Znam da biste radije sad ovde čitali moje rivjue
novih horora ili nehorora, ali prezauzet sam drugim pisanijem ovih dana, a pre
svega finalizacijom novog izdanja romana NAŽIVO, pa zato molim još malo
strpljenja. Doći će i rivjui na red! Sa trenutnim mozgom, tj. vremenom, evo
nešto sasvim drugačije!
Tačnije, evo malo tekstualnog a mnogo više
slikovitog osvrta na nekoliko lepih dana koje provedoh početkom aprila u
Ljubljani, povodom festivala Kurja Polt (Žmarci).
Prošle godine sam prvi put išao na ovaj
festival, ali tada zbog Orfelinskih i srodnih obaveza nisam stigao
ni rečju ni slikom da o tome izvestim, iako je bilo super – plus, upoznao sam i
intervjuisao dragog mi Fabrisa di Velza
(VINYAN)!
Ali šta da vam pričam kad ste ionako taj moj
intervju već čitali, na slovenačkom, u reviji Ekran! Kome je promakao, moći će ga uskoro, u novom broju niškog Filaža!
I to na srpskom. Dapače, na ćirilici!
Glavni gost ove godine trebalo je da bude Serđo Martino, ali je on nažalost morao
u zadnji čas da otkaže dolazak zbog neke hirurške intervencije zbog koje mu je
bilo zabranjeno da putuje.
Šteta, jer on je živahan i priča pun čiča, i
intervju s njim bio bi svakako vredna stvar – ali, šta da se radi. Sa fanovima
i ekspertima popričao je putem skajpa, jedne večeri, i tom prilikom sam čak i
ja stigao da mu postavim jedno pitanje. Konkretno, pitao sam koji svoj film
smatra najboljim – jedan u đalo-horor delu opusa, a drugi izvan toga
hororičnoga.
Predvidivo, od hororida izabrao je TORSO, a od onih
drugih – neki naslov koji čak i nema engleski prevod, pa ću morati da ga
naknadno potražim, kad pregledam video zapis te skajp sesije i dešifrujem
italijanski naslov.
Ovde imate video pa pogledajte i sami sve to, a
moje pitanje i njegov odgovor počinju od 42. minuta.
Lepo je bilo pogledati ovaj proto-slasher – mislim na
TORSO – mada se mora reći da je njegova istorijska vrednost, kao pionira na
neistraženom polju, veća od samog postignuća: prolongirana slešer sekvenca sa
početka HIGH TENSION, recimo, predstavlja superiornu reimaginaciju i na-kub-dizaciju
i saspensa i strave i svega... Ali OK, Serđo je bio prvi.
Bilo je svega lepog na festivalu, ali hajlajt je
bilo sa 35mm trake gledati FREAKS (1932) – sa tragično kastriranim završetkom,
ali sa neverovatno smelim svim ostalim do tada – i moj dragi TRAS EL CRISTAL,
koji se i na ovo gledanje ukazuje kao boja izvan ovog svemira, nejasno kako i
otkud doletela na ovu planetu.
Najlepše od svega, sve to gledano u dobrom društvu koje
su mi pravili moj domaćin (i kuvar, i vodič, i fotograf...) Ervin, a kasnije i Marko Mehtsun i njegova cura fina, Tina (sa Grossmanna – koji, uzgred, za ovu godinu planira neka
Ghoulu VRLO draga imena...). Tokom dva dana pridružio nam se i davno neviđeni
drug i kolega po hororu (koji je žanr malkice zapustio od svog horor
magistarskog rada!) Bojan
Baća, Beranac (CG) privremeno u Gracu (AU) i gde sve ne.
Sve to u filmofilskom okruženju, ukrašenom horor
posterima (ručno slikanim; autor je bio prisutan), u prijatnom ambijentu
ljubljanske Kinoteke i obližnjeg
bioskopa Kinodvor, sa više posetilaca
nego prošle godine, što svedoči da ovaj festival raste i gradi svoju publiku.
U okviru festivala desila se i „Cult Film Conference“, koju su činila
tri predavanja profesora sa engleskih univerziteta, i to: „Cult Film and
Freakery“ by Dr Jamie Sexton (Northumbria University, UK), „Women Make Horror: Filmmaking,
Feminism, Genre“ by Dr Alison Peirse i „Done to Death: The Slasher Cycle“ by Dr
Steve Jones (Northumbria University, UK).
Bila su to popularno ustrojena
izlaganja, više sačinjena od pregleda (overview) nego od analize, a kamoli
sinteze, ali zanimljiva za čuti, mada više za opštu ili površno upućenu negoli
za horor-stručnu publiku. Možete ih pogledati ovde. Po
meni, najbolji je bio poslednji deo, o slešeru.
Naravno, ovaj boravak je bio prilika da još jednom prošetam
ovim lepim gradom i da zabeležim neke hororične zgrade, uklete kuće, hramove
Ktulua, spomenike i ambijente koji su gulovskom oku naročito prijatni... Evo
nekih od njih. Hvala drugarima i drugaricama koji su mi pravili društvo i
uslikali poneke od njih.
