izabrana dela

izabrana dela

недеља, 19. новембар 2017.

VURDALAKI (2017)


**
2+

Još jedna ruska adaptacija znamenite novele Alekseja Tolstoja „Porodica vurdalaka“ (slavne pored ostalog i zato što se zbiva u Srbiji). Tu novelu, na engleskom, i svašta nešto vezano za nju imate OVDE
Što se ovog filma tiče, potrošene su neke pare, ima tu budžeta više nego obično u ruskim hororima, ima vizuelnih odnosno CGI efekata, ali džaba sve kad nema duše. Ruskaja dušaja – nemaja!
Ovo je toliko jezivo generički i beskrvno (!) odrađeno, toliko mlako i nikakvo da je to kao da su vurdalaci ispili i krv i mozak svima ovde involviranim kako bi rezultat bila takva orgija bledoće, mehaničkog odrađivanja i beživotnosti da je to jedino stvarno jezivo u vezi s celim ovim anemičnim filmom.
Jeste, lepo je slikano, ambijenti su dobro odabrani za turizam barem, ako već ne za horor, lepa je i ta glavna glumica na svoj ruski način (liči malo na vintage Anicu Dobru, samo s mladežom na čelu) ali... 
ovo je napravljeno sa takvim antitalentom (ili kuroboljom) za atmosferu, za jezu, za stravu, za horor, da je teško zamisliti nešto ovoliko mehanički odrađeno. Kao da su reditelju zapretili, zbog ko zna kakvih grehova: ili ćeš u Sibir, ili ima da snimiš generičku beživotnu budalaštinu koja lepo izgleda a glupa je ko kurac glupog čoveka.
Najviše boli to koliko je ovo malo ruski film: u pokušaju da „vurdalaku“ pripišu nekakvu istoriju i motivaciju (što u priči niti ima niti je potrebno) – ovde su izmislili nekakvu beslovesno imbecilnu fantaziju, tj. „mitologiju“ kao prepisanu iz neke retardirane video-igrice koja kopira ionako debilnu NOĆNO-DNEVNU STRAŽU! 
A tako izgledaju i vampiri – precrtani iz američkih treš stripova i igrica, a ne iz slovenske tradicije.
Svetlo koje sija jednom u 50 godina! Krv sasvim konkretne device (jer ona je moroi, spoj vampira i smrtne žene)! Klanovi vampira i njihove viševekovne sapunice! 
Melodrama ali na fletlajnu, zahvaljujući najbanalnije-izgledajućem zlom baronu u istoriji dosadnih, nestrašnih vampira! Ovaj čikica treba da prodaje karte na železničkoj stanici a ne da glumata barona-vampira koji bi da osvaja svet!
„Od davnina ovaj svet pripada nama, višoj rasi, vampirima. Šest moćnih klanova je hiljadama godina vladalo tamom. Ali tada su se pojavili moroi. Pola ljudi, pola vampiri. Imali su moć vampira i nisu se plašili svetla. Moroi su stali na stranu patetičnih ljudi i naš svet se srušio. Ali ja, Vitold Pištefi... ću vratiti vampirima izgubljenu veličinu i vlast.“
PRC! Jedini bezličniji i nezanimljiviji od ovog zlikovca jeste naš ćosavi dobrica, nevredan pomena, drveniji od Vuka Kostića.
Niti imamo monstruma za plašenje niti heroja za navijanje, ostaje nam ona OK Ruskinja i nešto lepih predela za parenje očiju, i to je sve. Film je toliko nemušt da nije jasno ni GDE se zbiva – samo jednom u dijalogu se pominje „bajka o srpskom kralju“, ali imena likova u selu – ako je ono srpsko – nemaju veze sa nama, kao ni arhitektura tog sela i ambijent u kojem je ono smešteno.
Nominalno, trebalo bi da je to Srbija, tim pre što je zlikovac, izgleda, Mađar (Vitold Pištefi!), ali sve je toliko bljuzgavo sročeno, da bude svuda i nigde, u nekoj međuzoni lišenoj ikoje nacije, ikoje tradicije, folklora, mita, bilo čega... 
Sve živo smućkano je bez smisla i reda, valjda da bi se tako bolje prodalo američkoj melting-pot naciji, pa se zato propušta prilika za tematizaciju kako unutar-slavjanskih odnosa (Srbija i Rusija!) tako i njinog odnosa sa „zapadnim“ svetom, odnosno EU koju bi mogao da oličava ovaj Pištefi.

