izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 08. новембар 2010.

TETSUO THE BULLET MAN (2009) – Ghoul's view

***(*)
4-

imali smo na ovom blogu već exkluzivni rivju filma, pravo iz japana, još pre pola godine. film je za ostatak sveta procureo tek danas, i naravno – kao doživotni, nepokolebljivi cukamotov poštovalac – T3 sam pogledao smesta po skidanju.
reći ću samo par stvari:
1) TETSUO THE BULLET MAN je maltene tvrdooklopljen i na-kritike-otporan film. iako se ima tu šta analisati, ako ste analno raspoloženi, ovo je pre svega i iznad svega – jedno krajnje visceralno audiovizuelno ISKUSTVO, i kao takvo, rečima i anal-izom jedva dosežno.
da, postoji neka kao priča i neki podtext u tome, i to je uobičajeni cukamoto: otuđeni službenici u hipermoderno sterilnom japanu sivih stambeno-poslovnih zgrada i metala na sve strane, opsednuti tehnologijom koja, u svom negativnom, uništiteljskom vidu prodire u umove i telesa svojih podanika a frustracija i gnev im služe kao okidači za metalotelesne mutacije i explozivne izlive primarnog atavističkog organskog angsta kroz metal i bla bla bla. 
to nije sporno, sve smo to već videli, prvo crno-belo, a zatim i u koloru. 
ovog, trećeg puta, TETSUO je pretežno u sepija tonovima, ili monohromatskim kadrovima (plavičastim, recimo), uz ponešto sporadičnog full-colora (npr. kad se lije krv), ali to je u suštini ono što volimo i želimo od cukamota, ni manje ni više. 
ja sam prezadovoljan, naročito posle niza negativnih kritika filma koje sam čuo i čitao. baš čudno, ali mič dejvis, koji inače ima respektabilan njuh za ludila ove vrste, bio je neopisivo razočaran trećim TETSUOM, toliko da nije ni hteo da ga zove na fantaziju: mesecima je gnjavio sa pronalaženjem i slanjem skrinera ovog filma, i na kraju su ga pirati pretekli i pustili u opticaj divx (odličnog kvaliteta, dvd rip, sjajnog zvuka i slike).
2) jedini, ali zaista apsolutno jedini smislen način uranjanja u TETSUO THE BULLET MAN jeste sledeći: ili metnuti na uši slušalice i odvrnuti do daske, ili – ako imate kućevnih i tolerantno-komšijskih uslova – odalamiti zvučnike, pa ko preživi, neka priča! 
bilo kakvo polu-tiho gletkanje dok žena deca i kučići trčkaju po stanu ili se ne znam šta dešava okolo dok film traje u ovom slučaju ne dolazi u obzir! da se cukamotova firma ne zove 'kaiyu theater', svakako bi se mogla zvati 'slušaj najglasnije'!
njegov tretman zvuka i saundtreka u T3 na tragu je prethodnih – ništa spektakularno novo za stare poklonike – ali išikava mu ga je dao po riljanju i drmotresenju, sa temama još manje melodičnim nego u antologijskom I i II delu; za razliku od njih, ovo ovde teško da ćete moći da pevušite tokom tuširanja ili klanja svinja. ovo je više za buđenje sebe i/ili komšija.
slično važi i za cukamotove trejd-mark ludački-brze vožnje kamere, milisekund-kadar rezove, epileptični šejkikem, baražnu paljbu vrtoglavih industrijalnih prizora i sve one fore i fazone koje, da se ne lažemo, mnogi su pokušali al niko, ama baš niko ih ne radi tako uspelo, smelo, efektno, smisleno i madrfaking revolucionarno nadahnuto kao čiča cukamoto, cunem ga u čelo! 
dobro je što film (?) traje jedva 70 minuta, jer ovi stroboskopi i industrijska buka u većim količinama mogu da izazovu mutacije u gledaocu (for better or worse)!
3) cukamoto je u BULLET MANu otišao još dalje u pravcu experimentisanja sa filmskom formom i sa trećom varijacijom na TETSUA zapravo je dobrano zašao u nešto što bih nazvao impresionističkim stilom -
 
- u kome je predmetno-prikazivački plan toliko razmrljan i apstrahovan da je praktično otišao dođavola, toliko da je (jedva-nazreti) sadržaj prizora manje važan od impresije koja se njime, i njegovim komponovanjem sa drugim slikama i zvucima, postiže. 
naravno, radio je to cuki i ranije, ali nikad ovoliko extremno. to bi konvencionalnijeg gledaoca moglo da odbije, ali FUCK – šta će takav uopšte na cukamotovom filmu? meni radikalizam postupka nije smetao, ali nekima možda hoće.
mom smorenom dekadentnom senzibilitetu savršeno je lego cukamotov avangardni, skoro-experimentalni stil – svež i efektan i jebitačan kao i uvek! – i ja zaista nemam krupnijih zamerki, sem što je to ipak donekle deža vi, što mu taj engReski stvarno nije trebao (nije toliko užasno neslušljiv, mada oduzima od glume, slažem se), i što kraju fali jači impakt.
4) NIN (da – 9 inč nejlz!) temu za film – koja je, naravno, znatno slabija od skora koji je radio chu ishikawa – možete skinuti OVDE. a ako neko iskopa negde ičikavim T3 skor, neka bude džek (ili džejn) pa nek okači link u komentarima. dil? dil! toliko.
PS: fotke koje ovde vidite nešto su veće u originalu, pa ko oće da sačuva i uživa ukrupno, nek klikne na željenu i gleda veće.