izabrana dela

izabrana dela

субота, 23. фебруар 2019.

Intervju: Dejan Ognjanović, doktor strave i užasa

  

Za književno-kulturni jutjub kanal ŠIŠMIŠ govorim, naživo i naširoko, o ZAVODNIKU, stanju na domaćoj horor sceni, kritičarskom radu, humoru, planovima za budućnost...
Razgovor sa mnom vodio i snimao Aleksandar Trapara, na štandu Orfelina, tokom Sajma knjiga 2017 (sic). On me je pitao, a ja kazao mnogo toga što na drugim mestima nisam, naročito o ZAVODNIKU.
Uzgred, evo šta je Trapara napisao o tom romanu na sajtu Gudrids tri godine pre snimanja ove emisije.

Ne mogu da nađem nijedan racionalan razlog zašto bih ovoj knjizi dao manje od ocene 4.5. Pošto vidim da joj niko dosad nije dao 5, a rejting je mnogo gori nego što realno zaslužuje, prinuđen sam da dam peticu.
Moram da priznam da sam pomalo nevoljko počeo sa čitanjem nakon što sam video opis knjige na zadnjoj korici. Iskreno, tako je napisan da ne obećava mnogo. Em ne obećava, em na skroz loš način spojluje. Još kad sam prešao prvih nekoliko stranica i ustanovio da priča opasno počinje da sliči „Okretaju zavrtnja”, te pomislio da se radi o blatantnom plagiranju Henrija Džejmsa, očekivanja su mi se načisto srozala. Ipak, ubrzo sam shvatio da se ne radi ni o kakvom plagijatu, već svojevrsnom omažu. Ima tu i Džejmsa, i Lavkrafta, Glišića, Gogolja...

„Zavodnik”, tj. Zavodnik je više od horor priče. Ujedno je i dobra društvena kritika, a naročito je dobro ilustrovan posrnuli obrazovni sistem Srbije, od osnovne škole do fakulteta, pa je priča i s te strane prilično jeziva.
Čitajući tekst, stekao sam utisak da u ovom slučaju imam tu retku privilegiju kad mogu da kažem da to što sam odrastao na jugu Srbije zapravo pomaže. Jednostavno, ne mogu da zamislim da bilo ko ko je odrastao severno od Aleksinca može da pročita one locally colored delove kako treba, u južnomoravkom narečju, sa sve bugariziranom intonacijom i karakterističnim nazalnim pitch-shifted glasom koji koriste babe toga kraja. Razumevanje vokabulara da ne pominjem.

Nije ova knjiga za srpsko podneblje. Čak i kad se uzme u obzir da će je čitati samo ljubitelji horor žanra, mislim da su ljudi generalno preosetljivi kada se radi o fenomenu dečje seksualnosti, a kamoli homoseksualnosti (pu, pu, daleko bilo) -- za to ide „šamar, dva, onako očinski”, što bi rekô Vidoje. Eventualno da se knjiga prevede na engleski, pa da se sačeka da se neko pametan seti da je Srbija postojbina vampirâ, te da se može razviti vampirski turizam, na čemu npr. Rumunija i Mađarska već uveliko rade, i tako se progura.
Dobra priča. Ja ću je svakako preporučiti prijateljima.

*
Ko želi, neka baci pogled: traje skoro pola sata, čini mi se da vredi pažnje.
Ako je neko izdržao sve ove godine da ne nabavi ZAVODNIKA, a to poželi tek nakon ove emisije, ja imam još par primeraka, pa pišite slobodno ako poželite da se počastite ovim romanom strave.