Avaj, ništa slično nije se motalo po praznim glavama tvoraca ove prozaične slikovnice... Burn it!

среда, 15. новембар 2017.

NAJBOLJI HORORI 2017 (1. deo)



Cele ove godine nisam pravio grupne osvrte na nove horor filmove – delom zato što nisam imao vremena (treba nešto i pisati, prevoditi, priređivati...), delom zato što me mrzelo da se bakćem jedva-osrednjom masom naslova. Ipak, godina je već na izmaku, pa je red da projurim kroz nju i razvrstam šta je šta od novijih horora, premijerno viđenih u njoj. Krećem sa najboljima – iliti, najmanje lošima.
Neki od njih već su dobili zasebne, detaljnije rivjue, pa vas podsećam da možete kliknuti na njihove naslove dole i čitati o njima.


USA-FRA, 17
***            3

USA, 17
***             3

USA, 17
***             3

USA, 17
***             3-

USA, 17
**(*)          3-

SPA, 17
**(*)            3-

USA, 17
***            3-


A sad, evo novih dobrih horora koje premijerno pohvaljujem i ukratko analiziram na blogu.


Better Watch Out
USA, 17
***
3+

Odlična crna komedija / horor, po duhu donekle slična mom velikom favoritu (i boljem filmu) SATAN’S LITTLE HELPER – dakle, vrlo smelo, bezobrazno, provokativno, sa neočekivanim preokretima i vickastim situacijama koje nisu samo gegovi nego imaju itekako dobru poentu. Jeste, ovo je horor „s pričom“ – samo priču ne smem da spojlujem pa ću samo reći da počinje tako što jedan dečak na pragu puberteta ostaje SAM KOD KUĆE sa bebisiterkom kad neko počne da se vrzma oko kuće... Šta dalje biva – najbolje sami otkrijte, u ovom filmu vredi uživati čisto, sa što manje predznanja. Klinac u glavnoj ulozi je zaista pokidao i najozbiljniji je kandidat za Zlatnog Ghoula u kategoriji ĐECA, a društvo mu pravi onaj takođe vickasti mališan iz Šamalanovog VISITa (dok siterku igra njegova "seka" iz istog filma - ala je mali taj Holivud!). BOLJE SE PRIPAZITE spojlera. Reći ću samo ovo: prijatno iznenađuje danas sve ređe viđena situacija da je čak i sam-samcit kraj vrlo dobar, ako znamo da je to mesto gde i najbolji novi horori pucaju.


THE BABYSITTER
USA, 17
**(*)
3-
Ovo je idealan kandidat za drugi film u double-billu u kojem je prvi i jači film Better Watch Out. I ovo počinje tako što jedan dečak na pragu puberteta ostaje sam kod kuće sa bebisiterkom – ali ovde taj početak ima drastično različit razvoj situacije, tako da se ne radi o preklapanju, ponavljanju ili prepisivanju nego o zabavnoj koincidenciji. Ono što je slično u oba filma jeste za američke prilike iznenađujuće smeo tertman teme dece i tinejdžera i njihovog prvog suočavanja sa seksualnošću, ali u crnohumornom-hororičnom a ne dramskom ključu. Dakle, provokativno, samo u ovom slučaju urađeno površnije (režirao MEK DŽI!): BEBISITERKA je palp, preterivanje, sa karikaturama umesto likova i sa stripski grotesknim situacijama (bolje reći set-pisovima), sa većim rupama u logici i manjom trajnom vrednošću – ali kao neobavezna hororično-komična razbibriga, ovo je sasvim fino za uz činiju kokica.


