoj sezoni je bio potpisan samo kao „saradnik na scenariju“, mada je pisao daleko više nego što špica tvrdi; a na špici 2. sezone on jeste jedini i kompletni scenarista.

Serija je završena odavno, i snimljena i postproducirana, i spremna je za prikazivanje, a da li će se to i desiti, teško je pogoditi posle nekoliko najava, pa odlaganja. Šuška se da ima problematičnih momenata u njoj, narod po Reditima pominje neke scene u Skupštini, sa poslanicima, i još ponešto pipavo, što se trenutnom gangsterskom režimu ne bi svidelo, pa zato… Ja znam mnogo više nego što smem da otkrivam, za sada, pa moram da ćutim. Možda bude najesen, a možda tek kad Psiho padne.

Ali ništa ne brinite: ako serija završi u bunkeru, u tom slučaju možete računati na moj exkluzivni i detaljni rivju! 

Do tada, čitajte moj rivju prve sezone:

http://cultofghoul.blogspot.com/2021/11/crna-svadba-tv-2021.html 

i podsetite se kako sam odavno, još pre 15 godina, OBJASNIO zašto se SRPSKI FILM zove baš „Srpski“, evo baš ovde: 

http://cultofghoul.blogspot.com/2010/09/srpski-film-objasnjenje-sustine.html

Pomislio bi čovek da je do sada to utuvljeno i u najtvrđe bukove glave, ali nažalost nije, sudeći po najnovijim komentarima koje vidim na zapaljenim društvenim mrežama, povodom KARMADONE, gde debili i dalje bruje: „Zašto, o zaštoooo se zove SRPSKI, i ko mu je dao pravo, ko mu je lupio pečat odobrenja da koristi u naslovu taj divni BREND?“ A u horu sa njima su retardi: „Zašto, o zaštooo su NAŠE PARE date na taj gnusni film, zašto je FCS to podržao?!“ – iako ni dinar srpskih poreznih obveznika nije ušao u taj film, niti mu je FCS išta pomagao, to je 100% finansirao reditelj-producent iz svog džepa…

Prema tome, debila ima preeevišeee, a društvene mreže im daju priliku da svoje postojanje razglase dalje i šire od svog sokaka, pa ne sumnjam da će oni naći nešto da pljuju i u Acinoj KARMADONI, ali nadam se da sam razumnim čitaocima rasvetlio bar ponešto oko ovog filma, u onoj meri koliko smem, sa sada.

Ukratko, treba pratiti ovaj film i njegov inostrani život, siguran sam da će kanadsko-američki rivjui biti stelarni – mada, realno, njega je stvarno teško jednostavno žanrovski odrediti, i ne samo žanrovski, nego i idejno, ideološki – šta je autor hteo reći, koga napada, koga brani, koja mu je zapravo agenda… Dakle, verujem da će biti zabavnih reakcija i u svetu. Jedva čekam!

A za slučaj da vam je nekako promakao tizer za film, pogledajte ga OVDE:

https://www.youtube.com/watch?v=O4yKtEFJIco

 

            P.S. Glavna glumica, Jelena Đokić, mnogo je bolja u filmu nego što zvuči u tizeru. Dapače, njen mestimično drven deliveri Ameri neće čuti ni osetiti, a njena fotogeničnost i izražajnost ima da ih kupi, i slutim joj, posle ovoga, rađanje jake inostrane karijere.

I ne sekirajte se mnogo što je Mima Karadžić u filmu: on je savršeno pogođen za lik koji igra, a igra ga tako dobro da ga ovakvog niste još videli. S ovom ulogom, i onom iz ČUDO NEVIĐENO, Mima će mirne savesti da ide pred Svetog Petra.