izabrana dela

izabrana dela

петак, 28. фебруар 2020.

PARASITE (2019)



*** 
3

            Nemam mnogo vremena pa ću probati da budem jezgrovit: kao što ocena, trojka, kazuje – ovo je jedan vrlo dobar film, sa značajnim kvalitetima, ali i problemima zbog kojih je prilično daleko od remek-dela kakvim ga mnogi smatraju. Ako bih bio ciničan, rekao bih: da je stvarno remek, ne bi dobio Oskara! 
               Uostalom, imali smo prošle godine film koji je bliži kategoriji remeka, Tarantinov ONCE UPON A TIME IN HOLLYWOOD - i on, naravno, nije dobio Oskara. Zašto? Zato što je previše dobar. Odlični filmovi ne dobijaju Oskara već decenijama; Oskara, ako smo srećni, dobije ponekad, poneki vrlo dobri, kao što je Parazit, i to je maksimum.
            Kvaliteti: Bong je odličan u kastingu, radu s glumcima, stvaranju prijemčivih likova i insceniranju zabavnih (duhovitih, napetih, jezivih...) situacija. On ume kao malo ko a) da vas uvuče u film, zainteresuje za likove i radnju (osim ako se film zove OKJA – to mi je toliko smrdelo iz stratosfere da sam se zgrozio već na trejler i rivjue, uključujući pozitivne, i nisam ga ni pogledao), i b) da vam pruži zabavu garniranu temom koja deluje pametnije nego što stvarno jeste (vidi: SNOWPIERCER i THE HOST).
            Istina, balansiranje između Cirkusa (žanr, zabava, akcija) i Opere (umetnos, ideje, dubokoumnosti) nije mu uvek najsrećnije: savršeno ga je izveo samo jednom, na samom početku karijere, u „ne kočim ni za koga“ remeku MEMORIES OF A MURDER (5-), dok je kasnije to izvodio s manje umeća, težeći sve više ka podilaženju publici, i u toj ambiciji se krećući uglavnom oko moje (jake) trojke, što od mene dobija čak i opštenarodno-obožavani THE HOST a kamoli nešto podeljeniji MOTHER.
            U PARAZITU, cirkus je odličan, ponekad i vrhunski: šašave situacije, vickasti dijalozi, karikaturalni likovi, sve to lepršavo, dopadljivo, simpatično – dok ne postane napeto, sa odličnim suspens set-pisovima, u drugoj polovini, i sa fino orkestriranim masakrom i splaterom na kraju. Što se ovoga vezanog za laganu, prvu polovinu tiče, tu šnjur nosi niz povezanih scena o tome kako se familija nikogovića, postepeno, jedan za drugim, na kvarno uvuče u kuću bogatuna. Što se tiče druge polovine, antologijska je produžena scena, tačnije situacija koja počinje od nenadano ranijeg bogatunskog povratka kući dok sirotinja im orgija po kući pa do sexa iznad skrivenih bednika i pokušaja potonjih da otpužu odatle.
Sve je to glumljeno i slikano i režirano odlično. Narod gricka red semenki, red kokica, red nokata; čas se smeje grohotom, čas steže naslon stolice ili troseda, a čas cokće i vrti glavom: „Jeste, sve je tako, baš je tačno pogodio ovaj prikaz klasne borbe, odnosa bogatih i sirotih, sve je potrefio ko ćorav s prs' u pekmez, ovo je sociološka analiza vredna doktorati o njojzi da se pišu!“ A sigurno i hoće! Mada, svi prosečni i dobar deo natprosečnih gledalaca misliće samo ovo: „Oho, ovde se nešto kazuje o klasama. Ne znam samo tačno šta, osim da je situacija zajebana i komplikovana i da sirotinji nije lako (a kad joj je bilo, pita Ghoul?!), ali zato, bato, al je zabavno i smešno i napeto, i mada ne znam šta mi je tačno ovim filmom rečeno, osećam da je to nešto pametno i značajno jer super sam se zabavljao dok je trajala klasna borba.“
Dobro, ali ajd sad da vidimo, nakon što sam s uživanjem nedavno reprizirao PARAZITA, skoro pola godine nakon što ga pogledah još prošle jeseni, čim je procurio na net – šta mi ovde sreću kvari? Više stvari. Da vidimo...
Pre svega, likovi su previše karikaturalni (neko bi čak rekao: stripovski!) za nešto što pretenduje da bude ozbiljna soc-studija na temu klase danas. Situacija je previše groteskno preterano neubedljiva/klimava, iz više razloga. Kao prvo, ovi bednici iz podruma se previše lako i glatko uvuku bogatunima, i svi do jednog ostanu neopaženi, neotkriveni. Niko ni da posumnja da nisu to za šta se izdaju – a kamoli da su u srodstvu. Nesuđeni student se ne otkrije da mu je engleski jedva osrednji jer ce učenica zacopa u njega; njegova seka toliko uspešno improvizuje i prodaje muda za bubrege očas posla izguglana i nabubana s neta da ni klinja s kojim radi ni bogata keva koja je zaposli ne posumnjaju da je ona nekakav polusvet-devojčura koja lupeta gomilu baljezgarija o „art-terapiji“ a ne expert školovan u Americi; keva iz svoje memljive rupe dođe u bogatunsku sega-mega kuhinju i smesta, bez problema, bez ikakve greške, počne familiji da sprema vrhunske specijalitete a da ovi nijednog trena ne posumnjaju da je do juče u svom buđavom ćumezu spremala samo pržena jaja i otvarala konzerve, kad joj se posreći; najzad, tatko koji nikad nije seo u mercedesa, nakon što to učini, u prodavnici automobila, na 5 minuta, smesta skonta šta je gde i kako se vozi, i njegova glatka, neosetna vožnja do kraja voza bogatog gazdu tako da ovaj nijednom ne pomisli kako je čiča do juče, možda, vozio samo neki korejski ekvivalent stojadinke.
