izabrana dela

izabrana dela

недеља, 29. мај 2016.

III Festival fantastične književnosti Art-Anima

  
            Od nedelje 29. maja pa do srede 01. juna 2016. godine možete uživati u trećem izdanju Festivala fantastične književnosti „Art-Anima“. I u ovoj njegovoj inkarnaciji, kao i u prethodne dve, učešće će uzeti i dr Ghoul.  

            Da podsetim: Festival fantastične književnosti „Art-Anima“ pokrenut je sa namerom da se podstakne adekvatnije promišljanje fantastične književnosti i podizanje interesovanja stručne i široke javnosti za ovu vrstu literarnog stvaralaštva. Tokom trodnevne manifestacije, ugledni pisci i profesori književnosti govoriće o književnoj fantastici, njenom razvoju, društvenom uticaju i važnosti u kulturnom i intelektualnom pogledu.
            Da podsetim, takođe, i na sadržaje prethodna dva festivala.
Prvi je održan u UK „Palilula“, u vreme katastrofalnih poplava 2014. zbog čega nisam ni održao najavljeno predavanje o poetici Stivena Kinga, ali jesam promociju ZAVODNIKA (ona je održana pre nego što je sva vanrednost vanrednog stanja postala očigledna).
Drugi se odigrao u katakombama zločinačkog „Platoa“ (notornog uništitelja malih izdavača), gde sam učestvovao na tribini o vampirima i vodio promociju izdavačke kućice „Gavran“.
Nešto ne pamtim da sam kačio fotke sa ovog zbivanja, pa zato njima sad ilustrujem i ovogodišnju najavu. Evo me, recimo, sa istaknutim vampirologom, Tomom Longinovićem:
Treći je opet u Knez Mihajlovoj, ali ovog puta na samom njenom kraju – u „Rimskoj dvorani“ Biblioteke grada Beograda.
            
Evo programa i satnice.
Moje posebne preporuke su označene svetlijim slovima.


Nedelja,
29. maj 2016.
 
18:00
Predstavljanje
knjige „Nameštaljka“ Malkolma Rouza
Petar Kapuran, Marija Vukosavljević, Aleksandar Gubaš

19:00
Predavanje:
„Beovulf kao inspiracija u Tolkinovom stvaralaštvu“
mr Nataša Tučev, Nebojša Galić

20:00
Razgovor
o delima „Klanica 5“ i „Svračje noge“ Kurta Vonegata
Goran Skrobonja, Aleksandar Šurbatović, Irena Dajić

21:00
Predstavljanje
izdavačke kuće „Strahor“ i knjige „Kroz oganj i vodu“
Aleksandar Tešić, Đorđe Bajić


Ponedeljak,
30. maj 2016.
 

18:00
Predstavljanje
almanaha „Književna fantastika 2016“
Dragoljub Igrošanac, Mladen Jakovljević i autori
Detalje o ovom must have izdanju imate OVDE.

19:00
Dodela nagrade „Art-Anima“
Žiki Bogdanoviću za popularizaciju fantastike
Žika Bogdanović i Slobodan Ivkov

20:00
Promocija
romana „Tumač fotografija“ Zorana Živkovića i Adrijena Tomaza
Zoran Živković, Adrijen Tomaz, Amalija Vitezović

21:00
Promocija
zbirke „Vampirske priče“ Gorana Skrobonje
Goran Skrobonja, Dejan Ognjanović, Mladen Milosavljević


Utorak,
31. maj 2016.
 

18:00
Predstavljanje
festivala „Refesticon 2016“
Dragić Rabrenović, Dragoljub Igrošanac

19:00
Predstavljanje
romana „Zakopani džin“ Kazua Išigura
Miloš Jocić, Aleksandar Šurbatović, Irena Dajić

20:00
Tribina:
„Fantastika kao moderna mitologija“
ma Igor Vujčić i
Mihajlo Vitezović

21:00
Predavanje: 

„Engleske priče o duhovima - od Le Fanua preko M.R. Džejmsa do Ejkmana“
dr Dejan Ognjanović


Sreda,
01. jun 2016.
 