The Devil's Candy
USA, 15
**(*)
3-
Više sam očekivao od ovog filma o mladom porodičnom čoveku kojeg opsednu mračne sile dok slika nekakve pop-satanističke slike i sluša hevi metal. Upitno je povezivanje metala sa ubilačkim nagonima, a razvoj zapleta i, naročito, njegova kulminacija, prilično su predvidivi, konvencionalni, nedovoljno snažni i upečatljivi (kraj je dodatno pokvaren slabim CGI efektima vatre, tj. požara). Ipak, ima tu dovoljno šarma, solidne glume i zanimljive situacije da ga vredi pogledati.


From a House on Willow Street
USA, 17
**(*)
3-
Sasvim gledljiv hororčić o grupici otmičara koji otkriju da je njihova „žrtva“ zapravo devojka opsednuta demonom, tako da ubrzo u jednom napuštenom skladištu gde su je priveli – oni postaju njene žrtve. Jadni oni... Ima tu solidnih scena i vizuelnih egzibicija, lepih efekata maske i kompjuterskih pipaka, ali ne baš mnogo jeze, jer kako sažaljevati te bednike? Sami su to tražili! Tanki likovi i logika, ali prihvatljivo za jednokratno horor zezanje.


The Bye Bye Man
USA, 17
**(*)
3- / 2+
Prekomplikovana a ne naročito zanimljiva (niti razrađena) neo-mitologija o bezvezno nazvanom Ćao Ćao Čoveku koji vas navodi u halucinacije, ludilo i ubijanje bliskih osoba. Zanimljivije na nivou pojedinih scena nego kao dramaturški konfuzna celina. Neuspeo pokušaj da se zasnuje franšiza oko ovog Aj’ Zdravo Lika.


A Dark Song
UK, 17
***
3-
Čovek, ekspert za okultizam, i žena kojoj su teen-satanisti oteli i ritualno ubili 7-godišnjeg sina, povuku se u jednu kuću u provinciji (Vels) kako bi u njoj, sami samciti, izveli višemesečni, složeni ritual. Jedan od glavnih uslova je da sve to vreme ne smeju da izađu izvan kruga nacrtanog oko kuće. Počinju tenzije, kako unutarnje, između njihovih ličnosti, tako i „spoljašnje“, kad se u kući i oko nje počnu javljati suptilni natprirodni fenomeni... Rezultat njihovog odnosa baš i nije najjsrećnije rešen, ali kulminacija filma nudi lep, pametan twist na motiv osvete kojom se žena dotad vodila. Tretman okultizma je pametniji i nešto ozbiljniji nego inače u horor filmovima (ali ne baš onoliko koliko površno izgleda), mada se i ovde to ipak svodi na metafore psiholoških stanja. Gluma odlična, naročito Stiv Oram, i ima puno dobre atmosfere i tihe jeze.


SECLUSION
(Seklusyon)
FIL, 16
**(*)
3-
Odlična premisa: dete sa darom za lečenje koji nije od boga nađe se u udaljenom samostanu gde su na ritualno samovanje došli i iskušenici na pragu sveštenstva. Demon u detetu njih zavodi putem njihovih potajnih grehova i ljudskih falinki – kao, fora, to je zadnja šansa da ih „otrgne od boga“... Šteta što su likovi i glumci toliko neupečatljivi da involvment pa time i drama nikad ne profunkcionišu, što su demonski „testovi“ preočigledni a vizuelno slabo zanimljivi, i pre svega – što se ovde zahteva da, zajedno s likovima, hrišćanstvo posmatramo kao pozitivnu silu a popove kao dobre momke. Ipak, ima nešto solidne atmosfere i lepih demonskih slika u ovom filipinskom hororu.


--- NASTAVIĆE SE: Još solidnih horora stiže za oko nedelju dana, kad apsolvirate one koje ste odozgo propustili.