U ovim „stranger in a strange land“ scenarijima, o likovima izmeštenim iz svog ambijenta i prinuđenim da, u neprijateljskom okruženju, glume da su ono što nisu, potencijalno se može izmusti mnogo saspensa u tim stalnim, neprestanim probama; kad se to vešto osmisli, gledalac može da strepi: „Jao, evo, sad će da se oda! Sad će da pogreši! Do sad ih je zajebo, al evo, sad će ga pročitaju i u'vate!“ Međutim, ovde se tome nikad ne priđe dovoljno za išta blisko pravom saspensu, jer su bogatuni previše lakoverni i kratkovidi, i puste da ih ovi prelako premandaju. Ajd' što je to malko problematično dramaturški, to ćemo da otpišemo pod „eh, kao na filmu!“, ali ovo pomalo ljulja i ideju filma, jer bogatune prikazuje kao zapravo DOBRE ljude, koji stradaju zbog svoje dobrote, otvorenosti, poverenja koje ukazuju osobama nedostojnim toga.
Kako sad čovek da se sažali na sirotinju, kad sirotinja ispade pokvarena i podmukla i štetočinska (kad joj se daju previše odrešene ruke, previše slobode, previše... kredita) – i to ne samo prema bogatima, nego i prema drugoj, suparničkoj sirotinji, koju je spremna da isto tako bezdušno eksploatiše, pa i (u bar dve scene doslovno) šutne niz basamake kao vreću đubreta?! Teško da je slučajno da najkrvavija borba ovde nije između siromašnih i bogatih, nego između siromašnih i drugih siromašnih (koji su im konkurenti u sisanju bogatih)!
Dobro, možda u tome i jeste poenta: sistem exploatacije je internalizovan, sirotinja nije u stanju da izađe iz začaranog kola „čovek je čoveku vuk“. U svetu kojim vladaju lopovi koji kradu na veliko i sirotinja gleda da, kad god može, nešto sebi mazne džaba (pa makar to bio free wi-fi), da odžepari, da (se) uvali, jer je to – u krupnijoj razmeri – videla od „onih gore“. Ako već nisi u poziciji da se na izgradnji 10 km nekog autoputa ugradiš i mazneš koje milionče evrića, kao oni „gore“, možeš barem da u dragstoru mazneš konzervu tunjevine koja košta 100 din kad radnica ne gleda (i kojoj će se tih 100 din skinuti od plate, al za to te baš zabole).
Drugim rečima, između bogatih i siromašnih nema duboke razlike: to nisu dva vrednosna sistema, uzajamno suprotna. Ovi „dole“ samo hoće da budu „gore“ kako bi malo i oni radili ono što im se inače radi, a što su videli da ovi gore rade. Sirotinja, baš kao i srpska „opozicija“, nema geslo: „A sad nešto sasvim drugačije!“ Ne, njihov moto je: „A sad malo ja!“
Kurta i Murta, to su srca dva...
S druge strane, ne kažem da su bogatuni u PARAZITU prikazani kao sasvim dobri: vide se, u naznakama, razni problemi njihovih karaktera i vrednosti – i skorojevićko obožavanje svega iz USA, i razmaženo derište kojem se ugađa ali koje se ne vaspitava, i ta naivna lakovernost zasnovana na površnosti i egoizmu, i lakoća s kojom se reše svojih dotadašnjih dugogodišnjih „slugu“ kao starih parova cipela, i implicitni prezir i distanca prema onima „dole“ koji se ispolji, ponekad, uglavnom na sitno, uvijeno... Jer oni imaju dovoljno para da budu stoka na finjaka; ne moraju da budu vulgarno zli, kao ovi dole. To je jedan od boljih uvida pokazanih u ovom filmu.
Ukratko, možda je stvar u finesama i nijansama, ali evo: za moj groš, bogatuni su prikazani nešto malo finijim nego što mislim da je trebalo, a takođe je i familija parazita prikazana simpatičnijom nego što zapravo jeste  – trebalo je još malko nagaziti zlo i jednih i drugih, umesto da se koketira sa identifikacijom, bilo s jednima, bilo s drugima. S druge strane, sirotinja iz podruma – tačnije, podrumski muž, a zatim i njegova upravo-otpuštena žena, tu šutnuta, prikazani su preterano odurnim, odbojnim, neprijatnim, tako da čovek teško i na tren može da oseti saučešće prema njihovoj (ionako preterano neubedljivoj) sudbi.
Ovo počinje već od kastinga, gde njih igra duet antipatičnih spodoba, a nastavlja se šminkom i kostimom i ponašanjem, tj. glumom i onim što im je scenaristički dato da rade. S jedne strane, ceo podzaplet sa tim mužem u podrumu stvari odvlači preterano u grotesku i prećerivanje koji ga udaljavaju iz dotad podnošljivo stilizovanog „realizma“ i guraju u smeru PRETERANE I PREOČIGLEDNE METAFORE (filmovi tipa UNDERGROUND ili – US, koji nam macolom u glavu nabijaju svoje gore-dole simbolike i metafore), što ja ne volim. Ja sam uvek preferirao pristup Priča Iznad Metafore, a ovo, u drugoj polovini, previše odlazi u pravcu Metafora Iznad Priče.
To mi je smetalo u JA SAM METAFORA filmovima PODZEMLJE (by Kusta), US i SNOWPIERCER, a to sam mrzeo još na faxu kad sam morao da čitam The Vanity Fair, koji počinje, otprilike, rečima: „Eee, deco, ja sam vaš dobri papetmaster, a Duško Toško Mile Boško Sanda Runda Mile Bunda i puna kola njihove dece nisu stvarni ljudi nego izmišljeni, to su moje marionete i ja ću sad da vam nacrtam pozornicu i staviću ove marionete da se po njoj kreću tamo gde ja to hoću kako bih vam ispričao tu moju pričicu koju sam naumio...“ To je bilo dovoljno da tu cigletinu zafrljačim o patos i nikad je ne pročitam. Jebi se, papetmastere, sa svojim naklapanjima, i sedi IZA ZAVESE, gde ti je mesto; sklanjaj mi se s pozornice, neću da me svako malo podsećaš da gledam fikciju, i još gore, fikciju koja ima neko NARAVOUČENIJE, tj. simboliku, preneseno značenje koje je bitnije nego doslovna radnja, jer radnju nikako ne smeš shvatati doslovno; o, ne, nikako, ovo je sve jedna velika METAFORA, inače na doslovnom nivou priča nema nikakvog smisla!
Za moj groš, u stenu se može uklesati maxima: ako svoje dubokoumne poruke nisi u stanju da upakuješ u zaplet koji ima smisla i na doslovnom nivou, nego oćeš odma da me jebeš svojim prenesenim značenjima, metaforama, simvolima i ostalim figurama – odjebi i prepusti mesto sposobnijima!