18:00
Promocija
krimi romana „Jedno đubre manje“ Đorđa Bajića
Đorđe Bajić, Nikola Petaković

19:00
Predavanje:
„Putujuće priče: od literature do video igara i nazad“
dr Ljiljana Gavrilović

20:00
Predavanje:
„Zašto i kako predavati naučnu fantastiku“
dr Zorica Đergović Joksimović

21:00
Promocija
stripa „Družina Dardaneli – Zločin na svetskoj izložbi“
Pavle Zelić i Dragan Paunović



Ulaz na sva dešavanja je slobodan.

III Festival fantastične književnosti „Art-Anima“, organizuje sajt Art-anima , u saradnji sa Bibliotekom grada Beograda, izdavačkom kućom „Čarobna knjiga“, Udruženjem građana „Punkt.rs“ i časopisom studenata dramaturgije „Armaturgija“.


            Što se tiče  predavanja pod naslovom „Engleske priče o duhovima - od Le Fanua preko M.R. Džejmsa do Ejkmana“, evo malo više detalja (uz fotke sa jednog mog davnog predavanja u "Rimskoj dvorani", povodom FAUSTOVSKOG EKRANA):

Predavanje definiše priču o duhovima i prikazuje njen istorijski nastanak i razvoj u okvirima engleske književnosti od sredine 19. do pred kraj 20. veka. U središtu pažnje su tri najuticajnija autora ove vrste priča koji se uzimaju za egzemplare poetike priče o duhovima svog doba, i to: Šeridan Le Fanu, utemeljitelj (sredina 19. veka), Montagju Roudz Džejms, usavršitelj (početak 20. veka) i Robert Ejkman, modernizator (druga polovina 20. veka).

Ujedno dve najave: 1) Prva zbirka priča R. Ejkmana, Hladna ruka u mojoj, izlazi iz štampe do kraja juna.
2) Treća knjiga u ediciji „Poetika strave“ (koja izlazi najesen, nadajmo se do Sajma knjiga) biće Karmila i druge priče strave Šeridana Le Fanua.
  


четвртак, 26. мај 2016.

Književna fantastika 3



     Raduje me što mogu da najavim da iduće nedelje iz štampe izlazi treći godišnjak/almanah posvećen fantastici u književnosti (SF, fantazija, horor...) i da ćete i u ovom izdanju, kao i u prethodna dva, moći da čitate i moje priloge. Da se podsetimo sadržaja prvog, a onda i drugog broja, pre nego što bacimo oko na treći, koji – odmah da kažem – zvuči još spektakularnije nego ijedan do sada! I to ne kažem samo zato što je po broju strana najobimniji.
            Evo zvanične najave.
Novi, treći broj almanaha „Književna fantastika“, u izdanju sajta za promociju fantastične književnosti Art-anima i izdavačke kuće Čarobna knjiga, trebalo bi da izađe iz štampe do kraja maja.
Ovogodišnje izdanje, koje su uredili Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević, ljubiteljima žanra donosi niz ostvarenja vrhunskih domaćih i stranih pisaca fantastike: Filipa K. Dika, Zorana Živkovića, Filipa Davida, Lorda Dansejnija, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Ilije Bakića i Ivana Nešića.
Esejistički segment zauzimaju radovi istaknutih svetskih teoretičara fantastike Džona Kluta i Darka Suvina, kao i tekstovi domaćih autora Dejana Ajdačića, Vladislave Gordić Petković, Dejana Ognjanovića, Mladena Jakovljevića i Mladena Milosavljevića.
U novom broju „Književne fantastike“ moći ćete da čitate i intervju sa Darkom Suvinom koji je uradila Zorica Đergović-Joksimović, a u kome jedan od najpoznatijih svetskih teoretičara fantastike, između ostalog, otkriva i zanimljiv sukob sa Filipom K. Dikom.
U istom segmentu, moći ćete da ispratite razgovor koji je Dragoljub Igrošanac vodio sa Dejanom Ognjanovićem, jednim od najvrsnijih domaćih poznavalaca horor žanra, urednika i pisca, kao i razgovor sa plodnim prozaistom Ilijom Bakićem, koji je povodom objavljivanja njegovog leksikona „101 lice fantastike“ vodio književnik i kritičar Đorđe Pisarev.
Slobodan Ivkov u tekstu „Ogled posle više stotina prikaza“, pravi pregled teorijskih publikacija posvećenih fantastici, objavljenih od 2006. do 2016. godine.
U rubrici posvećenoj stripu i fantastičnoj književnosti, Milan Jovanović predstavlja izuzetni serijal „Lokot i ključ“ Džoa Hila i Gabrijela Rodrigeza čiji je poslednji, šesti nastavak objavljen nedavno u izdanju Darkvuda.
U završnom segmentu prikazani su odabrani naslovi objavljeni tokom prethodnih godinu dana, dok je poseban članak posvećen Festivalu fantastične književnosti „Refesticon“ iz Bijelog Polja, koji je pružio izuzetnu podršku objavljivanju ovog broja almanaha.
Prva promocija almanaha „Književna fantastika 2016“ biće upriličena u ponedeljak 30. maja u 18.00 časova u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, u okviru III Festivala fantastične književnosti Art-anima.