недеља, 12. новембар 2017.

VIŠE OD ISTINE u Nišu i Loznici


Zadovoljstvo mi je da najavim još dve promocije knjige koju svaka domaćinska kuća u Srbiji treba da ima u svojoj biblioteci - VIŠE OD ISTINE: KADIJEVIĆ O KADIJEVIĆU - Knjiga razgovora sa Đorđem Kadijevićem.
Obe promocije imaju, u izvesnom smislu, prisenak povratka kući: prva promocija je u rodnom gradu autora knjige (Niš!), a druga je u Loznici, blizu Tršića, rodnog mesta Vuka Karadžića gde je Kadija obilato snimao svoju epohalnu seriju i gde će se sad, posle duže vremena, vratiti...
Ko god je u ovim mestima ili njihovoj razumnoj blizini, neka iskoristi priliku da uživo čuje Kadijevića, jednog od najinteligentnijih i najživahnijih govornika koje ćete ikada čuti. U oba slučaja zainteresovani će moći da kupe i primerke ove knjige sa potpisima autora i aktera... Spremite se i – dođite!

 NIŠ 
 Ponedeljak 13.11. 
 19.00 h 
Mala sala NKC-a (Palilula)
Promocija knjige Više od istine – Kadijević o Kadijeviću
Učestvuju: Đorđe Kadijević, Dejan Ognjanović i Dejan Dabić
Organizator: NKC (Niški kulturni centar)

 LOZNICA 
 Petak, 17.11. 
 19.00 h 
Galerija Miće Popovića i Vere Božičković-Popović
Promocija knjige Više od istine – Kadijević o Kadijeviću
Učestvuju: Đorđe Kadijević, Dejan Ognjanović i Dajana Đedović
Organizator: Centar za kulturu „Vuk Karadžić“

            Podsećam na osnovne podatke o ovoj knjizi.

VIŠE OD ISTINE: KADIJEVIĆ O KADIJEVIĆU
Knjiga razgovora sa Đorđem Kadijevićem

Autor: Dejan Ognjanović
Izdavač: Orfelin, Novi Sad, 2017
Uz pomoć FCS-a,
i fondova za kulturu grada Novog Sada i pokrajine Vojvodine

VIŠE OD ISTINE: KADIJEVIĆ O KADIJEVIĆU je knjiga razgovora sa rediteljem Đorđem Kadijevićem koje je vodio i priredio Dejan Ognjanović.

Razgovori sa ovim velikanom srpskog filma pokrivaju njegov celokupan opus, i to hronološki, od filma Praznik (1967) pa do, za sada, poslednjeg – dokumentarnog TV filma Tito i umetnost (2014) iz serijala „Titova soba tajni“. Knjiga sa podjednakom pažnjom govori i o TV projektima Đorđa Kadijevića: serijalima „Fantastika“ i „Beogradske priče“, kao i o velikoj TV seriji „Vuk Karadžić“.
U otvorenom i iscrpnom razgovoru Kadijević minuciozno izlaže osnove svog svetonazora i svoje filmske poetike: govoreći o sebi i formativnim događajima svoje biografije on govori i o ključnim dešavanjima u Srbiji od II svetskog rata naovamo i pretvara se u pronicljivog svedoka jednog vremena. Kao autor čija su dela često bila posvećena istorijskoj tematici, Kadijević govori o svom odnosu prema vremenu, istoriji, prolaznosti i večnosti – ali i o svom odnosu prema srpskom narodu i njegovom mestu u istorijskim procesima.
Osvrćući se na uslove u kojima su njegovi filmovi nastajali, Kadijević govori i o svojim saradnicima – pre svega o svom stalnom direktoru fotografije, Aleksandru Petkoviću – Petku, ali i o najvećim glumcima srpskog filma s kojima je sarađivao, kao što su: Slobodan Perović, Pavle Vujisić, Aleksandar Berček, Miki Manojlović, i drugi. Kadijević otvoreno govori o brojnim kulturnim poslenicima nekadašnje srpske kinematografije i Televizije Beograd, uključujući i svoje kolege, reditelje, i tako upotpunjuje sliku uslova u kojima su filmovi nastajali u vreme SFRJ, i u vreme posle njega, sve do današnjih dana.