Ovde je propuštena prilika da se snažnije emotivno ali i konotativno podvuče ta tema: „Sirotiljo, umesto što se kolješ između sebe, idi kolji bogatune!“ Odnosno, da je bračni par iz podruma učinjen simpatičnijim, prijemčivijim, više bi se i bolje podvukla tragičnost njihove međusobne borbe. Međutim, ovako kako su prikazani u filmu, ti ne možeš a da ne navijaš za „naše“ (sirotilja 1) a protiv „naših 2“ (sirotilja 2).
Na kraju krajeva, kraj mi je problematičan, i dramaturški i konotativno. Dramaturški je to jeftino vađenje: kad ne znaš kako da završiš film, a ti pobij sve ili većinu junaka, napravi neki masakr, nebitno da li, kako i koliko motivisan, jer narod voli „katarzu“ na kraju. Eno, i Biblija se završava pevanjem, pucanjem, pirotehnikom, čudovištima, kurvama vavilonskim i Apokalipsom. Nek se na kraju balade peva, nek se puca, nek se jurca, nek šiklja krvca, samo nek je neki vatromet i krvomet, da znamo da nam se bliži odjavna špica (ako nam to već bešika i prostata nisu dojavili). Poludelost tog podrumaša je proizvoljna, njegove žrtve su proizvoljne, ko kako i od čega strada je proizvoljno – a, da dodamo uvredu na povredu, i dramaturški je krajnje jadno, neopravdano taj ludak pušten na slobodu.
Jer, šta je koj moj onaj teen-klinja tražio na kraju u podrumu? Što je nosio onu kamenčugu, jebala ga ona uglav da ga jebala – kao što i jeste! Šta, kao sažalio se na ovoga dole, pa mu poneo kamen da mu donese sreću? Ma daaaj! I to baš tad, usred te gužve, dok je gore sega-mega rođendanska proslava i dok se dvesta ljudi vrzma po kući? How convenient! LAAAZY!
O tome da mu tatko, na kraju, napisao čitavu jednu novelu Morzeovom azbukom, trepćući sijalicom koja nikako da pregori od tolikog treperenja, a ovaj se baš zgodno našo gde treba da je pročita celu celcatu, i zapiše – i to je još jedno od onih „kao na filmu“, ali posle tog MEH kraja, to je to one too many.
Iz gorepomenutih razloga meni ovaj film pada u drugoj polovini, i zato mu na kraju dajem jednu solidnu ali nespektakularnu trojku.
Na kraju krajeva, ako je posle svega razumskog što kazah gore uopšte potrebno objašnjavati zašto mislim da je Tarantinov film bolji od Bongovog, priložiću kao Kviska i jedan uslovno iracionalni, odnosno nerazumski argument: Tarantino je prošao Gulov SUZA TEST (TM). 
Jesam li plako na Tarantinu? JESAM! Dvaput!
Jesam li plako na Bongu? NISAM! A i što bih?
Što se mene tiče, case closed.

Misli?
Neslaganja?
Da čujem!


уторак, 25. фебруар 2020.

LIBER MONSTRORUM BALCANORUM: Čudovišni Svijet Europske Margine



            Evo da se pohvalim jednim pisanijem koje mi je izašlo u vrlo zanimljivom zborniku u Hrvatskoj, a čiji bi sadržaj morao zanimati čitaoce ovog bloga i nevezano za moje prisustvo u njemu. Iako nosi datum „prosinac 2019“ knjiga je zapravo iz štampe izašla u februaru 2020, i evo osnovnih podataka o njoj.

LIBER MONSTRORUM BALCANORUM: ČUDOVIŠNI SVIJET EUROPSKE MARGINE
uredili
Miranda Levanat-Peričić i Tomislav Oroz

izdavač
Naklada Jesenski i Turk
Institut za etnologiju i folkloristiku

Zagreb, prosinac 2019.