SADRŽAJ

PROZA


Filip K. Dik – Lobanja
Zoran Živković – Telefon
Filip David – Priča o turskom časovničaru
Lord Dansejni – Drumski razbojnik
Goran Skrobonja – Zeleno
Boban Knežević – Neparnom stranom ulice
Ilija Bakić – Prazni zidovi
Ivan Nešić – Suteren pod sjajem prozirnog neba

OGLEDI

Džon Klut – Fantastika
Darko Suvin – Okrenutost utopiji i naučnoj fantastici na početku novog veka
Dejan Ajdačić – Velesova knjiga u slovenskoj književnoj fantastici
Vladislava Gordić Petković – Duhovni i glas duhova
Dejan Ognjanović – Lavkraft puni 125 godina
Mladen Jakovljević – Dik, kiberpank i stvarnost
Mladen Milosavljević – Posle devedeset godina

INTERVJUI

Darko Suvin (Zorica Đergović Joksimović)
Dejan Ognjanović (Dragoljub Igrošanac)
Ilija Bakić (Đorđe Pisarev)

SCENA

Slobodan Ivkov: Ogled posle više stotina prikaza
Regionalni festival fantastične književnosti REFESTICON

STRIP

Milan Jovanović: Lokot i ključ – crni biser savremenog američkog stripa

PRIKAZI

Miloš Jocić: Zakopani džin – Kazuo Išiguro
Miloš Cvetković: Zazviždi i ja ću ti doći – M.R. Džejms
Ilija Bakić: Vrata u zidu – H.Dž. Vels
Ilija Bakić: Marsovac – Endi Vir
Đorđe Bajić: Knjiga o džinovima – Petar Meseldžija
 

            A sad opet malo ja.
            1) Tekst Lavkraft puni 125 godina je zasnovan na obimnom tematu o Hauardu Filipsu Lavkraftu, koji je objavljen u najboljem svetskom horor magazinu Rue Morgue (br. 161) iz novembra 2015. godine. U nominaciji stoji: „In three articles, including an expert roundtable, H.P. Lovecraft's work is invoked anew.” Za ove povezane članke bio sam nominovan za 14. godišnju Rondo Haton nagradu, koja se dodeljuje za doprinos proučavanju i popularizaciji klasičnih dela horora. Na kraju se taj članak našao u najužem izboru za nagradu. Detalje vidite OVDE.
            Verzija koja izlazi na srpskom specijalno je prerađena i priređena tako što su u nju uvrštene i brojne deonice koje, zbog prostora, nisu mogle da se nađu u štampanom izdanju časopisa.
Pored moje uvodne reči, u ovom tekstu moći ćete da pročitate osvrte na lik i delo velikog pisca, koje su meni u pero dale njegove kolege i izučavaoci a naši savremenici: Tomas Ligoti, Čarls Stros, Brajan Hodž, Sajmon Strancas, S. T. Džoši, Stiven Džons, Džefri Vajnstok i Elen Detlou. Svi oni odgovorili su na pitanja zašto je važan Lavkraft, kakva je suština njegovih priča, zašto je sada popularniji nego ikada pre, zašto mnogi fanovi žele proširenje njegove mitologije itd.