Lucidni i intelektualno potkovani Kadijevićev um suvereno se kreće kroz kulturu i umetnost svih epoha, a posebno XX veka, povlačeći brojne paralele sa filozofijom, politikom, istorijom i drugim oblastima. Njegov smisao za humor i ironiju daje posebnu draž i bogatstvo ovoj knjizi.
Razgovori su potkrepljeni uvodom autora, Dejana Ognjanovića; kratkim podacima o zapletu i ekipi svakog pojedinog filma ili serije; nužnim komentarima i objašnjenjima u fusnotama; bogatim i ekskluzivnim fotografskim materijalom iz Kadijevićeve lične fototeke, kao i iz arhive RTS-a.
Rezultat razgovora Dejana Ognjanovića i Đorđa Kadijevića, zabeležen u ovom rukopisu, mnogo je više od puke knjige intervjua: ovo je temeljita autopoetička studija, utemeljena i faktografski i teorijski, i obogaćena obiljem ekskluzivnih fotografija koje dodatno doprinose njenom statusu prvorazrednog dokumenta kakav je nužno potreban našoj kulturi.



петак, 10. новембар 2017.

BeoKon 2017: Gulovi i gikovi


            Najavljujem jedno dešavanje u Beogradu narednog vikenda koje bi moralo zanimati sve fanove horora, SF-a, fantazije i srodnih čuda, a u kojem ću i ja uzeti aktivnog učešća. Tačnije, drugog dana ove manifestacije, u subotu 11.11. u 16.40h govoriću o HOROR FANTASTICI LAVKRAFTA I LIGOTIJA, ali pre više detalja o tome, da krenem redom o širem kontekstu tog predavanja. Evo o čemu se radi, po rečima organizatora... 
Sa novembrom dolazi vreme i za BeoKon, koji će trajati ponovo tri dana, od 10. do 12.XI u Domu omladine Beograda. Za one koji nisu upoznati sa BeoKonom, u pitanju je konvencija koju je prvobitno pokrenulo Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ osamdesetih godina prošlog veka, da bi pre dve godine bila revampovana i revitalizovana uz pomoć Sakurabane. BeoKon 2017 je treća po redu konvencija sa tematikom popularne kulture iz celog sveta. Sve gikovske teme, poznate i ne tako poznate, iz sveta filma, televizije, stripova i knjiga se mogu naći na ovoj konvenciji. Cilj nam je da prodiskutujemo i izanaliziramo dobro poznate globalne fenomene iz gikovskog sveta, kao i da publici sa ovih prostora prikažemo ostvarenja sa kojima možda nisu imali prilike da se ranije sretnu. U to ime možete očekivati tvorce i eksperte gikovskih sadržaja sa kojima ćete u sklopu raznovrsnih aktivnosti, predavanja i tribina moći da divanite o najrazličitijim pitanjima.
Napomena: ovo zadovoljstvo se plaća!
Pojedinačne karte: za 1. dan = 250 din,
Za 2. i 3. po 350 din.
Komplet = 800 din.

Gledajte dole šta sve dobijate zauzvrat!

            Evo šta vam Ghoul preporučuje da obavezno overite:

Beokon 2017 – Prvi dan
PETAK 10.11.