            Evo kratkih odlomaka iz predgovora priređivača koji će vam bolje približiti sadržaj i pristup ove knjige:
            „Smatrali smo istraživački poticajnim promisliti raznolike impregnacije čudovišnog u okolnostima suvremenog svijeta obilježenog globalizacijom, putovanjima i tehnološkim razvojem, za koji se naizgled čini kako dijeli malo toga zajedničkog s monstruarijem srednjovjekovnih priručnika. Iako se prosječnom čitatelju evokacija čudovišnog može učiniti fantastičnom reminiscencijom nekih prošlih vremena, suvremene kulturne prakse kao i političke i društvene pojave opominju kako takvu etiketu ne treba olako odbaciti.
U svijetu u kojemu dokumentacijska snaga virtualnih iskustava ostavlja malo toga nepoznatim i neiskazanim, čudovišta još uvijek nisu napustila naše živote. Njihova suvremena pojavnost ne samo da nastavlja tradiciju srednjovjekovnog imaginarija čudovišnih grifona, baziliska, blemija, psoglavaca, zmajeva i divova nego zaposjeda nove prostore i obilježava one kulture čija je drugost dovoljan kriterij njihove daljnje demonizacije.
            (...)
Suvremeni Liber monstrorum, čiji smo naslov osvježili za balkansku perspektivu u naslovu našega zbornika, iz različitih disciplinarnih i istraživačkih perspektiva povezuje suvremenu teoriju čudovišta (engl. monster theory) i studije o čudovišnom (engl. monster studies), koje razvijaju angloamerički medievisti i postkolonijalni teoretičari (J. J. Cohen, J. B. Friedman, D. Higgs Strickland, A. S. Mittman), s disciplinarno raznolikim teorijskim promišljanjima Balkana (M. Todorova, V. Goldsworthy, M. Bakic Hayden itd.)."

Rad kojim sam zastupljen u ovom zborniku napisao sam zajedno sa prijateljem i kolegom, dr Markom Piševim. Naslov je ČUDOVIŠNI HRONOTOPI U FILMOVIMA Đorđa KADIJEVIĆA, a ovo mu je sažetak:

Trodimenzionalni prostor nije jednoznačan već neke lokacije pod određenim okolnostima mogu postati liminalne zone u kojima dolazi do susreta čoveka sa natprirodnim. Ovu hipotezu proveravamo kroz analizu četiri filma Đorđa Kadijevića koji koriste ustaljene ambijente iz tradicije književnosti i filma strave – vodenicu u Leptirici (1973), duševnu bolnicu u Štićeniku (1973), stari zamak u Devičanskoj svirci (1973) i staru crkvu u Svetom mestu (1990). U sva četiri slučaja radi se o ambivalentno percipiranim i kulturnim značenjima nabijenim prostorima kakve smo u ranije objavljenim analizama nazvali mesta straha. Međutim, ta mesta u Kadijevićevim filmovima samo su donekle analogna onima u folklornoj građi. U predanjima južnoslovenskih naroda do susreta čoveka s demonskim bićima uglavnom dolazi usled kršenja određene zabrane, izrečene ili pretpostavljene, a mesta takvih susreta su na marginama ljudskih staništa: vodenice, periferna raskršća, groblja, mostovi, i slično. Kod Kadijevića, upliv onostranog u ovostrano može ali i ne mora biti rezultat kršenja zabrane ili tabua: čudovišni hronotopi u njegovim filmovima povezani su kako sa „viškom“ kulturnog naboja koji određena mesta po predanju (i po tradiciji žanra) sa sobom nose tako i sa viškom psihološkog naboja koji donose konkretni junaci. Napetosti koje stvaraju mesta straha u Kadijevićevim delima proizilaze iz jezovitih značenja „učitanih“ u centralne lokacije. Zadatak rada je da se, nadovezivanjem na predočeni teorijski uvid, prodre u polje tenzija između poznatog i nepoznatog, normalnog i paranormalnog. Naš glavni doprinos temi ogleda se u odgonetanju osobenosti i struktura veza između tradicionalnih konotacija mesta straha i njihove prerade unutar osobene autorske poetike, kao i u traženju odgovora na pitanje kakvim kulturnim i estetskim kontekstima su te veze poduprte.   

Ključne reči: „drugost“, film strave, horor književnost, hronotop, liminalno, mesto straha

Ovo je prva strana tog rada u knjizi:

            Ovim radom, dakle, nastavljam kulturnu misiju promišljanja tradicije srpskog horora i širenja tih uvida, začetih u knjizi U BRDIMA HORORI: SRPSKI FILM STRAVE iz 2007. godine (NKC, Niš; odavno rasprodato; planiram proširenu verziju ali još nisam ni počeo da je pišem). 
To širenje obavljam po čitavom ex-Yu prostoru – da podsetim, na festivalu Fantastic Zagreb gostovao sam 2011. godine i bio voditelj tribine na temu Ex-Yu horora na kojoj su učestvovali Đorđe Kadijević, Krsto Papić i Aca Radivojević (slikoviti izveštaj o tome imate OVDE), 
a na slovenačkom festivalu Grosman promovisao sam knjigu U BRDIMA HORORI i, godinama kasnije, knjigu VIŠE OD ISTINE (o Kadijeviću), te vodio javne razgovore s Kadijevićem i Goranom Markovićem
a za najbolji balkanski filmski časopis EKRAN (Ljubljana, SLO) pisao sam opširan tekst o ex-Yu hororu, u dva dela – detaljnije o tome, OVDE.
            Ono što ovaj rad čini dodatno vrednim jeste upravo vredan upliv koji je dr Pišev doneo iz ugla svoje struke, antropologije i etnologije. On je pružio i teoretski okvir za ovaj rad, kroz koncept „mesta straha“, tako da sve to, po principu „dve glave znaju više od jedne“, čini ovaj rad svežim i vrednim čak i onima koji su čitali moje ranije knjige, eseje, članke, intervjue i druga pisanija na temu Kadijevića i srpskog horora.
            A šta još ima, kakvih čuda i čudovišta i sanđama, u ovoj knjizi? Evo kompletnog sadržaja pa nađite, svako za sebe, teme i eseje koji vas najviše zanimaju. Rekao bih da vrednih naše pažnje ima znatno više nego u mom drugom nedavnom učešću u hororolikom hrvatskom naučnom zborniku, NARACIJE STRAHA (klikni pa vidi – OVDE).


