izabrana dela

izabrana dela

уторак, 02. фебруар 2010.

THE LOST (2006)


***

3

ne treba ovaj naslov mešati sa TV sapunicom: ovo je ekranizacija romana jacka ketchuma, jednog od brutalnijih američkih pisaca, o čijoj sam novijoj ekranizaciji OFFSPRING (2009) već pisao. znači, ovaj LOST nije TV pantljičara o gomiletini nesrećnika na pustom ostrvu kojima trebaju eoni da otkriju sve svoje prošlosti i tajne, već potka o mladom psihopati i ubici koja je, žanrovski gledano, nešto između trilera i drame, sa mestimičnim (ali nedovoljnim) momentima horora.

zapravo, i ovo je sapunica svoje vrste, jer je opterećeno sa previše likova i međuodnosa (slutim da su u romanu bili smisleniji i bolje povezani) čime se gubi fokus sa onoga što bi trebalo da je u centru: lik mladog psihopate i njegovo iživljavanje nad neposlušnima. iako film traje 2 sata, o njemu saznamo vrlo malo, a o njegovim pajtašima, devojkama i budućim žrtvama još manje, tako da je u suštini ovo exploatacija koja se pretvara da je exploracija, iako NIŠTA ne exploriše i ni do kakvog zaključka ne dovodi sem naravoučenija: ko s psihopatom tikve sadi, svaki dan mu je helovin. u lošem smislu reči.

sad, to je 1 način posmatranja stvari.

drugi je – videti ovaj film kao izvanredno ubedljiv case study jednog već kreiranog PSIHOPATE (čitao sam poprilično o tom poremećaju ponašanja, i ovaj ovde je zaista školski primer) i njegovih priključenija. zahvaljujući ODLIČNOM glumcu (Marc Senter) u glavnoj ulozi, film je –meni barem- bio poprilično zanimljiv, baš zato što sam bio spreman na sporiji tempo i malo krvi između prve i poslednje scene. nisam očekivao da jedna fascinantna glumačka performansa može OVAKO jako i ubedljivo da nosi film! on je i jadan i zastrašujuć i harizmatičan i patetičan i jeziv i komičan, ali sve vreme vrlo živ i sa nepogrešivo autentičnom aurom pravog psihopate (uključujući i harizmu koju takvi likovi ponekad imaju). da se razumemo: film ga ne glorifikuje niti ga čini simpatičnim, već se trudi da sa kliničke distance prati njegove eskapade, i u svom non-judgemental tonu je zaista hvale-vredan!

intonacija THE LOST-a je savršeno pogođena, režija je iz-van-red-na, gluma je zaprepašćujuće dobra (glumci mladi i lepi, a ODLIČNO glume! načas, u neverici, pomislih da gledam ENGLESKI film!) a surovost je vanredna baš zato što se na njoj ne insistira jeftinim žanrovskim forama i fazonima, nego je prikazana matter-of-factly sve do over-the-top finala, gde to malkice ipak zasmrdi po klasičnom slasheru.

u svakom slučaju, ovaj THE LOST nije za svakoga – ne samo iz konvencionalnog razloga (brrr: mnogo nasilja i krvi i patnji nedužnih!) nego, još više, može biti razočaravajuć upravo za one koji očekuju još više 'akcije' koje, u proseku (zbog predugog trajanja) ima vrlo malo.

ipak, ovo je unikatno mračan i opor film koji možda nema neku posebnu dubinu niti podtext niti ne znam kakvu filmofilsku ili žanrovsku involviranost, ali ako želite da provedete 2 sata sa psihopatom u bezbednim, kontrolisanim uslovima, da vidite kako je to bez opasnosti po sebe – ovaj film pruža tu priliku.

PS: neke prelepe devojke se obnažuju u filmu, T&A uključujući i mestimični FF.