izabrana dela

izabrana dela

среда, 07. септембар 2016.

MR. PICKLES (TV, 2014-16)


 **** 
 4 

            S velikim uživanjem sam ovog proleća odgledao obe dosadašnje sezone ove crtane serije i nikako da nađem vremena da ovde kažem koju u svrhu preporuke, pošto se radi o pravoj stvari za ovaj blog i njegovu klijentelu.
            Naime, MR. PICKLES je nešto kao melanž najprljavijih fora i fazona iz SOUTH PARKA i BIVISA I BATHEDA u spoju sa Robertom Krambom, recimo. U pitanju je brrrrutalna parodija porodičnih sitkoma – daleko morbidnija, hororičnija, splateričnija, mračno-sexualnija i mizantropskija od gorepomenutih; uostalom, slike valjda dovoljno govore.
            Mister Pikls je ime psa, naizgled dobroćudnog i kiselim krastavčićima (i sexom) opsednutog, koji zapravo ima satanske moći. Nejasno je kako i zašto: on je, prosto, Devil Dog, i to je to. Daleko je pametniji od običnog psa, i ima razne moći, recimo da pogledom tera ljude i druga stvorenja da sebi i drugima rade razne gadne stvari, mada to često čini i sam, svojim sopstvenim šapama i raznim priručnim oruđima i oružjima.
            On „pripada“ familiji koja je još retardiranija od Simpsonovih ili od ijedne iz Saut Parka, s tim što su ljudi tupavi ne na neki naročito zanimljiv homersimpsonovski ili kartmenovski način, nego su prosto tupi i prazni i debilni, i naglasak nije na njima koliko na raznim sporednim likovima i njihovim gadnim priključenijima.
            Takođe, ovde ni deca nisu makar polu-idealizovana kao u pomenutim serijama: npr. „glavni“ dečak i „vlasnik“ Mister Piklsa je mega-iritirajuće kreštavo invalid-retard-derište koje nije ni simpa-vragolan poput Barta S. niti je super-villain poput Erika K. nego je samo kreten kojeg biste najradije ošamarili da vam je pri ruci, ili mu barem rado podmetnuli nogu.  
Ako ništa drugo, barem je taj degen super kao vreća za udaranje odnosno za razne gadarije koje mu se dešavaju (jedna od najboljih je kad mu sticajem neverovatnih okolnosti ugrade veštačke sise!) a iz kojih ga Džeki, odnosno Pikls, redovno vadi, ali uvek tako da ljudi ništa ne posumnjaju u pogledu njegovih moći. Za ljude je on običan umiljati psić.
Jedini koji sumnja, tačnije – jedini koji ZNA je deka, polusenilna starina kojoj ionako niko ne veruje; deka zna da Pikls ima podzemnu jazbinu ispod kućice u kojoj drži svoj sopstveni privatni Sado-Mazo Pakao sa gomilom mučenih robova i skulptura od delova raskomadanih leševa. Ali deka nikako da nabavi dokaze i ubedi familiju koja je uvek u fazonu „Jao, eto ga opet deka sa onim glupostima...“
Humor je, istina, vulgaran i prvoloptaški a satira, onde gde je ima, takođe je plitkija od najboljih momenata gorepomenutih bisera, i nešto je bliža BIVISU I BATHEDU nego što je SAUT PARKU po svojoj vulgarnoj prostodušnosti, ali to ne znači da nema i pameti u ovoj orgiji dementne morbidarije i brutalno krvavog, hiper-mizantropskog splatera.
Osim toga satira i podtekst su danas pomalo i precenjeni: pa pogledajte (odnosno, nemojte!) poslednjih nekoliko sezona SAUT PARKA! Ja sam to prestao više i da gledam otkako se pretvorilo u animiranog američkog Zorana Kesića, i postalo isto toliko usiljeno (ne)duhovito, sa krajnje efemernim, bednim dnevnopolitičkim foricama. Danas u novinama, sutra u SAUT PARKU, prekosutra zaboravljeno. Jebeš taj oh-tako-“relevantni“ „humor“!
Inače, pored toga što je horor stalno prisutan kroz te Đavolijade i splater-krvavosti i neverovatno eksplicitna i brutalna klanja, postoje dve epizode koje su hororu još mnogo bliže: jedna je u 1. sezoni i radi se o ludački smehotresnoj parodiji na slešere. Ok, laka meta, nije teško TOME se podsmevati, ali opet, to je meni bilo daleko zabavnije i pametnije i smešnije u svojih 12 minuta od svih precenjenih 100 minuta CABIN IN THE WOODS.
Druga skroz hororična epizoda je parodija na HANIBALA LEKTERA – a naročito u izvedbi Entonija Hopkinsa, koja je ovde toliko genijalno „skinuta“ i dobronamerno (?) ismejana da je to smehotres koji se mora videti.
Epizode, nažalost, traju samo po 12 minuta, što im daje utisak zbrzanosti a ponekad i kondenzovanosti na granici pojmljivosti. Čovek mora da to maltene gleda na usporenom snimku ili da vraća scene kako bi pohvatao šta se sve tu jebeno neverovatno nabrzinu izdešavalo, šta se kazalo, kako je ko skončao – svako malo si u fazonu WTF DID I JUST SEE? DID I REALLY SEE IT?!
Zbog toga je serija zgodna za ubijanje kraćih segmenata vremena, ali je za one koji vole da bindžuju još zgodnija jer možete da celu sezonu slistite u jednom cugu, za dva sata, pa onda još toliko za drugu! Ipak, normalan um možda ne treba odjednom zatrpavati ovolikom količinom nabijene gadarije! Oprez!
Dakle, ako volite crni metal i još crnji humor, crveni splater i bolesne šale, ako mrzite ljudsku vrstu i volite da se naslađujete njenim ismevanjem a naročito njenim grozomornim stradanjem na najkrvavije i najbolesnije načine – onda je MR. PICKLES prava stvar za vas!
Smrt čovečanstvu! Hail Satan!