            2) Što se tiče intervjua koji je sa mnom vodio Dragoljub Igrošanac, urednik sajta Art-anima, glavni urednik i pokretač almanaha kao i festivala Art-anima, mogu reći da je to jedan od najboljih koje sam imao zadovoljstvo da dam, a verovatno je i najiscrpniji. Uostalom, evo pitanja na koja sam tu odgovorio:

- Često ističete da ste u svet književnog horora ušli zahvaljujući Edgaru Alanu Pou. Šta je to što Vas je posebno privuklo njegovim delima?
- Jedna od vaših do sada najvažnijih knjiga, i knjiga koja vas je definitivno potvrdila kao najvećeg domaćeg poznavaoca lika i dela Hauarda Filipsa Lavkrafta je „Nekronomikon“. Smatra se da je ova kolekcija najboljih Lavkraftovih kratkih priča i novela obavezno štivo za svakog ljubitelja stvaralaštva ili proučavaoca literarnog opusa ovog pisca. Kako ste se odlučili za jedan tako obiman poduhvat kakav je objedinjavanje svih najznačajnijih Lavkraftovih proznih dela na jednom mestu, i koliko vremena je bilo potrebno da se okonča jedan ovakav projekat?
- Do nedavno je lik H.F. Lavkrafta bio prikazan na statui Svetske nagrade za fantastiku (World Fantasy Award). Kako komentariše odluku organizacionog odbora nagrade, da na statui tog priznanja više ne bude Lavkraftov lik? Da li je posredi pokušaj uvođenja političke korektnosti ili je posredi nešto drugo?
- U studiji „Poetika horora“ urađenoj na osnovu vašeg doktorata ’Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti’, prikazujete razvoj horor žanra od gotskog romana u 18. veku pa sve do 21. veka. Praktično, studijom pravite presek 300 godina ovog žanra. Koliki je značaj horora za popularnu književnost, ali i književnost uopšte?
- Kako biste definisali horor žanr?

- Mnogi savremeni čitaoci, pa čak i autori mračne fantastike i horora ne znaju za preteče ovih žanrova. U ediciji „Poetika strave“ koju ste pokrenuli u okviru izdavačke kuće Orfelin, prošle godine ste objavili tri knjige: „Vrbe“ Aldžernona Blekvuda, „Zazviždi i ja ću ti doći“ M.R. Džejmsa i „Šaptač u tami“ H.F. Lavkrafta. Od toliko dela koja su Vam bila na raspolaganju, zašto ste se odlučili baš za ova tri?
- Dela koja uređujete po pravilu su dobro prihvaćena od strane ljubitelja horora. Postoji li neki urednik koji je uticao na vaš rad? I koji kvaliteti su neophodni da bi se postao uspešan urednik?
- Autor ste dva romana, „Naživo“ (2003) i „Zavodnik“ (2014). Ono što je zajedničko za oba jeste autorska odluka da se radnja dešava na nama poznatom tlu. U prvom romanu to su Niš i Priština, u drugom to je ruralni ambijent zabačenog sela u istočnoj Srbiji. Koliko je važno da okruženje u kojima se odvija radnja vaših romana bude autentično i zbog čega je to bitno?
- U vašim delima se vodi računa i o staroj srpskoj religiji, mitologiji, narodnim verovanjima, koja su gotovo u potpunosti zaboravljena. Neretko obilazite malo poznate lokalitete širom Srbije na kojima se nalaze zaboravljena svedočanstva nekih minulih vremena, stare vodenice, keltska svetilišta, napuštena sela, tvrđave a za koje se vezuju i zanimljive priče. Šta za vas lično predstavljaju ovakvi obilasci i koji je na vas ostavio naročito upečatljiv utisak?
- Često se u horor literaturi nadrealni elementi koriste za naglašavanje strave. Šta, prema vašem mišljenju, daje veći doprinos kvalitetu horor ostvarenja: nadrealno ili stvarnosno, eksplicitno ili nagovešteno?
- Opšte je mišljenje da je horor žanr neshvaćen ili, u boljem slučaju, nedovoljno dobro shvaćen. Kako biste ohrabrili nekoga ko nije ljubitelj žanra da pročita neko delo i koju biste mu knjigu preporučili?
- Koji autori su najviše uticali na izgradnju vašeg literarnog ukusa?
- Možete li da navedete tri priče koje po vama mora pročitati svaki ljubitelj horora?
- Koja vrsta priča plaši Dejana Ognjanovića?