LIBER MONSTRORUM BALCANORUM
Čudovišni svijet europske margine

Miranda Levanat-Peričić, Tomislav Oroz:
UVOD U LIBER MONSTRORUM BALCANORUM

I. Čudovišne granice i susreti na pragu: Hic sunt Draculae et caetera

Tomislav Pletenac
KAD BALKAN ZAGRIZE. VAMPIRSKA METAFORA POLUOTOKA

Dejan Ognjanović, Marko Pišev
ČUDOVIŠNI HRONOTOPI U FILMOVIMA ÐORÐA KADIJEVIĆA

Sanja Lazarević Radak
CRNA SMRT: MONSTRUM SA GRANICE

Josip Zanki
BABA JAGA, ČUVARICA PRAGA
 
II. Kodiranje slike i funkcije: monstrare et monere

Ana Gospić Županović
MONSTRUOZNOST PREJEDANJA I PIJANČEVANJA – MOTIVIKA
HRANE I PIĆA U RELKOVIĆEVOJ I DOŠENOVOJ EPICI 18. STOLJEĆA

Mirna Sindičić Sabljo
BALKAN U MEMOARIMA JOZE KLJAKOVIĆA

Suzana Marjanić
DISTOPIJA I MONSTRUARIJ KRLEŽINA PUTA U RAJ

Miranda Levanat-Peričić
IMAGINARNI CIGANIN – OD JEÐUPKE DO „JERGINE CERGE“

III. Čudovišno tijelo: prijevodi, prijenosi, izgubljena i nagomilana značenja

Persida Lazarevic di Giacomo
MONSTRA BALCANORUM U RUKOPISNOM REČNIKU CH. F. TEMLERA

MAGIJSKI MONSTRUMI: USPON ILI PAD U ŽANR VLAŠKIH DEMONA

Nevena Daković, Biljana Mitrović
ZAZORNOST BALKANSKE LEPOTE

Mileta Prodanović
MOYA SESSTRA I OSTALE (PRIKRIVENE) NEMANI

IV. Aveti prošlosti – Historia nostra monstra vitae est

Lidija Stojanović
ARHIVI MELANKOLIJE I SMIJEHA. ANALIZA PROJEKTA SKOPLJE 2014

Nenad Velicković
USPAVANA LJEPOTICA BOSANČICA (IDEOLOŠKI
PODTEKST PROJEKTA PIŠEM TI BOSANČICOM)

Mirela Holy
FENOMEN BALKANSKIH NEMRTVIH
I NJIHOVA ULOGA U KULTURNOJ PROPAGANDI

Tomislav Oroz
WE’RE NOT IN KANSAS ANYMORE? ČUDOVIŠNOST
SOCIJALIZMA I POSTSOCIJALISTIČKI BIJEG S BALKANA

Mario Vrbančić, Senka Božić Vrbančić
KAKO SE SPRIJATELJITI S ČUDOVIŠTEM

BILJEŠKE O AUTORIMA I AUTORICAMA

KAZALO OSOBNIH IMENA
 


четвртак, 20. фебруар 2020.

PRETPLATA: Lavkraftov BEZIMENI GRAD i Džejmsov OKRETAJ ZAVRTNJA!



             S velikim zadovoljstvom i ponosom obznanjujem raspisivanje pretplate na dva nova naslova Orfelinove ubrzano-rastuće edicije „Poetika strave“! Od danas pa do 20. marta traje pretplatni ciklus za 17. i 18. knjigu ove edicije!
            Ovo su osnovni podaci-

OKRETAJ ZAVRTNJA – Henri Džejms

            Besmrtni klasik horora i jedna od najboljih priča (ovde: novela) o duhovima ikada napisana.
            Potpuno novi prevod, uz stručnu superviziju i anotacije dr Ognjanovića.
            Tri dodatne Džejmsove priče o duhovima, takođe originalno prevedene za ovo izdanje: „Sablasna kirija“, „Stvarno ispravna stvar“ i „Veselo ćoše“.
Zadnja korica OKRETAJA ZAVRTNJA

            Džejmsov Predgovor za OKRETAJ ZAVRTNJA, po prvi put na srpskom.
            Appendix 2: Ključne studije i kritička izdanja posvećeni „Okretaju zavrtnja“
Appendix 3: Sve sablasne priče Henrija Džejmsa
Pogovor: Hvatanje neuhvatljivog, Dr Dejan Ognjanović
Biografija autora
Džejmsove priče o duhovima na srpskom
Izuzetne ilustracije Aleksandre Dević.
Tvrd povez, šiveno.
Obim: 280 strana.
Cena: 900 din.
Detaljnije o knjizi + početak pogovora, OVDE.


