izabrana dela

izabrana dela

среда, 13. април 2016.

GHOUL'S LIBRARY (1) - Teorija horora


            Kad prvi put uđem u nečiji dom, prvo što mi privuče pogled jeste kućna biblioteka. Ona je, bar prema mom iskustvu, najbolje i najpouzdanije ogledalo svog vlasnika.
            Postoje, istina, i druge metode skeniranja ličnosti. Jedna drugarica iz gimnazije imala je „cipele“ metodu: po njoj, stvar je bila prosta – pogledaj kakve cipele neko nosi, i znaćeš sve o njemu/njoj. Neki drugi preferiraju „đubre“ metodu: pogledaj čoveku u kantu za đubre, i iz toga što u njoj spaziš videćeš ko je i šta je njen vlasnik.
            OK, ne sporim da se svašta može saznati i tim putem, i ko više voli da zvera u nečije noge ili u kante za đubre – nek izvoli. Ja se, ipak, držim, oprobane i meni slađe metode, pa zato tvrdim i ponavljam: nema tačnijeg i sigurnijeg načina da nekoga upoznate nego zavirivši mu/joj u biblioteku. A šta ćemo sa onima koji je uopšte nemaju, tj. imaju slučajno nekih 5-10 knjiga u stanu, pitate se vi? A ja na to kažem: OK, i to dovoljno govori o osobi...
            Inače, kad sam bio nešto manji i mnogo mlađi, fascinirala me je biblioteka Martija Misterije. Najsrećniji sam bio kad bi se u nekom kadru u krupnijem planu videli i konkretniji naslovi a ne samo masa knjiga utopljena u niz, izdaleka. Naročito mi je ostao u sećanju njegov princip, iskazan u jednoj od prvih epizoda, da mu sve te knjige služe za referencu, odnosno da ih drži spremne za buduće slučajeve i radove, odnosno da ih nije sve ni pročitao, niti planira da ih sve odreda iščita od korice do korice. To mi je delovalo strašno cool... a kako starim, to mi zvuči kao neminovnost. Avaj, život je prekratak da bi se pročitale sve knjige vredne čitanja...
            Što me dovodi do pitanja koje mi laici (uglavnom rodbina, ili poneki majstor, uključujući ovog što mi pravi police) obavezno upute kad mi vide sve te grdne knjige: „Ama, jesi li ti sve ove knjige pročitao?!“ Nekada davno to pitanje me je nerviralo, jer je odgovor (pre nekih 20-ak godina) glasio: „Pa, naravno da jesam.“ U poslednje vreme, nažalost, to pitanje je sve smislenije, jer odgovor, sada, glasi: „Pa, naravno da nisam.“ Po mojoj gruboj proceni, u svojoj biblioteci imam otprilike ¼ knjiga koje još nisam pročitao.
            Preneki dan mi je stigla najnovija polica za knjige, velika, za skoro ceo jedan zid, pa sam ih rasporedio malo lagodnije, da najzad „prodišu“, umesto da guše jedne druge u gomilama i dvostruko-trostrukim nizovima, jedne preko drugih i jedne iza drugih. Sad, kad su najzad pregledne i razvrstane na način koji je oku prijatniji i ruci praktičniji nego donedavno, rešio sam da ih uslikam i podelim te slike sa onima koji vole da zaviruju u tuđe biblioteke, a „knjiških moljaca“, nadam se, ima u većini među čitaocima ovog bloga.
            Šta možete imati od gledanje tih fotki? Pa, osim zadovoljenja gole radoznalosti i estetskog užitka u velikom broju odličnih, lepih knjiga (iz vremena i od sorte pre današnje „Lagunizacije“ i kič-trivijalizacije svega, pa i dizajna korica), recimo da vam pregledavanje ovih nizova i nizova može otkriti postojanje brojnih naslova za koje nikad niste čuli, a ta izdanja, kad ih vidite ovako uživo (kao sliku, a ne samo kao tekst, tj. naslov i ime autora) ukazuju na nešto vredno posedovanja.
            Moram da naglasim sledeće: 99% ovih knjiga ja sam lično odabrao i kupio. Nisam od onih srećnika koji naslede porodičnu biblioteku; ja sam prvi pravi čitalac u mojoj familiji, tako da moja biblioteka ne stoji na ramenima giganata (tj. predaka). Građena je od nule, od prvih knjiga koje sam kupovao kao tinejdžer, od džeparca, od para zarađenih prodajom stripova (koje sam pre toga sakupljao), od para dobijenih za rođendan, zatim od studentskog kredita, pa od prvih honorara, od plate...
            Knjige koje sam dobijao na poklon uglavnom potiču od prijatelja koji me dobro znaju, tako da su i ti primerci u skladu s mojim interesovanjima.