3) Od Ghoul-related stvari ističem ovde još i prikaz knjige Zazviždi i ja ću ti doći – M.R. Džejmsa koju sam priredio i delimično preveo, a koji je napisao Miloš Cvetković.

Posle svega ovoga valjda je više nego jasno da se Književna fantastika 3 obavezno mora posedovati i temeljno iščitavati: dođite na njenu premijeru u ponedeljak 30. maja, a ako to ne možete, tražite je zatim u knjižarama Čarobne knjige i onima koje drže njihova izdanja, ili tražite direktno od izdavača.

A što se festivalske cene tiče... Cijena, prava sitnica: 500 dinara!
I to će biti najniža cena po kojoj će almanah moći da se nabavi. Mislim da je cena izuzetno popularna i da bi trebalo iskoristiti priliku. Oni koji ne budu u mogućnosti da dođu na Festival, "Književnu fantastiku 2016" mogu da naruče po povlašćenoj ceni (od 535 dinara) tokom akcije "Leteći start" na sajtu Čarobne knjige. Akcija traje do 01. juna, odnosno do kraja Festivala fantastične književnosti.
Knjižarska cena almanaha biće 799 dinara.


уторак, 24. мај 2016.

ZAVODNIK u Velikoj Plani (video)

  
Promocija romana Zavodnik, autora Dejana Ognjanovića i horor edicija izdavačke kuće ''Orfelin'' iz Novog Sada održana je u petak 13. maja u biblioteci ''Radoje Domanović'' u Velikoj Plani.


Učestvovali su, pored autora, još i Mladen Milosavljević, voditelj i domaćin i Marko Pišev, pisac.



Iako je tih dana vreme bilo vanredno promenljivo, kao da je mart a ne maj, nije bilo ni kiše ni pljuskova, bar ne u tom času, tako da oni koji su došli da odslušaju ovaj javni razgovor – njih oko 25 – tu svakako nisu bili kako bi se sklonili od kiše.


Dobro, jedan je došao kako bi tu na miru odremao: neki ljudi vole da spavaju uz upaljen TV a neki, eto, uz govorancije na promocijama u biblioteci.


Ipak, svi ostali pažljivo su odslušali to što smo imali da im kažemo, a čak su se neočekivano aktivno uključili u razgovor na kraju. Kao što ćete videti ako pogledate donji snimak, naša priča trajala je sat vremena, a onda se razvila diskusija sa publikom u trajanju od još pola sata. To je pokazatelj da smo ih nečim zaintrigirali i inspirisali.


Voleo bih da smo ih inspirisali i da kupe više knjiga nego što jesu, ali – ne može se SVE imati na ovo krizno vreme. Mnogo slušalaca, malo kupaca...