BEZIMENI GRAD – H. F. Lavkraft


U ovoj knjizi pronaći ćete sve preostale dobre i čitanja vredne Lavkraftove priče koje nemate u drugim vrhunskim izdanjima Orfelina, odnosno koje nisu u NEKRONOMIKONU, ŠAPTAČU U TAMI ili u U PLANINAMA LUDILA.
Neke od ovih priča po prvi put se nalaze u prevodu na srpski, dok je manji broj kraćih postojao, ali u inferiornim prevodima i izdanjima koje, ako znate šta valja, treba ignorisati. Šta ima u ovoj knjizi? Evo! Deset priča i jedna dugačka novela.
Potpuno novi prevodi, uz stručnu superviziju i anotacije dr Ognjanovića.
Bezimeni grad
Hipnos
Mesečeva močvara
Grobnica
Onostran zidina sna
On
U grobnici
Zli sveštenik 
Iz dubina eona
Strava u Muzeju
Tumul

Crtež iz unutrašnjosti knjige by Ivica Stevanović

+ Pogovor: Arheolog snova, Dr Dejan Ognjanović
+ Appendix: Sve Lavkraftove kolaboracije i revizije
            + Ilustracije je uradio naš veliki i neprevaziđeni Nišlija preseljen u Novi Sad, Ivica Stevanović.
Tvrd povez, šiveno.
Obim: preko 250 strana.
Cena: 900 din.
Detaljnije o knjizi + početak pogovora, OVDE

Eto, to vam je to, za sada. Podržite Orfelin i ujedno častite same sebe i one koje volite ovim prelepoticama: 900 dinara po primerku odnosno 1.800 za obe.

Ko želi da se proveseli, znate već proceduru: knjigе treba platiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.
Knjige isporučujemo poštom na adresu koju naznačite. Poštarinu plaća Orfelin.
Knjige se pretplatnicima šalju po isteku pretplate, odnosno počev od oko 20. marta.
U knjižarama će knjige biti od 1. aprila, ali po cenama većim za oko 30-40%.
Ako vam nedostaju ranije knjige ove edicije, ili knjige iz drugih Orfelinovih edicija + ako poželite da kupite roman dobitnika NIN-ove nagrade, i drugi, koji je bio u najužem izboru, PO ŠUMAMA I GORAMA (vidi moju preporuku OVDE!) – sve to možete na novom, apdejtovanom sajtu Orfelina.


недеља, 16. фебруар 2020.

ŠTA GLEDATI NA FESTU 2020?

  

            Već sam za Espreso ponudio uži krug svojih preporuka za FEST, i one se nalaze OVDE. Tamo su samo one najveće i najglavnije preporuke (to je prvi deo ovog donjeg teksta) – ali za čitaoce bloga nudim i širu lepezu preporuka, pa vi sami vidite da li vas i šta od toga potencijalno zanima.


 OBAVEZNO 

Dakle, obavezno na velikom platnu overiti film SVETIONIK (THE LIGHTHOUSE) u režiji Roberta Eggersa, koji se pre par godina proslavio VEŠTICOM, i uživati u ekspresivnoj crnobeloj fotografiji koja je bila nominovana za Oskara, i u klaustrofobičnom nadigravanju dvojice odličnih glumaca, Willema Dafoea i Roberta Pattinsona, u teskobnom ambijentu svetionika zapljusnutog kako spoljašnjim (nat?)prirodnim, tako i unutrašnjim, psihološkim mrakovima.

Zatim, svako ko je uživao u austrijskom filmu VIDIM, VIDIM, u režiji Veronike Franz i Severina Fiale, viđenom na FEST-u pre nekoliko godina, trebalo bi da u njihovom novom ostvarenju, ovog puta na engleskom jeziku, očekuje još psihološko-nadrealnih, paranoično-atmosferičnih i košmarnih zbitija, u filmu bezvezno prevedenom kao LOŽA (THE LODGE) – trebalo bi da bude KOLIBA ili BRVNARA.


Intrigantno zvuči i VIVARIUM, čija najava priziva asocijacije na klasike kao što su ROZMARINA BEBA i STEPFORDSKE ŽENE (oba rađena po romanima Ire Levina). Ovaj film, u kojem mladi bračni par u antiutopijskom i dehumanizovanom okruženju igraju Jesse Eisenberg i Imogen Poots, možda neće dosegnuti nivoe pomenutih klasika, ali bi mogao da ponudi njihovu osavremenjenu, aktuelnu verziju.

Najzad, povodom filma PLEMENSKA KRV (BLOOD QUANTUM), ako su FEST-ovi selektori odlučili da na festival dovedu jedan zombi film, a da to nije zbog izvikanog i precenjenog Jarmusha (čiji novi užasni zombi film nikako ne preporučujem!), onda sam time dodatno zaintrigiran. Tim pre što se dešava u okruženju današnjih potomaka američkih Indijanaca, što bi moglo pružiti priliku za svež ugao obrade inače već otrcane zombi tematike.

Gledaocima jakog stomaka preporučio bih da pogledaju ZLATNU RUKAVICU (DER GOLDENE HANDSCHUH / THE GOLDEN GLOVE), veoma eksplicitan film o serijskom silovatelju i ubici, u režiji poslednjeg čoveka od koga bi se tako nešto očekivalo: Fatiha Akina. Njegovo uranjanje u bedu i štroku najprizemnijeg nemačkog polusveta toliko je preterano da neodoljivo podseća na crnohumorne groteske hrvatskog stripadžije i karikaturiste Dubravka Matakovića.

