izabrana dela

izabrana dela

уторак, 18. децембар 2018.

Frankenštajn je preokrenuo svet




            Zauzet sam ovih dana raznim stvarima, što oko finalizacije radova na Toporovom STANARU, koji će ipak iz štampe izaći do kraja januara 2019., što oko sređivanja tekstova za jednu moju novu knjigu koja izlazi iduće godine a nema veze sa Orfelinom, što oko drugih stvari o kojima će se tek pričati; jedva sam stigao da odgledam mega-očekivani fon Trirov THE HOUSE THAT JACK BUILT, ali rivju tog dela očekujte tek kad još jednom pogledam film kako bih se sasvim uverio da je moj inicijalni, blago-razočarani, sud bio opravdan.
            Do tada, evo vesti da su pretprošle nedelje u svom tzv. Kulturnom dodatku VEČERNJE NOVOSTI objavile i članak povodom 200 godina od izlaska iz štampe čuvenog gotskog horor romana Frankenštajn, i da sam u tom članku ja obilato citiran – toliko obilato da bi neko mogao reći da sam obavio više od pola posla novinarke koja je za to primila platu, ili se barem nadam da će je, nekada, primiti.
            Evo, dakle, tog članka:


Frankenštajn je preokrenuo svet

M. MIRKOVIĆ | 09. decembar 2018.

Dve stotine godina najznačajnijeg horor romana, kultnog dela Meri Šeli. Zamisao o oživelom mrtvom telu rođena u vili na Ženevskom jezeru


DVA veka od pojave jednog od najboljih i svakako najznačajnijih horor romana, “Frankenštajn”, obeležava se i kao dvestota godišnjica naučne fantastike, žanra čiju je klicu u sebi nosilo ovo večno delo Meri Šeli.

Zamisao o oživelom mrtvom telu rođenom u vili na Ženevskom jezeru gde su se, nakon čitanja strašnih priča, u njihovom pisanju ogledali Bajron, njegov lekar i Meri Šeli - ova potonja je umesto u kratku priču, razvila u svoj prvi roman. Priča se proširila i razrasla u delo koje će postati kultno na podsticaj Merinog supruga, poznatog pesnika Persija Šelija, “za kojeg” je Meri pobegla kao šesnaestogodišnjakinja vrlo nekonvencionalnog životnog stila. Odrastanje bez majke a sa strogim ocem, bekstvo sa u to vreme već oženjenim poetom i vrlo mučna iskustva vezana za rađanje i majčinstvo, tek su neki od ključnih detalja iz autorkine biografije u kojima su mnogi tragali za korenima ideja i emocija utkanih u roman “Frankenštajn”, koji će ostati delo po kom se ova spisateljica prepoznaje do danas.

- Kopernikanski obrt koji Frankenštajn donosi u horor sastoji se u sledećem: umesto da, kao u ranom gotiku, polazi od premise “ljudi su, u davna vremena, verovali da su ovakva čudesa moguća”, roman Meri Šeli polazi od stava “naučnici danas veruju da su ova čudesa moguća” - objašnjava dr Dejan Ognjanović koji se, ne samo u svojoj “Poetici horora”, bavi detaljnom analizom romana koji je pokrenuo (ne jednu) lavinu, ne samo u književnosti, te dodaje:

Originalni rukopis ovog romana


- Plauzibilnost fantastične premise više se ne traži u sujeverju i prošlosti, već u aktuelnosti sadašnjice. Baš kao što su Frankenštajnove studije spoj okultno-ezoteričnih i modernih naučnih teorija, tako i sam roman predstavlja spoj gotskog i proto-naučnofantastičnog. Pored toga, značajan je preokret učinjen kroz uvođenje lika koji je kasnije, u retrospektu, zahvaljujući holivudskim filmovima i pop-kulturi, nazvan “ludim naučnikom”, iako bi tačnije bilo nazvati ga naučnikom koji ne mari dovoljno za posledice svojih istraživanja i čiji je problem više moralne negoli psihijatrijske prirode. Pored uvođenja, i slojevitog tretmana figure “ludog” naučnika, Frankenštajn je za horor žanr još i važniji zbog svoje prekretničke vizure Drugosti. Radikalan zaokret u tradiciji gotika prema liku monstruma u delu Meri Šeli sastoji se ne samo u njegovoj humanizaciji, odnosno u činjenici da je karakterisan kao prefinjena, senzitivna i sentimentalna osoba, nego još i više u vrlo smelom, za svoje vreme, i razrađenom prikazu procesa “satanizacije”, odnosno “monstrumizacije” - pretvaranja dobrodušnog stvorenja u monstruma.

Prvo izdanje

ZA ŽIVOTA TRI IZDANjA

ROMAN Meri Šeli pod naslovom “Frankenštajn, ili Moderni Prometej” objavljen je marta 1818. godine, u Londonu, kod izdavača Leksington, Hjuz, Mejvor i Džons, u tri toma, anonimno. Za života autorke doživeo je i drugo izdanje, 1823. godine, u dva toma i sa imenom Meri Šeli na koricama, i treće, izmenjeno, 1831. u okviru edicije “Standardni romani”.

* * *

Ovaj članak je objavljen u štampanom izdanju, ali može se videti i onlajn, OVDE.