VELIKA SALA

19:30-20:30
– Tribina: 30 godina „Dilana Doga“
„Da li ste razgovarali sa psihologom ili psihijatrom?“
To je jedno od najčešćih pitanja koje je svojim klijentima postavljao Dilan Dog, istraživač noćnih mora, pre nego što bi se odlučio da li da prihvati slučaj. Ovaj bivši policajac, nepopravljivi romantik sa blagom filozofskom crtom i jakom sklonošću ka nadrealnom, ušetao se u naše živote pre tačno 30 godina i tu je ostao. Potpuno drugačiji od svega što smo videli u hororu kao žanru do tada, Dilan je poštujući svoju tradiciju redifinisao žanr i čitave mlade generacije je upoznao sa stripom i istorijom horor žanra, mnogima šireći vidike svojim eklektičnim pristupom pop-kulturi i istoriji umetnosti. Na velikoj beokonskoj tribini posvećenoj ovom jubileju govoriće ljubitelji, poznavaoci i sadašnji izdavači Dilana. Dođite da se družimo i pričamo o Dilanu. Neće biti alkohola, niti skučenog prostora, kao ni paukova ili mesa i nigde nećemo putovati, pogotovo ne avionom.
Učestvuju: Dušan Mladenović, glavni urednik Veselog četvrtka, Marko Šelić – Marčelo, urednik „Dilan Dog „izdanja Veselog četvrtka, i Aleksandar Radivojević, dramaturg i poznavalac serijala „Dilan Dog“. Domaćin i moderator: Павле Кнежевић.

21h
– PROJEKCIJA: „DRAKULA“ 1931
Ove godine obeležavamo 120 godina od nastanka najpoznatijeg vampirskog romana, „Drakule“ Brama Stokera. U to ime pripremili smo zaista posebnu projekciju – istoimeni film iz 1931. godine, koji je prva zvanična ekranizacija romana, odnosno ekranizacija brodvejske predstave zasnovane na romanu.
U pomenutoj predstavi, a zatim i u filmu, omiljenog nam vampira je glumio Bela Lugoši, mađarski glumac koji je početkom 20. veka emigrirao u Ameriku. Lugošiju je ova uloga obeležila karijeru.


KLUBIĆ

19-20:30h
KILLING STALKING – MRAČNA STRANA KOREJSKOG STRIPA
Internet strip „Killing Stalking“, iz pera mlađahne korejske autorke čiji je pseudonim Koogi, preko noći je osvojio globalni fandom i postao jedan od najtraženijih naslova na platformama kao što su Tumblr i Instagram. Strip o serijskom ubici i mladiću nesrećno zaljubljenom u njega, koga uhođenje obožavanog čoveka vodi prvo u lance a zatim u saučesništvo, i te kako je uzburkao internet – Koogi se inspiriše dugom tradicijom nasilnih korejskih trilera i oslanja na neprijatan psihološki realizam kako bi ispričala svoju priču u kojoj nema nevinih, a kraj je nemoguće predvideti. Upravo je takav pristup i učinio „Killing Stalking“ kontroverznim naslovom, jer neki smatraju da u današnja vremena nije prikladno govoriti o delikatnim temama kao što su Stokholmski sindrom ili homoseksualnost, a da narativ beskompromisno skreće sa staze političke korektnosti. O popularnosti „Killing Stalking“ i svemu što ona nosi divane Una Obrić, Višnja Grocić i Isidora Vlasak.



Beokon 2017 – Drugi dan
SUBOTA, 11.11.

VELIKA SALA

13:30-15h
– BEOKONSKI KVIZ
Da li si ti ultimativni geek i želiš to da dokažeš svima? Dođi na tradicionalni, veliki BEOKONSKI KVIZ i pokaži šta znaš! Od kvalifikacija, preko pitalica i igara poput „čik pogodi iz kojeg filma je ovaj isečak“, tu smo da se zabavimo, možda naučimo nešto novo, a na kraju najbolje očekuju i vredne nagrade!


19-20:30h
– POČASNI GOST BEOKONA – NORMAN SPINRAD
Počasni gost BeoKona je Norman Spinrad (1940), američki pisac, kritičar i esejista. Jedan je od prodornih glasova novog talasa naučne fantastike, pokreta koji je razdrmao naučno-popularni pristup pisanju NF, uvodeći dubinu promisli, provokativne teme i eksperimentalne pristupe, bojeći sve šarenim odsevima LSD-a i kontrakulturne revolucije. Njegovi romani pomeraju granice, budući da ih on sam ne priznaje. Radnju često smešta u neprijatne vizije bliske budućnosti, a neke su se nažalost i ostvarile...