Kažu i da je veoma šokantna i potresna ratna drama OBOJENA PTICA (NABARVENÉ PTÁCE / THE PAINTED BIRD), prema klasičnom autobiografskom romanu Jeržija Kozinskog, u kojem opisuje svoje dečačko potucanje po apokaliptički nepojmljivom, razorenom svetu Poljske za vreme II svetskog rata i postaje svedok brojnih strahota.

Svakako treba pogledati još jednu vickasto-nadrealnu i apsurdističku filmsku filozofijadu dokazanog majstora te vrste filmskog preispitivanja, Roya Anderssona, O BESKONAČNOSTI (OM DET OÄNDLIGA / ABOUT ENDLESSNESS).

Ime Takashija Miikea preporuka je dovoljna po sebi: kriminalistički zaplet njegovog novog filma PRVA LJUBAV (HATSUKOI / FIRST LOVE) zvuči deja vu, ali japanski majstora ekscesa i šoka obećava vrcavu i energijom nabijenu, nezaboravnu zabavu!

Za kraj, jedna repriza – ali kakva! U okviru programa FEST KLASIK nikako ne treba propustiti priliku da se pogleda APOKALIPSA DANAS - finalna verzija (APOCALYPSE NOW FINAL CUT) Francisa Forda Coppole. Ne samo što se radi o jednom od najboljih filmova svih vremena, nego i o jednom od onih koji apsolutno zahtevaju VELIKO, OGROMNO platno i najsavršeniji mogući audiovizuelni ugođaj, koji će nam FEST omogućiti.



 MOŽDA 

Ovi filmovi deluju dovoljno intrigantno da ih, po meni, vredi pokušati: možda budu super, a možda i ne. Ko preživi, pričaće!

SAMO 6,5
METRI SHESH VA NIM / JUST 6.5
REŽIJA: Saeed Roustayi
Grad je prepun zavisnika od droge, od kojih su mnogi beskućnici. Samad, pripadnik specijalnih policijskih snaga za borbu protiv narkotika, traži kralja droge Nasera Hakzada. Posle nekoliko operacija, uspeva da ga pronađe i Naser je osuđen na smrtnu kaznu. Samad postepeno shvata da se Naser našao na pogrešnom putu zbog teških socijalnih uslova u kojima je živeo.
***Ovo opisuju kao izuzetan krimi triler, iako je iranski. Ajd da vidimo...


ANDREJ TARKOVSKI: FILM KAO MOLITVA
TARKOVSKY. A CINEMA PRAYER
REŽIJA: Andrey A. Tarkovsky
*** Dokumentarac o Tarkovskom...

BELA KAO SNEG
BLANCHE COMME NEIGE
REŽIJA: Anne Fontaine
ULOGE: Lou de Laâge, Isabelle Huppert
Slavna francusko-luksemburška rediteljka Ani Fontejn u filmu Bela kao sneg preispituje bajku braće Grim Snežana i sedam patuljaka i njene motive smešta u savremenu "erotsku komediju".
***Izabel Iper kao zla maćeha. Pa to ne može biti loše!?


GREH
IL PECCATO / SIN
REŽIJA: Andrey Konchalovskiy
Firenca početkom 16. veka. Mikelanđelo Buanaroti, koga njegovi savremnici smatraju genijem, iscrpljen je radom na završetku svoda Sikstinske kapele. Kada njegov zaštitnik i vođa plemićke porodice Dela Rovere, papa Julijus II umre, Mikelanđelo je opsednut traženjem najboljeg mermera da bi dovršio njegovu grobnicu. Umetnikova lojalnost je na proveri kada za papu bude izabran Lav X, iz suparničke Mediči porodice.


ISTINITA PRIČA O KELIJEVOJ BANDI
TRUE HISTORY OF THE KELLY GANG
REŽIJA: Justin Kurzel
ULOGE: George MacKay, Russell Crowe, Nicholas Hoult,
Film govori o australijskom buntovniku Nedu Keliju i njegovoj bandi dok su bežali od vlasti pred kraj 19. veka.


JELENSKA KOŽA
LE DAIM / DEERSKIN
REŽIJA: Quentin Dupieux
ULOGE: Jean Dujardin
Čovek je opsednut jaknom od jelenske kože iz svojih snova. Zbog te opsesije okreće leđa jednoličnom životu u predgrađu, spiska životnu ušteđevinu i čak se okrene kriminalu.
***Od reditelja RUBBERA...


MONOS
REŽIJA: Alejandro Landes, Alexis Dos Santos
 
Na zabačenom planinskom vrhu u jednoj južnoameričkoj zemlji, osam tinejdžera-gerilaca čini zatvorenu ad hok porodicu koja živi u napuštenom bunkeru. Oni pripadaju tajnoj grupi poznatoj pod imenom Organizacija. Nemajući nikakvu svrhu ili cilj osim vojne obuke, za koju je zadužen svirepi Mensahero (bivši gerilac Vilson Salazar), brige o kravi Šakiri i održavanju u životu američkog taoca poznatog samo kao Doktor, tinejdžeri se sve više prepuštaju neobuzdanom hedonizmu. Ali kada životinja bude ubijena a jedna rivalska grupa ih napadne, oni moraju da krenu niz planinu u džunglu, gde se sitna rivalstva pretvaraju u bitke na život i smrt, a deca borci postaju sve svirepija i brutalnija.
***Gospodar muva u južnoameričkoj džungli? Kupljeno!