Uzgred, „Orfelin“ je dan ranije poslao paketić s knjigama u Veliku Planu putem AKS kurirske službe. Taj paket nije stigao u petak 13-ti, kako je trebalo. Ni u subotu 14-ti. Ni u ponedeljak... 


Zapravo, neznano kako i zašto je lutao Srbijom danima i bio ko zna gde, dok se tačno nedelju dana kasnije nije vratio nazad u Novi Sad, bez ikakvog izvinjenja ili, daleko bilo, objašnjenja. Zbog toga koristim ovu priliku da poručim AKS-u: „Neozbiljna, nepouzdana, neodgovorna stoko!“


Sva sreća da sam sa sobom imao nekoliko primeraka I izdanja ZAVODNIKA i par knjiga edicije „Poetika strave“, inače se moglo desiti da promocija prođe i bez knjiga koje se, kao, promovišu. Eto, to vam je Srbija danas!


Ali, to je bila doslovno jedina senka na toj večeri: sam razgovor je protekao u prijatnoj atmosferi, bio je dobro vođen i kvalitetno razvijan (čini mi se; proverite!) a produžio se, zatim, i u obližnjoj kafani uz finu večeru sa našim domaćinima iz biblioteke.


Bio je to tek početak gostoprimstva u Velikoj Plani, koju odavno planiram da posetim, ali o drugim slikovitim lokacijama koje sam sa prijateljima obišao narednog dana – detaljnije uskoro, uz mnogo zabavnih slika.


A do tada, evo ga ceo, nemontiran, uncut snimak ove večeri koji je načinio Milanče Marković, fanta-horor-aktivista i filmadžija iz V. Plane kojem i ovom prilikom zahvaljujemo.


Klikćite i gledajte.


субота, 21. мај 2016.

SF IZLOŽBA: Odiseja u svemiru knjiga


Niška Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla“, u saradnji sa brojnim organizacijama, udruženjima i pojedincima, organizovala je prvu izložbu posvećenu naučnoj fantastici, pod nazivom „Odiseja u svemiru knjiga“. Svečano otvaranje bilo je u petak 13. maja u 19 časova.


Dakle, u isto vreme dok sam ja, tog prikladno-hororičnog dana u Velikoj Plani govorio o hororu, u Nišu se govorilo (?) ili barem slikalo na temu SF-a. Pošto nisam mogao biti na dva mesta istovremeno (to bi već bio SF! A možda i horor?), izložbu sam posetio koji dan kasnije.
Evo sada da sa vama podelim fotke koje sam tom prilikom napravio: onima sa strane, daleko od Niša, da pokažem kako to izgleda, a Nišlijama i svima koji se u njemu nalaze ili kroz njega prolaze, ne samo da pokažem nego i da ih potaknem da svrate i pogledaju izložbu, i da možda čak ponešto od ovih knjiga iznajme u biblioteci, ili ih kupe tamo gde se to još može (knjižare, Kupindo itsl).

Podsećam: ako kliknete na fotke, videćete ih, kao slajdšou, mnogo veće i detaljnije!


Izložba obuhvata mnoštvo publikacija iz fonda Univerzitetske biblioteke i privatnih kolekcija, filmske postere, fotografije, dokumenta i predmete koji se tiču naučne fantastike kao književnog i filmskog žanra.
Ulaz na izložbu je slobodan. Nigde ne piše do kada traje, pa je poželjno da je overite što pre.
Paralelno sa njom na istom mestu je još jedna, srodna:

IZLOŽBA „NIKOLA TESLA I HJUGO GERNSBEK : SARADNjA DVA VELIKA STVARAOCA I VIZIONARA“
            Povodom 160 godina od rođenja Nikole Tesle i Dana Univerzitetske biblioteke „Nikola Tesla”, Univerzitet u Nišu, Muzej Nikole Tesle (Beograd), Elektronski fakultet (Niš) – CIIT laboratorija, i Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla”, organizovali su izložbu „Nikola Tesla i Hjugo Gernsbek: saradnja dva velika stvaraoca i vizionara“...
Više o tome saznajte OVDE.