KLUBIĆ

14:40-15:30h
– BLADE RUNNER: ŠTO JE ČOVJEK, A MORA BIT ČOVJEK?
Film Ridlija Skota „Istrebljivač“ („Blade Runner“) iz 1982. bio je produkcijsko mučenje i bioskopski neuspeh, a postao kultni klasik, vizuelni uzor i etalon za sve kiberpank distopije smeštene u blisku budućnost. Više od toga, pokreće vanvremena i složena pitanja života, slobode i identiteta, ne dajući jednoznačne i jednostavne odgovore. Upravo ta otvorenost i pružanje mogućnosti gledaocu da sam izvuče svoje zaključke i formira stavove održavaju ovaj film i dalje zanimljivim i bitnim.
Najava nastavka je dočekana sa ambivalentnim uzbuđenjem, naročito posle novijih Skotovih uradaka iz franšize „Alien“ koji su, iako vizuelno i tehnički savršen,i bili vrlo problematični na kognitivnom i emotivnom planu. „Blejdraner 2049“ ima sjajnog Vilneva za reditelja, veliki povratak Harisona Forda, tri kratka (dobra!) animirana filma koji nagoveštavaju dešavanja… i Rajana Goslinga. Unutar univerzuma „Blejdranera“ prošlo je 30 čudnih godina, a slomljeni svet se naherio na neočekivane načine. Kroz njega šepaju neki drugačiji ljudi i neki drugačiji replikanti.


16:40-17:30h
– HOROR FANTASTIKA LAVKRAFTA I LIGOTIJA
Ova tribina je posvećena horor fantastici, sa naglaskom na stvaranju izmaštanih, košmarnih svetova kod klasičnog pisca H. F. Lavkrafta i njegovog najdoslednijeg savremenog naslednika, Tomasa Ligotija. Kako se tretiraju realizam a kako fantastika, kako san a kako java, kako paralelni a kako tzv. normalni svet u delima ovih pisaca? Na primerima iz upravo izašlog Lavkraftovog romana „Snovita potraga za neznanim Kadatom“, smeštenom u „Zemlje sna“, i po prvi put na srpskom objavljene Ligotijeve zbirke „Pisar tame“, čije priče neprestano osciluju između pakla budnosti i košmara, govoriće se o prožimanju žanrova horora, fentezija, SF-a i tzv. urbane fantastike.
Učestvuju: Dejan Ognjanović i Bojan Bosnić.
Ovom prilikom moći ćete da po sajamskim cenama kupite KADAT (900 din) i PISARA TAME (1000 din) direktno od urednika, izdavača, prevodioca...


Beokon 2017 – Treći dan
NEDELJA, 12.11.

VELIKA SALA

15:30-16:30h
– GODINA STIVENA KINGA – FILMSKE I TV ADAPTACIJE U 2017.
Ova godina predstavlja pravu renesansu adaptacija Stivena Kinga – od „Izmaglice“ do „1922“, 2017. je obeležio niz serija i filmova rađenih po delima Majstora horora. Dođite da razgovaramo o njima i da zajedno zaključimo koje od njih su dobre, koje su loše, koje su fantastične, a koje čak negledljive! Učestvuju Miljan David TanićПавле Кнежевић i Đorđe Bajić.


