Oni koji prate samo moje napise na blogu, a ne i
moje knjige, radove i članke koje objavljujem u zemlji i svetu, mogli bi
pomisliti da sam po pitanju horor književnosti beznadežno zarobljen u prošlosti
i da se bavim samo nekakvim prašnjavim davno mrtvim klasicima, odnosno da nisam
čitao, i ne čitam, ništa novije od Lavkrafta.
To uopšte nije tako: stvar je samo u tome da napise
za blog uglavnom stvaram u trenucima odmora, kad mi je um već iscrpljen drugim
pisanjima, i u takvom stanju lakše mi je da pišem s pola mozga o filmovima nego
o knjigama. U poslednjih pet godina čak i aktivnije nego ranije pratim
savremenu horor produkciju zahvaljujući tome što pišem za najbolji svetski
horor časopis, Rue Morgue, pa preko njih dobijam najnovije knjige horora, koje
prikazujem na njihovim stranicama.
Zato sam odlučio da otpočnem sa prevođenjem mojih
književnih kritika objavljenih u tom časopisu na srpski, i da ih ekskluzivno u tom obliku plasiram
ovde, jer postoji čitav niz odličnih novih pisaca strave koje teško i da sam
pomenuo a kamoli detaljnije predstavljao na blogu. Pa, da počnem s jednim od
najdražih mi: u poslednje vreme stalno nailazim na priče i novele Džona Langana u
antologijama koje čitam, i njegovi doprinosi su uvek u najužem vrhu, među najboljima. Langan
zaista redovno postiže veoma visok nivo čega god se u pisanju poduhvati. Zato –
obratite pažnju!
THE WIDE, CARNIVOROUS SKY AND OTHER MONSTROUS GEOGRAPHIES -
John Langan
Hippocampus Press, 2013
Ovo je druga zbirka priča Džona Langana, posle Mr. Gaunt and Other Uneasy Encounters
(2008) i romana House of Windows
(2009). Odlikuje se visoko refleksivnim sadržajem i meta-horor pristupom gde je
svest o žanrovskim tropima spojena sa ambicijom da se ovi preokrenu u nešto
sveže. Većina ovih priča uspeva da učini upravo to, pružajući nove perspektive
na gulove, vampire, vukodlake, zombije, uklete statue, isterivanja đavola kao i
na dela takvih divova kakvi su Po i Lavkraft.
Najbolja u ovoj
zbirci je "Technicolor", noveleta u obliku živopisnog predavanja o
Poovoj priči "Masque of the Red Death". Ona zamagljuje fakte i
fikciju kada Napoleonov vojnik završi u skrajnutom ruskom manastiru i otuda
izađe sa otkrićem koje inspiriše Poovu besmrtnu priču... Ovo je jedna od
najuspelijih modernizacija Poa koje sam ikada pročitao: nije ni čudo da je bila
odabrana za antologiju Ellen Datlow pod naslovom Poe, kao i za Best Horror of
the Year (vol. 2).
Odmah za njom je
"Mother of Stone", novela na 70 strana, originalno objavljena u ovoj
zbirci, o istraživaču „internetskih narativa“ koji ispituje statuu
obezglavljene trudne žene što sve vodi do sve sablasnijih (ali i krvavijih)
događaja. Napisana je u drugom licu, sa ekonomijom i kontrolom naracije
dostojnim Machena i Blackwooda.
"City of the Dog" dodatno dokazuje da,
baš kao i Laird Barron (koji je ovoj zbirci napisao pogovor), Langan ponajviše
blista u novelama. Ova se tiče ljubavnog trougla, nestale voljene i gulova na
napuštenom groblju. Sablasna je i zvuči proživljeno, sa dirljivim krajem.
Naslovna novela je
dobar primer moderne vampirske proze sa originalnim (vanzemaljskim?) stvorenjem
koje lebdi u stratosferi u jednoj kapsuli iz koje se survava u ratom zahvaćena
područja na Zemlji i slobodno utažuje glad za krvlju među ovozemaljskim
masakrima.
S druge strane,
meta-pristup donekle oslabljuje priču "The Revel", gde se susreću
forma scenarija za film sa predavanjem o vukodlacima, dok priči o zombijima
"How the Day Runs Down" nedostaje ugriz, umnogome zato što je pisana
u duhu drama Thorntona Wildera u kojima se razbija „četvrti zid.“
Uprkos tome što
nekolicina eksperimenata u ovoj zbirci nije baš sasvim uspela, većina ovih
novela efektna je više nego dovoljno da predstavi Lanagana kao pisca u usponu
među savremenicima koji je itekako vredan vaše pažnje.
--- Objavljeno u Rue Morgue # 134 , juna 2013.