            Kao što možete videti, izložbu pretežno čine knjige, uz poneki časopis i fanzin, ali ima i nešto figurica, postera, plakata, fotografija itsl.
            Posebno su za pohvalu „oblačići“ sa podacima i kuriozitetima koji mogu da zaintrigiraju potencijalne čitaoce i buduće fanove.


            Pažljivi gledalac zapaziće da ima mnogo više materijala iz nekih boljih dana (pre raspada SFRJ), dok je sadržina vezana za novije vreme nešto tanja, a verovatno bi bila još tanja da mnoga od novijih izdanja nisu biblioteci donirali sami izdavači.


            
Tu su i dokumenti o nekadašnjim slavnim danima niškog SF-a, vezanim za „Liru“ i „Hlojgeovce“... Nekad bilo, sad se pripoveda...








            ...ali i pokazatelji da se ponešto (znatno skromnije) i dan-danas radi kod fan-mlađarije: "Niški džedaji", "Raketle" itsl.




            Što se izbora knjiga tiče, ima tu i naslova koji nemaju nikakve veze sa SF-om: recimo, zbirka HOROR priča G. Skrobonje i antologija FANTASTIKE ruskih autora koja samo marginalno ima nekoliko pričica/odlomaka antiutopijske sorte dok je najveći njen deo posvećen folklornoj, mračnoj, da ne kažem hororičnoj fantastici...
            Ima i knjiga fantazije (fentezi) za decu, kao što je GAMIŽ...
            Zatim, izlaganjem njegovih proznih radova prolongira se zabluda o Zoranu Živkoviću kao SF piscu, što on nije, i što i sam uporno ponavlja u svojim intervjuima (ali ko njih čita, a kamoli pak njegove knjige)!

            Još neke knjige su tu samo zato što se „fantastika“ pominje u njihovim naslovima, iako se (kao u ruskom slučaju) radi o sasvim „nenaučnoj“ vrsti fantastike – folklornoj, deliričnoj, oniričkoj, nadrealističkoj, hororičnoj itsl.
Naročito je zabavno prisetiti se ovih reči koje je dr A.B. Nedeljković nedavno na jednom forumu napisao: „Да се подсетимо, и у студијама српске књижевности, деценијама су респектабилни били акрепи и караконџуле итд, а СФ не. Академски респектабилно је било, такође, казати да је СФ бајка модерног доба (иако то такође није тачно; бајка је део фантази жанра).“
            A onda, nakon njih, videti njegovu knjigu na ovoj izložbi smeštenu odmah ispod debelog zbornika radova koji se pretežno bave „akrepima i karakondžulama“!
            Inače, o ovoj ABN-ovoj knjizi pisao sam veoma iscrpnu (negativnu) kritiku u GRADINI, pre par godina, a u vitrinama ovde možete videti i temat Gradine o fantastici (ne samo naučnoj).
        Na izložbi se, takođe, prolongira teza o tome da je gotski horor roman FRANKENŠTAJN takođe i prvi SF roman. Za diskusiju na tu temu radoznalog čitaoca ipak upućujem na moju studiju POETIKA HORORA (u kojoj se iscrpno bavim i tim romanom, i ovom problematikom).


            Lepo je što su svoje mesto dobili i pioniri SF-a u Srbalja...




            Tu su i ilustracije koje prikazuju postapokaliptički razoreni Niš – zapravo, vrlo blizak ništavilu koje odjekuje i dan-danas, u prezentu, u gradu rečitog imena: NIŠ(ta)...



            Sad, pitam se (glasno) da li bi Univerzitetska biblioteka mogla i htela da podrži i sličnu izložbu posvećenu HORORU – i da li bi uopšte u svom fondu imala dovoljno toga da popuni sve ove vitrine... Zapravo, odgovor na drugo pitanje više nego slutim, dok za ono prvo - videćemo.