KLUBIĆ

12-13h
– ALIEN: ODISEJA STRAVE I EKSPLOATACIJE
Oba prednastavka filma „Alien“/“Osmi putnik“/“Tuđin“ – „Prometej“ i ovogodišnji „Alien: Covenant“/“Osmi putnik: Kovenant“ – podelila su i publiku i kritiku iako ih je režirao Ridli Skot, autor slavnog originala iz 1979. godine. Njegove ideje definitivno su nadahnule poslednja dva filma u najslavnijem horor/SF serijalu svih vremena, i on se može smatrati njihovim autorom, ali prvi „Alien“ suštinski je čedo scenariste Dena O’Benona, čiji je uticaj nadmašivao ulogu scenariste i koautora priče. Izbalansiranost sastojaka toga filma i njegova ogromna umetnička vrednost rezultat su učešća pravih poznavalaca žanra i vrhunskih vizuelnih umetnika poput HR Gigera, kao i sukoba i kompromisa između Skota, O’Benona i dvojice producenata (nepotpisanih koscenarista) Voltera Hila i Dejvida Gajlera. „Alien“ je takođe proizvod kulturološke klime svog vremena i politike holivudskih studija, a isto to važi za sve njegove nastavke, čiji su tvorci uporno insistirali na umetničkom i autorskom kredibilitetu – sa manje ili više uspeha – uprkos krupnim promenama kroz koje je prolazila američka filmska industrija, sa sve izraženijim konzervativnošću i ograničenjima i, naravno, nezajažljivim apetitom za sticanjem profita kroz eksploataciju.
Tribina koju vodi Jovan Ristić će nas provesti kroz istoriju serijala Alien i kroz sve pomenute promene koje su uticale na umetnički proces svakog filma pojedinačno.


19h – 20:30
– ALISTER KROLI I GLASOVI IZ DALJINE
Iako se o okultizmu obično ne razmišlja kao o formi umetnosti, rad i delovanje Alistera Krolija (1875-1947), poznatog britanskog ezoteričara i ekscentrika, u velikoj meri je tu granicu izbledelo i učinilo poroznom. Već u svoje vreme priznat pesnik, svojim pričama a posebno romanom „Mesečevo dete“ Kroli se u odnosu na radove prethodnika koji su se obilato napajali magijskom tradicijom, poput npr. Hauarda Lavkrafta ili Artura Mahena, pomerio na sasvim novi nivo, gde magijske inkantacije možemo posmatrati kao poetsku formu, rituale kao performanse, upotrebu magijskih sigila i simbola kao vizuelnu umetnost, a okultne redove i njihove manifeste nista drugacije nego kao sto posmatramo, nadrealisticki manifest Andre Bretona ili manifest Dadaizma.
Uticaj Krolija je posebno jak na savremenu pop kulturu: film (Kenet Anger, Žodorovski…), muziku (Led Zeppelin, Beatles, Iron Maiden…), književnost (Vilijem Berouz…), a takođe i na određene spoljne pojave koje možemo svrstati pod naučnu fantastiku. Naime, Krolijeve „komunikacije“ sa vantelesnim bićima su bazični model onoga kako se danas predstavljaju komunikacije i kontakti „treće vrste“ sa vanzemaljcima. U tom smislu posebnu pažnju poklonićemo Krolijevom portretu Lama, vanzemaljskog bića sa kojim Kroli tvrdi da je bio u ličnom kontaktu, i koje neodoljivo podseća na savremene predstave vanzemaljske rase tzv. „sivih“, te zanimljivoj korelaciji da era ufologije počinje ni manje ni više nego Krolijevom smrću. naime prvi savremeni izvestaji o „letećim tanjirima“ počinju upravo tada – 1947. godine i incidentom u Rozvelu.
O Kroliju i Lamu govori Emir Salihovich, novinar, publicista, prevodilac.

***


Ovo gore bio je Ghoulov izbor – ali pogledajte za svaki slučaj šta SVE tu ima, možda sebi nađete još ponešto zabavno. Nisu tu samo predavanja nego i kosplej, prodajni sajam, izložbe i još svašta nešto.



Sastavni deo konvencije je prodajni sajam na kom će domaći autori prodavati svoje radove, izdavači stripova će prodavati svoje knjige i stripove, a moći ćete da nađete i poneku figuru