            Imao sam sreće da budem dovoljno star da na vreme uhvatim poslednje trzaje zlatnog doba izdavaštva i knjižarstva u ovoj zemlji, koji traju otprilike od početka 1990-ih pa do njihovog do kraja. To je vreme kada su knjižare bile a) mnogobrojnije; b) opremljene pre svega knjigama, a ne porculanom, slikovnicama, poklončićima i pizdarijama; c) i, naročito, kad su bile opremljene bogatstvom izbora koji je sadržao i izdanja stara više godina i decenija. Danas je, ako izumemo poneku prašnjavu starinarnicu odnosno antikvarnicu pred zatvaranjem, u tzv. regularnim knjižarama praktično nemoguće pronaći knjige starije od 5-6 godina, tim pre što su u ovom ostatku od zemlje i tiraži mnogo manji i sve je ukupno neuporedivo sa vremenom pred kraj Jugoslavije, kad je velika zemlja, pored ostalog, značila i velike tiraže (koji su duže trajali) i veće bogatstvo ponude (pre svega hrvatske), naročito po pitanju stručne literature i uopšte opskurnijih tema i oblasti.
            Najveći broj svojih knjiga kupio sam lično i naživo, u knjižarama – u Srbiji i svuda drugde gde sam putovao i boravio. Jer, isto kao što u tuđem stanu ne propustim da zavirim u biblioteku, isto tako mi u tuđem gradu oko samo od sebe traži – knjižaru.
            Što se tiče stranih knjiga koje ćete ovde videti, logično je da sam se najbolje i najizdašnije snabdeo tokom godine dana koju sam proveo u Americi (Berkli, Kalifornija). Tom prilikom sam iscrpno istražio desetine knjižara u Zalivu, a i šire, uključujući tu i najbolju knjižaru u kojoj sam ikada bio (MOE'S, u Berkliju), mejdžor knjižare tipa Barnes & Noble, male privatne porodične mama's & papa's knjižarice, antikvarnice, nekoliko specijalizovanih za SF i horor, itd. Tokom te godine (2003-04) iskoristio sam i priliku da preko Amazona, po veoma povoljnim uslovima, naručujem – kako nove tako i, pretežno, korišćene (used) ali u najboljem, najočuvanijem mogućem izdanju (very good – as new).  
Jedno 200 knjiga sam, zatim, iz Amerike, samom sebi slao poštom, u Nišku Banju koristeći tzv. „M-bags“, što je bio najpovoljniji način: bilo je to sasvim isplativo, za nekih 50$ po velikoj kutiji u koju je stajalo otprilike isto toliko knjiga. Ionako sam ih, u proseku, plaćao ispod 10$; gomilu odličnih, novih, as new, nalazio sam za dolar ili šačicu dolara; recimo, nikad neću zaboraviti divan sunčan jesenji dan u jednom mestašcu na severu Kalifornije, po imenu Paradise (sic!), gde sam pronašao staru domaćinsku knjižaru u kojoj se horor, izgleda, nije cenio mnogo. Izvanredne, lepe, dobre, odlično očuvane, pozamašne knjige u tvrdom povezu, petnaestak njih sve ukupno, plaćao sam u proseku 3$ po primerku!
            Pored tih, popriličnu masu knjiga nakupovao sam koristeći poslednjih 15-ak meseci u kojima je sajt Bookdepository bio zaista odlično mesto za kupovinu stranih knjiga i za njihovo besplatno, vrlo povoljno dobijanje u Srbiji (pisao sam o tome OVDE). To više nije slučaj, iz dva razloga: 1) otkako ih je kupio Amazon, cene su porasle za 4-8$ po naslovu u odnosu na ranije cene, i to mi više nije isplativo; i 2) srpska carina se polakomila i na knjige, pa su krenuli extra reketi i nameti za knjige zbog kojih mi je to sve postalo gorko, neprijatno i još manje isplativo (pisao sam o tome OVDE). ALI, u vreme dok je Bookdepository još bio dobar, naručio sam preko njih možda i stotinak naslova.
            Najzad, otkako intenzivno pišem prikaze knjiga za najbolji svetski horor magazin, RUE MORGUE, to mi je postao dodatni način dolaženja do najnovijih izdanja, kako proze tako i kritike i esejistike vezane za horor, pa eto i tim putem godišnje dobijem bar 15-ak novih knjiga. I još me plaćaju da o njima pišem!
            Ali, dosta priče – neka SLIKE govore više od reči. Kao što znate, kliktanjem na njih činite ih većim i još detaljnijim/preglednijim, a ako to nije dovoljno veliko, „save“ + „open“ vam ih daje u originalnoj veličini.
            Za početak, ovo su moje police posvećene teoriji horor književnosti i fantastike, te teoriji horor filma i fantastike.

1. teorija horor književnosti: gotik, fantastika, horor uopšte, horor teme, motivi...

2. teorija horor književnosti: autori, dela, teme, motivi... a u drugom delu police i knjige o fantastici uopšte i temama bliskim hororu (strah, fantazija itd).

3. Knjige o horor filmu većeg formata - enciklopedije, studije, itd. Ima i nešto SF-a i fantastike u širem smislu.           

4. Knjige o horor filmu manjeg formata: vodiči, studije, suva teorija, sočne tirade, liste, rivjui...

5. Knjige o horor filmu (nastavak), o filmu uopšte ali gde je horor prilično zastupljen... U drugoj polovini ovog niza su knjige o fantastici i SF-u, te o pojedinim mračnim temama i autorima manje ili više srodnim fantastici, grotesci, ludilu...

---NASTAVIĆE SE---