NEVEROVATNA DEVOJKA
THE STAGGERING GIRL
REŽIJA: Luca Guadagnino
ULOGE: Julianne Moore, Mia Goth, Marthe Keller, Kyle MacLachlan

Italijansko-američka književnica Franciska, koja živi u Njujorku, mora se vratiti u Rim kako bi negovala staru majku.
***Gvadanjino ima novi, kratko-srednjemetražni... Lepo izgleda i ima dobru muziku i glumačku ekipu...


OPTUŽUJEM
J’ACCUSE / AN OFFICER AND A SPY
REŽIJA: Roman Polanski
ULOGE: Jean Dujardin, Louis Garrel, Emmanuelle Seigner,

Tema filma je ozloglašena afera Drajfus s kraja 19. veka. Kapetan Alfred Drajfus, jedan od malobrojnih Jevreja - članova generalštaba Francuske armije, nepravedno je osuđen 1894. pod optužbom da je špijunirao za Nemačku. Francuski oficir Žorž Pikar rizikuje karijeru i život, boreći se čitavu deceniju da obelodani istinu i oslobodi lažno optuženog Drajfusa iz užasnog zatvora na Đavoljem ostrvu. Razotkrivanje kriminalnog ponašanja u koje je bio upleten praktično čitav francuski generalštab, a podržao ga najveći deo političkog establišmenta, potreslo je francusku državu iz temelja.
***Pozni Polanski o žrtvenom jagnjetu, nepravedno osuđenom... Zvuči poznato?


PLAMENA JERES
THE BURNT ORANGE HERESY
REŽIJA: Giuseppe Capotondi

ULOGE: Claes Bang, Elizabeth Debicki, Donald Sutherland, Mick Jagger
Unajmljen da ukrade vrednu sliku jednog od najzagonetnijih slikara svih vremena, ambiciozni trgovac umetninama opsednut je pohlepom, ali je i sve nesigurniji u ishod operacije kako ona izmiče kontroli.


SUMRAK U BEČKOM HAUSTORU
SRBIJA/ SERBIA, 2020 | 110’
REŽIJA: Mladen Đorđević

Grad Beč obeležava pedeset godina od dolaska gastarbajtera iz socijalističke Jugoslavije u Austriju. Toj zemlji je bila potrebna radna snaga, pa je ugovorom dogovoren prijem velikog broja radnika iz siromašnih delova Jugoslavije. U isto vreme nova vlast, u skladu sa smanjenjem socijalnih davanja, uvodi poreze taksistima. Nameti su veliki, te je mnogim taksistima budućnost ugrožena. Ovo naručito pogađa ljude sa Balkana, pošto veliki broj njih živi od taksija. Sa tim problemom se suočavaju i tri glavna junaka Darko, Mileno i Goran, koji već dvadesetak godina taksiraju po Beču. Njih trojicu povezuje vračara Vladica iz istočne Srbije, kod koje redovno dolaze da im pročita budućnost iz karata ili ih zaštiti od negativnih sila. Iza raskošnih bečkih fasada krije se svet sujeverja i očajnika, koji na taj način pokušavaju da reše svoje probleme.
***Mladen uranja u (polu)svet gubitnika, očajnika i gastosa koji se okreću crnoj magiji da bi im bolje krenulo u životu... Iz ove dokumentarne priče rođena je i potka za njegov predstojeći igrani film o proleterima–satanistima....


SVETLOST ŽIVOTA MOG
LIGHT OF MY LIFE
REŽIJA: Casey Affleck

Deceniju nakon što je pandemija izbrisala većinu stanovništva, muškarac i njegova ćerka putuju kroz Britansku Kolumbiju. Pošto je ona jedna od retkih preživelih žena, otac je čuva tako što je maskira u sina, štiteći je tako od bandi koje traže žene.


SVI PROTIV SVIH
VSI PROTI VSEM / ALL AGAINST ALL
SLOVENIJA, SEVERNA MAKEDONIJA, HRVATSKA
REŽIJA: Andrej Košak

Franta je korumpirani gradonačelnik slovenačkog grada Rovte, koji gubi predstojeće izbore. Ostalo je svega četiri dana i Franta u panici zove svoju ljubavnicu Jozicu. Ona mu savetuje da se poveže sa lokalnim kriminalcem Fleishmannom. Franta i Fleischmann se slažu da smeste skandal njegovom suparniku Jerovseku.


TELO HRISTOVO
BOŻE CIAŁO / CORPUS CHRISTI
REŽIJA: Jan Komasa
 
Dvadesetogodišnjak Danijel doživljava duhovnu transformaciju u pritvoru za mlade. Iako ga zločin koji je počinio sprečava da pristupi formalnom izučavanju hrišćanstva, on ne odustaje od svog sna i odlazi u mali grad da oproba sreću u onome što zaista voli.

DAMA HERC
DRONNINGEN / QUEEN OF HEARTS
REŽIJA: May el-Toukhy

Ana, briljantan i posvećen advokat koji se bavi najranjivijom društvenom grupom – decom i mladima, vodi naizgled savršen život sa mužem, lekarom Peterom, i njihovim kćerkama bliznakinjama. Kada njen otuđeni pastorak Gustav dođe da živi sa njima, sve jača žudnja dovodi Anu u opasnu situaciju i pokreće niz događaja koji prete da unište njen svet.


42
FORTY DEUCE
SAD / 1982 | 89’
REŽIJA: Paul Morrissey
ULOGE: Orson Bean, Kavin Bacon
Muzej jugoslovenske kinoteke
***Pol Morisi uranja u polusvet američkih gubitnika, džankija i kurvi... Da vidimo ko je bolji a ko nama relevantniji, Mladen ili Morisi?